Wednesday, 17 March 2010

Vaca i Rudi

Zaboravila sam na Vaclava i njegov rodjendan. Zaboravila sam i na Rudija, ciji smo would be 70ti rodjendan pre dve godine D. sestra balerina i ja slavile u jednom kaficu, u ulici Laze Teleckog, pijuci votku u po bela dana. Nije da nesto volim votku, u stvari uopste je ne volim. Ali, kontala sam da bi trebalo da bude nesto sto se slaze. Ko zna, mozda ni Rudi nije voleo votku. Pa opet, nazdravile smo mu pogleda uprtog ka nebesima u isto vreme trazeci da sa istih baci pogled ka A. jer je nekoliko dana potom trebalo da igra labude u Labudovom jezeru po prvi put. Tog dana smo dobile cokoladice u obliku pcelica. A. je svoju pojela, ja moju jos uvek imam u  kuhinjskoj ladici. Bas sam danas naletela na nju i zapitala se sta da sa njom radim. Posto nisam mogla da se odlucim samo sam je ponovo zatvorila. Mozda me je ta pcelica podsetila na Rudija, a on onda na Vaclava. Jako mi je zao sto se tako desilo da nikako nisam obelezila njihove rodjendane. Prosle godine, na primer, takodje smo proslavile Rudijev rodjendan gledajuci Rudija na DVD-u koje smo prerezale od jednog Japanca koji je tada igrao kod nas.

Zao mi je sto sam skoro pa zaboravila danasnji Rudijev rodjendan (a ipak pre ponoci tako da nisam!) ali jos mi je vise zao Vacinog, jer njega ipak vise volim. Sto je jos najsmesnije planirala sam veceras kako cu pisati blog o Malarmeu, jer mu je sutra rodjendan, ali vise i baletu Popodne jednog fauna, zapravo jednom totalnom umetnickom delu  - po poeziji Malarmea, Debisi je komponovao preludijum, Nizinski postavio koreografiju baleta u kome je sam nastupao dok je kostime osmislio Leon Bakst ! Eto. To su sve bile strelice kao u Alisi koje su valjda trebale da me podsete na njih. Tja. No,sta da se radi. Za sada cu samoprekorno i poprilicno tuzno postaviti neke prelepe fotografije Nizinskog i delove njegovog dnevnika koji kada je pisao vec je nesretan bio poprilicno sumanut. Pa ipak, volim ga i tako sumanutog. A onaj blog o faunu mozda napisem neki drugi put. Na primer onda kada ne zaboravim drage ljude.


Ljudi će reći  Nižinski se zbog svojih zlodela pravi da je lud . Zlodela su grozna i mrzim ih  i nijedno ne želim da počinim . Ranije sam pravio greške , jer nisam razumeo Boga . Osećao sam Ga , ali nisam razumeo šta svaki čovek čini . Svaki čovek poseduje 'osećanje' , ali ne shvata šta je to . Ovu knjigu želim da napišem da bih objasnio šta je to osećanje . Mnogi će reći da su ovo samo moja gledanja na to ali znam da je moje gledište ono pravo  , jer potiče od Boga . Bog je u meni . Pravio sam greške , ali svojim životom sam ih ispravio . Patio sam više nego iko na svetu .

Hoću da govorim o Ničeu i Darvinu, jer su bili mislioci . Darvin je verovao da ljudi potiču od majmuna . Mislio je da je otkrio neku novu teoriju . Ovog jutra sam moju ženu pitao za Darvina i Ničea , jer mi je bilo žao Ničea . On mi se dopada . On bi mogao da me razume . Darvinova teorija Prirode je pogrešna . On nije osećao Prirodu . Priroda je život i život je Priroda . Volim je i znam šta je ona . Razumem je , jer je osećam i Priroda oseća mene . Priroda je Bog i ja sam Priroda . Ja sam živ . Priroda je divna stvar . Znam da će mi pomoći da je proučavam . Ali , proučavam je samo kroz osećanja . Osećanja su velika stvar i zato znam šta je priroda . Majmuni su deo Prirode , isto tako i ljudi , ali majmun nema prirodu čoveka . Ja osećam pokret . Ja se jednostavno krećem ali kretnje majmuna su komplikovane . Majmun je glup . I ja sam glup , ali imam osećaj . Ja sam osetljivo biće , a majmun je neosetljivo biće . Čovek potiče od Boga . Bog nije majmun . Čovek ima udove , majmun isto tako . Znam da čovek organski liči na majmuna , ali duhovno mu nije sličan . Majmuni potiču od majmuna i majmune je stvorio Bog . Bog potiče od Boga . Ja sam čovek koji potiče od Boga , a ne od majmuna . Ja sam Bog , ako Ga osećam . Znam da će mi se mnogi diviti i to će me učiniti srećnim , pošto će moj cilj biti ostvaren .  

Igraću da bih zaradio novac . Svojoj ženi želim da poklonim kuću koja će svim biti ispunjena . Ona želi da dobije moje dete , moju reinkarnaciju , pošto se plaši da ću ubrzo umreti . Ona misli da sam lud – to joj pada na pamet , jer previše razmišlja . Malo razmišljam i zato razumem sve što osećam . Osećam telom , ne intelektom . Ja sam telo . Ja sam osećanje . Ja sam Bog u telu i osećanju . Ja sam čovek , a ne Bog . Jednostavan sam . Ne treba mi da mislim . Sebe moram prisiliti da osetim i razumem pomoću instinkta . Naučnici o meni razmišljaju i nad tim razbijaju glave , ali njihovo razmišljanje neće dati nikakve rezultate . Oni su glupi . Govorim jednostavno i bez ikakvih trikova . Bog je stvorio svet . Bog je stvorio čoveka . Čoveku je nemoguće da shvati Boga , ali Bog shvata Boga . Čovek je deo Boga i zato ponekad shvata Boga . Ja sam i Bog i čovek . Dobar sam i nisam zver . Ja sam životinja koja ima dušu . Ja sam telo , ali zaista potičem od tela . Bog je stvorio telo . Ja sam Bog . Ja sam Bog . Ja sam Bog ...

Srećan sam , jer sam ljubav . Volim Boga i zato se tiho smejem . Ljudi misle da ću poludeti i da će mi se um pomračiti . Ničeu se pomračio um zato što je previše razmišljao . Ja ne razmišljam i zato ne mogu poludeti . Moja lobanja je čvrsta i otporna . U baletu 'Šeherezada' , gde predstavljam smrtno ranjenog crnca , trebalo je da dubim na glavi . Dobro sam ga prikazao i publika me je zato razumela . Sada ću izraziti osećanje i publika će me razumeti . Poznajem publiku , jer sam je dobro proučio . Njoj se sviđa da bude zadivljena , ali malo zna o Umetnosti , pa ju je lako iznenaditi . Znam kako da zadivim publiku i zato sam siguran u uspeh .
 
Sirotinja voli da poklone dobija na jednostavan način . Ja dajem vrlo jednostavno , bez pravljenja gužve . Kada dajem poklone , ne govorim o Hristu . Bežim  od siromašnih kad hoće da mi zahvale . Mrzim zahvalnost . Ne dajem poklone zbog zahvalnosti .  Dajem ih , jer volim Boga . Ja sam njogov poklon . Ja sam Bog u poklonu . Volim Boga i Bog želi da dajem poklone , jer znam kako ih treba davati . Neću kao Hristos ći od kuće do kuće , srešću ljude i oni će me pozvati u svoje domove .  Brižljivo ću se posvetiti njihovim porodicama i pomoći ću im na svaki način . 

 
Osećam ono što je Hristos osećao . Ja sam kao Buda . Ja sam budistički Bog i svaka vrsta Boga . Znam svakog od njih . Sve sam ih sreo . Zbog svojih namera , svesno se pretvaram da sam lud . Znam da me se neće bojati , ako svi budu mislili da sam bezazleni ludak . Ne dopadaju mi se ljudi koji misle da sam opasni lunatik . Ja sam ludak koji voli čovečanstvo . Moje ludilo je moja ljubav prema čovečanstvu .
 
Nisam čudo od deteta koje treba pokazivati – ja sam osetljiv čovek . Milioni godina su prošli od stvaranja čoveka . Ljudi misle da je Bog onde gde su tehnička otkrića najviše napredovala . Bog je već bio tamo kad nije bilo mašina . Čelik je potrebna stvar , ali je takođe i grozna stvar . Avion je grozna stvar . Leteo sam jednim avionom i u njemu plakao . Ne znam zašto, ali osećao sam da avioni uništavaju ptice . Sve ptice odleću , čim se pojavi avion .
 

Djagiljev je loš čovek i voli dečake . Svim sredstvima treba zaustaviti ljude poput njega da i dalje ne čine zlodela . Pa ipak , ne treba ih strpati u zatvor . Oni ne smeju da pate . 'Hristos nije Antihrist' , kako je rekao Mereškovski . Dostojevski je pisao o batini sa dva kraja . Tolstoj je govorio o drvetu koje ima korenje i grane . Grana nije koren , a koren nije grana . Volim korenje , jer je korisno . Hristos je Bog , Antihrist nije Bog . Antihrist više ne postoji , kao i stvari u muzejima i istoriji . Ne volim istoriju ili muzeje , jer su oni kao groblja . Dostojevski je bio veliki pisac koji je svoj život opisao pod krinkom raličitih osoba .
 
Jednom sam u planinama došao do puta koji je vodio do vrha . Popeo sam se i zastao . Hteo sam da održim govor na planini ; želeo sam da to uradim , ali nisam uradio , jer sam mislio da će svi reći da sam lud . Nisam lud . Silno sam žleo da govorim . Nisam osetio bol , nego veliku ljubav prema ljudima . Hteo sam da s vrha te planine viknem ka selu Sen Moric . Nisam vikao , jer sam osetio da treba da nastavim . Išao sam dalje i došao do jednog drveta . To drvo mi je reklo da se tu ne može govoriti , jer ljudska bića ne razumeju osećanja . Išao sam dalje . Bilo mi je žao što sam ovo drvo ostavio , jer me je drvo razumelo . Hodao sam . Penjao sam se još 2000 m – dugo sam tamo stajao . Osetio sam glas i viknuo na francuskom : 'Parole!' Hteo sam da govorim , ali glas mi je bio tako snažan da sam jedino mogao da viknem 'Voim sve! Želim sreću ! Volim sve ! Želim sve ! ' Želeo sam da sve volim i da me razumeju i hteo da govorim na svim jezicima , ali nisam mogao , i zbog toga pišem , a ovo što pišem biće pravedno .
 
Jedne večeri pošao sam u šetnju uzbrdo i zastao na planini ... 'na Sinajskoj gori' . Bilo mi je hladno . Daleko sam otišao . Osećao sam da treba da kleknem , brzo sam kleknuo i onda osetio da ruku treba da stavim na sneg . Pošto sam to uradio , odjednom sam osetio bol i kriknuh zbog toga , povukavši ruku . Gledao sam u zvezdu koja mi nije rekla dobro veče . Ona mi nije treperila . Uplašio sam se i poželeo da trčim , ali nidsam mogao , jer su mi kolena bila zabijena u sneg . Počeo sam da vičem , ali niko nije čuo moj plač . Niko nije došao da mi pomogne . Voleo sam šetnje , ali , prestravio sam se . Nisam znao šta da radim i nisam mogo da shvatim zbog čega sam tko usporen . Posle nekoliko minuta  okrenuo sam se i ugledao neku kuću . Bila je zatvorena , a na prozorima su bili kapci . Malo dalje od nje bila je druga kuća čiji krov beše pokriven ledom . Uplašio sam se pa sam iz sveg glasa povikao : ' Smrt !' . Nisam znao zašto to činim, ali osetio sam da treba viknuti 'Smrt!' Nakon toga osetio sam da mi je toplije i toplina mog tela pomogla mi je da ustanem . Podigvši se  , krenuo sam prema kući gde je sijalica bila upaljena . Ta kuća bila je velika  . Nisam se bojao da u nju uđem , već sam se bojao pomisli da se ne može ući i zato sam prošao kraj nje . Umornim ljudima je potrebna pomoć i meni je potrebna pomoć , jer sam se jako umorio . Nisam mogao dalje da hodam ,ali odjednom sam u sebi osetio ogromnu snagu i potrčao , ali ne zadugo . Trčao sam sve dok nisam osetio hladnoću . Mraz mi je zapahnuo lice i bio sam uplašen . Vetar je duvao s juga i znao sam da će južni vetar doneti još snega .

Ne želim od Djagiljeva novac koji nisam zaradio . On neće da mi plati za ono kada me je rad kod njega koštao života .



2 comments:

  1. Predivni Nizinski ! Pa da, pisao je ovo u periodu kad su mu dijagnostikovali sizofreniju bio poprilicno sumanut. Ali meni se i cini da su zato ovi odlomci tako dragoceni i zapravo i ne tako sumanuti, vec puni istine i bola. Uvek se setim mog profesora filozofije, koga sam obozavala, kad je rekao da u stvari samo oni 'ludi' mogu zagrebati ispod povrsine i zaista biti blizi istini. Od svih delova koje sam citala, najvise volim ovaj o davanju poklona, o bespotrebnosti poklona medju nama samima koji imamo i neophodnosti davanja onima koji nista nemaju. Jedan njegov citat obozavam : 'Ne vodi umetnost ka Bogu, vec Bog spasava umetnike, svoju najludju decu, koja pate vise od ostalih'

    ReplyDelete
  2. Jadan bio je lud kao struja tada. No, i pored toga ovi njegovi dnevnici su istiniti i lepi. Mene su potpuno ocarali. Mislim da pokazuju bolje ko je on bio, i pored tog ludila, nego sto bi mozda mogao da objasni dok je bio jos "normalan". U njima medjutim ima koliko lepote toliko i starsnog bola. Tako da sam uvek kada ih citam ispunjena nekim dvojakim osecanjem : zaljubljena u njegovu dusu a u bolu zbog njegovog bola. Ima mnogo predivnih misli, ta sto si navela je zaista jedna od najlepsih :)

    ReplyDelete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Oscar Wilde quote

Oscar Wilde quote
God knows; I won't be an Oxford don anyhow. I'll be a poet, a writer, a dramatist. Somehow or other I'll be famous, and if not famous, I'll be notorious. Or perhaps I'll lead the life of pleasure for a time and then—who knows?—rest and do nothing. What does Plato say is the highest end that man can attain here below? To sit down and contemplate the good. Perhaps that will be the end of me too.

Autorska prava

Creative Commons лиценца
Аutor bloga Casa del poeta tragico је Gradiva. Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo deliti pod istim uslovima 3.0 Unported.