Petnaesti dan meseca nisana & Carlton Heston

Eto dodje juce i petnaesti dan meseca nisana, prvog verskog meseca jevrejskog kalendara. Ovaj petnaesti dan oznacava pocetak Pashe, koja ce trajati sedam dana, a ponegde cak i osam (kod onih koji zive daleko od Izraela , svuda po svetu, pa nisu sigurni da li su dobro sracunali dane:). Iako je za vecinu nas proracunavanje i izracunavanje jevrejskog kalendara (kao i svakog drugog koji nije nas, for that matter) poprilicna nepoznanica, Pashu je zapravo relativno lako izracunati : ona pocinje dan nakon prvog punog meseca koji usledi posle prolecne ravnodnevnice. Ili - jos lakse - uvek je tu negde oko Uskrsa. A kako bi i bilo drugacije kada je Hrist, kako hriscani to veruju, prinet kao zrtva bas na Pashu (pa je otud jaganjac Bozji i sve to) dok je ono sto zovemo poslednja ili tajna vecera zapravo bila sedar vecera za vreme Pashe. U mnogim jezicima cak ova dva praznika smatraju se za jedno te isto. Narocito je zanimljivo kod hriscanskih Jevreja koji postuju i jevrejske i hriscanske obicaje te slave u ovo vreme dupli praznik.

Pasha, jedan od najvecih jevrejskih praznika, obelezava i proslavlja egzodus ili izlazak Jevreja iz Egipta, pod vodjstvom Mojsija. Sigurna sam da ce tokom predstojecih uskrsnjih praznika bar na jednom od mnogih TV kanala pustiti uvek prigodan "Deset zapovesti", poslednji film velikog Sesila B. de Mila, gde Carlton Heston glumi Mojsija. Taj film iz sada vec jako davne 1956. godine dugo je bio ne samo jedan od najpopularnijih filmova ikad, narocito u Americi, vec i onaj koji je najvise novca zaradio. Snimljen je za tada neverovatnih petnaestak miliona dolara, sa oko 14 000 statista, 15 000 zivotinja, setom u Egiptu za neke scene i inovativnim koriscenjem mnogih kamera a zaradio je, u danasnjem novcu, preko 450 miliona dolara. Svake godine americka televizija ABC pusta za Uskrs ovaj film. Jedne godine, a bese to 1999., neko se medjutim odlucio da to ne uradi, valjda smatrajuci da je vec malo dosta istog - tog dana su dobili toliko ljutitih telefonskih poziva da im vise nije palo na pamet da tako nesto ucine. Sad, ja licno imam poprilicne issues sa tim starozavetnim sadisticki nastrojenim bogom (treba se setiti samo, na primer, onog nesretnog Jone koji zaista nije hteo da bude nekakav prorok vec sve sto je hteo jeste da gaji svoju porodicu i stoku i sedi pod tom bukvom, sta li je, ali, ne lezi vraze, Bog je za njega imao mnogo ambicioznije planove, pa mu je pobio decu i uzeo sve sto je imao a onda ga jos i jurio po svetu , pa se cak nesretni Jona nasao u kitovom stomaku na tri dana !!! itd pa da se zgrozi covek) ali taj film sa inace (ispostavilo se) ne bas simpaticnim i poprilicno militantnim Carltonom Hestonom uvek uspe da proizvede izvesno uzbudjenje. Mladi Mojsije Heston, spasen iz te korpe koja je plutala po Nilu i usvojen bas od faraonske porodice, dakle mladi princ, sav je princevskog drzanja ali je ipak i plemenit, narocito bas prema jevrejskim robovima, tja, kao da ipak oseca da su njegov rod. U svoj toj svojoj pravednosti on tako ubije (slucajno) jednog od tlacitelja a posto je Egipat izgleda bas bio izrazito pravna drzava - ni on, bas kao ni bilo ko drugi, ne moze uteci pravdi i tu pocinju njegova bezanija i potucanja po svetu. Kako vreme ide on ce se i ozeniti a i Bog ce u medjuvremenu poceti da mu se obraca, pa ce ga i poslati po svoj izabrani narod da ih Mojsije izbavi jarma egipatskog.

Ova prva polovina filma je medjutim poprilicno dosadna i covek je uglavnom provede cekajuci da se u ponekoj sceni pojavi Ramzes, koji je neuporedivo zanimljiviji, sve iako nije pravedan preterano, a ni plemenit i sto je najgore podrzava ropstvo, ali posto ga igra Jul Briner nekako se za sve ove njegove lose osobine i ne mari narocito :) I, uopste, covek zna da bi lepo vaspitanje nalagalo da se bude na strani Carltona- Mojsija, a i jos opstaju poneke Ben Hurovske simpatije, ali u isto vreme nekako se vise, onako u dubini duse, raduje tom Ramzesu i njegovim mrgodnim obrvama nego Mojsiju, narocito od momenta kada pusti tu bradu pa pored svega jos izgleda i malko divljacno. No, onda dodje ta druga polovina filma koja je daleko uzbudljivija iako je u isto vreme i jedan od dokaza da je ta verzija svevisnjeg okrutna i zla : Mojsije se vraca u Egipat, Ramzes je sada faraon i i dalje poprilicno snazno veruje u ropstvo i Jevreje kao robove, te im ne da da idu sa Mojsijem. Onda Mojsije pocne da preti tim posastima, kojih ima 10 bas kao sto ce nesto kasnije isti taj Mozes dobiti i 10 zapovesti. Zaista je inspirativno videti ne samo holivudsku interpretaciju eksterijera i enterijera starog Egipta, vec i te specijalne efekte kada posasti krenu. U isto vreme je i dirljivo ali i dan danas ako bas hoce covek moze da se primi na sve to i odreaguje emotivno. Sad, jeste da je Ramzes cool, ali, sve u svemu, ipak zelimo da se ti Jevreji oslobode ropstva.

Zaista je uzbudljivo tokom svih posasti, koje se redjaju jedna za drugom dok se odlucno ali sve mracnije lice Ramzesa ipak jos uvek ne lomi i ne menja misljenje glede tog Mojsijevog predloga. To jest, sve do poslednje posasti koja je, sto se kaze, prelila casu. Jer 14. dana meseca nisana proslavlja se dan prvorodjene dece. Te noci Bog je naredio svim Jevrejima da jagnjecom krvlju naprave znak na vratima, te ce andjeo smrti zaobici njihovu kucu. I to su te najdirljivije scene kako u ovom filmu, tako i u crtanom filmu Princ Egipta (gde je opet Ramzes cool jer mu glas daje Rejf Fajns!!!) - jer tada su, kako Biblija kaze, nastradala sva prvorodjena deca u Egiptu, pa i Ramzesov sin, sto ga je slomilo te je at long last pustio Jevreje iz Egipta. Ostatak znamo, razdvajanje mora, potera za njima (Ramzes se predomislio) i konacno sloboda. A onda i cudo kada je Mojsije nahranio (sve te) gladne i silazak s brda sa plocicama na kojima su bile zapovesti. Treba medjutim priznati da ti Jevreji nisu bili bas overly excited tim potucanjima u potrazi za obecanom zemljom, te su se cesto vracali nekim idolopoklonickim ponasanjima. Eto, Mojsije nije smeo mnogo da se udaljava jer nikad nije znao sta ce zateci kada se vrati,neko zlatno tele ili stogod slicno, pa je ponekad bio i ljutit ili pak depresivan.

Ono sto je meni jako interesantno jesu teorije u naucnickim krugovima koji se bave ovim pitanjima - na primer, ovo razdvajanje mora se objasnjava ponekad kao talas nekakvog uragana ili cega slicnog, mozda onog sto je potopio Atlantidu ili onog sto je unistio kritsku civilizaciju, koji je u valu stigao cak do Egipta, te je, teoretski, mogao i da proizvede efekat razdvajanja mora. Da se to desi bas kad Mojsije hoce da prodje - a i kako ne bi i njih raznelo ? - bilo bi gotovo isto tako verovatno koliko i da ih sve pogodi ogromantan jedan meteor iz svemira. Medjutim, na dnu Crvenog mora pronadjene su dvokolice i neko oruzje bas nekako iz tog vremena, sto kao da daje legitimitet prici. Svakako, daleko verovatnije jeste da je to neki brod potonuo pri napadu pljackasa ili tokom oluje. Koliko znam Ramzes iz ove price trebalo bi da bude Ramzes II (Veliki) kome je jedan francuski pisac otprilike pripisao sve one odlike koje uobicajeno krase Mojsija u svom (slucajnost?) petoknjizju o istom. Nahvalio ga je toliko da cak ni grupi poput mene vec jedva da je mogao da cita te knjige. Indeed, Ramzes II je verovatno bio najveci egipatski faraon, a pored Ehnatona (Amenofisa IV) Hatsepsut i Kleopatre (mada je ona Grkinja) meni omiljen :)

Ja licno smatram da je Ramzes strasno oklevetan. Doduse, po islamu biblijski faraon je u stvari bio njegov trinaesti (od sto ! ) sin Merenptah. Medjutim, trebalo bi istaci da ni u Ramzesovo kao ni u Merenptahovo vreme, niti u vreme bilo kog faraona at all ne postoji ni jedan jedini dokument, a Egipcani su svakako bili ljudi koji su voleli da zapisuju, koji svedoci o bilo kakvim posastima ili o necemu kao sto je razdvajanje Crvenog mora, gde su po prici izginuli brojni egipatski vojnici. Cak se i nagovestava da je sam faraon poginuo - udavio se - u ovom pokusaju da se sustigne i uhvati Mojsija. Zapravo Ramzes ne da se nije utopio ni u kakvom moru vec je doziveo devedeset i neku godinu, doduse bolnih zuba i kostiju ali inace u dobrom stanju. Rodjen je oko 1303. pre nove ere, kao sin faraona Setija I, umro je oko 1213. pre nove ere, nadzivevsi mnoge svoje zene i decu. Vladao je, veruje se, punih 66 godina, i bio omiljen medju svojim podanicima koji su mu tepali Sese. Bio je kako kralj graditelj - sagradio mnoge hramovne komplekse poput divnog Abu Simbela li Ramzeuma, pa cak i gradove - na primer grad Pi-Ramzes, tako i kralj ratnik, te je predvodio brojne ekspedicije ka Siriji, zatim ka zemljama koje su danasnji Izrael i Libija, vodio je ratove protiv Hitita a plocica na kojoj su zapisani uslovi primirja i danas postoji i moze se videti u Arheoloskom muzeju u Istanbulu, sto smo D. i ja imali srece da ustvrdimo :) dok se u Kairu cuva i mumija Ramzesa II, savrseno ocuvana i verovatno najpoznatija. Treba jos pomenuti i grobnicu koju je sagradio svojoj voljenoj Nefertari, koja cuva neke od najlepsih zidnih slika, ilustracija knjige mrtvih, u celokupnoj egipatskoj umetnosti, kao i poznatu grobnicu KV 5 u Dolini kraljeva, najvecu do sada nadjenu, za koju se smatra da je bila grobnica 50tak Ramzesovih sinova, dok je on sam bio sahranjen u grobnici KV 7.

No, u spomen na egzodus slavi se Pasha. U stara vremena, dok je hram u Jerusalimu jos uvek postojao, svaka veca porodica isla je na hodocasce u Jerusalim gde su kao zrtvu prinosili jagnje specijalno izabrano za tu priliku. To jagnje se onda peklo sve sa glavom i unutrasnjim organima (to je valjda koser) a trebalo ga je pojesti celog do sutradan. Ono sto se ipak nije moglo pojesti spaljivalo se pre zore. Posto nije svaka porodica mogla izjesti celo jedno jagnje do zore - cesto se udruzivalo po vise porodica a u ovome su ucestvovali i zene i deca. Kako hrama vise nema i ove se zrtve vise ne praktikuju vec se sada cesto za sedar, tj. praznicnu veceru, jede jagnjetina u spomen na starodavne obicaje i na tu noc kada je, zahvaljujuci krvi jaganjaca spasen smrti Jevrejski prvorodjeni podmladak. Zato, smatraju, se i zove Pasha (na engleskom PASSOVER) jer je to Duh sveti presao preko tih obelezenih vrata. Takodje je jedan od simbola ovih praznicnih trpeza beskvasni hleb matza, koji se pravi/kupuje u secanje na izbavljenje iz Egipta kada se nije imalo vremena da hleb naraste. Takodje tradicionalno jedu se gorke biljke poput salate i celera, zatim jaja kao i goljenicna kost jagnjeta kod onih koji ne jedu jagnjece meso za veceru. Ova vecera se sastoji od 15 delova, molitvi, obavezne 4 case vina, lomljenja hleba i konzumiranja namirnica odredjenim redom. Vise ritual no vecera za ovu priliku se koriste svecani stolnjaci i najbolje posudje.

S druge strane strogo je zabranjeno nesto sto se zove chametz a sto nije bas jasno tacno sta je mada se zna da ukljucuje alkohol a zatim i sve ono sto moze da fermentira i/ili proklija koliko sam shvatila. Takve se stvari bacaju iz kuce uoci Pashe. Vece pre Pashe sprovodi se ritual trazenja tog chametz-a i to pod svetloscu sveca. U modernijim porodicama to cine uglavnom deca koja onda tako zaviruju u coskove ne bi li utvrdili ima li jos chametz-a negde. U patrijarhalnijim porodicama to cini glava porodice a potom se cita i vrsta molitve-blagoslova. Ovo se cini pomocu pera i drvene kasike - sveca osvetli coskove, perom se pocisti a kasikom pokupi. Kasika je drvena zato da bi se sutradan mogla ritualno spaliti zajedno sa potencijalnim zlim chametz-om. A da sve to ne bi bilo uzalud tradicionalno se ostavi 10 mrvica hleba kako bi se neki chametz ipak nasao. Sutradan se pronadjeni chametz ritualno spaljuje.

Pa ipak, obzirom da sam mali paganin, meni se vise od svega vezanog za samu Pashu svidelo nesto sto joj prethodi a sto svakako ima svoje paralele i u ne-jevrejskim kultovima i religijama : blagosiljanje drveca ili kao sto oni to zovu : Birkat Ha’Ilanot. Ovaj ritual se takodje obavlja za vreme meseca nisana koji, kao sto se vidi, uvek pada negde tokom nasih meseci marta i aprila.Tada kako muskarci, tako i zene i deca odlaze u prirodu da blagosiljaju drvece. Postoji, medjutim, par pravila. Prvo, blagosiljaju se samo vocke, ne bilo koje drvo. Drugo, te vocke bi morale biti u cvatu a nikako vec sa plodom, ma kako mali on jos uvek bio. Trece, te vocke mogu da se blagisiljaju samo ako ih ima vise od jedne na datom mestu, znaci dve i vise. Dobro je ako se nadju dve iste (dve jabuke, dve visnje) ali super je i ako su dve razlicite. Medjutim, treba paziti da se odabrano drvece ne koristi u neke idolopoklonicke svrhe. Tako porodice najcesce odlaze s proleca u prirodu gde izgovaraju ove magicne reci blagoslova i zahvalnosti Bogu. Medjutim, u misticnijim spisima pojedinih rabina postoji jos jedna dimenzija ovog obicaja. Naime, smatra se da duse onih koji su umrli nespremni da napuste ovaj svet zive u drvecu i uopste vegetaciji. Izgovarajuci ove blagoslove covek tako vrsi milosrdno delo pomazuci tim dusama da odu svojim putem.

E sad, ja mislim da nisam mnogo pomogla tim unesrecenim duhovima vezanim za zemlju jer umesto blagosiljanja ja sam isla u branje cveca. Sad, znam da se branjem cvecu oduzima zivot, sort of, ali trudila sam se da to cinim tako da sa jedne biljke uzimam samo po jedan cvet. Tako smo bas na dan dolaska proleca na Fruskoj gori naisli na zemlju prekrivenu visibabama. Ja sam odavno zelela da idem u potragu za visibabama ali sam verovala da su do sada one vec prosle. Eto, medjutim, one cvetaju i pred kraj marta a potrebe za potragom nema jer su svuda. Potpuno odusevljenje nekoga ko nikada nije video visibabu kako raste na zemlji, koja je njen natural habitat, vec samo u rukama prodavacica cveca. Proslog vikenda procvetale su (valjda) divlje tresnje ili nesto slicno, tek ono roze i belo sto opojno mirise i leti po vazduhu, kao i ono zuto grmlje.

Sve je odjednom transformisano i cak i najgori budzaci sada deluju bozanstveno i mirisno. Nabrali smo i toga i cela nam kuca sada mirise. Moja pomahnitalost cvecem nastavila se pre neki dan branjem divljih ljubicica na keju. Gea uopste nije odusevljena ovim mojim aktivnostima ali pristaje da trcka naokolo dok se ja time bavim. Svoje nezadovoljstvo u stilu boooooooooooring ! iskazuje tako sto ponekad pokusa da mi zagrize buketic.

Sve ovo traje jako kratko, ovaj cvetni i mirisni period, te ga treba iskoristiti. U nedelju je Uskrs, farbace se jaja, a ja racunam da cu uspeti da napravim po koji vencic od vrbovih grancica. Nije to uzalud moja horoskopska biljka (dok mi po mesecu rodjenja pripada narcis, mada mnogo vise volim februarske ljubicice; po imenu (u engleskoj varijanti;) i licnom izboru tu je i brsljan, koji upravo pokusavam da zapatim na terasi:)

A da ne bude da samo pricam a nista ne radim, a i po zelji sestre M ;)

evo nekih slika (dole i gore) :)