Erin Go Bragh !

Danas sam bas mislila da cu nabrati malo detelina na keju a onda napraviti kekse u obliku istih, zelene naravno. Medjutim, deteline koje sam nasla na keju su jos nedorasle, malene su skroz i one koje sam i ubrala posle su nestale iz mojih dzepova, bilo da su ispale iz jakne, ili upale u nju. Bas bezveze, pomislila sam, sto su deteline jos tako malecne na dan sv. Patrika. Mada, mozda u Irskoj nisu male vec to kod nas ove godine priroda kasni. Uostalom, pitanje je da li sam uopste i nasla prave deteline jer mi trebaju bas one bele, a ne neke druge,sto se bez cvetova ne moze znati. To je pravi shamrock (seamair je detelina, seamróg-detelinica, na staroirskom od cega potice rec shamrock) i ne treba ga mesati sa nekakvim cetvorolisnim detelinama, pa cak ni onim trolisnim koje ne cvetaju belo. Tako da se ovom prilikom ne traze cetvorolisne deteline, koje doduse donose srecu, ali nisu shamrock.

Tako - nista od detelina a sve su sanse da ni keksa nece biti jer sam shvatila da niti imam recept, niti modlu u obliku deteline sa tri lista. Jedino imam zelenu boju za testo. I, eto sada, nista od obelezavanja dana sv. Patrika, kako za sada izgleda. Tja.

Ljudi bi s pravom pitali a zasto ja to uopste zelim da obelezim dan tog irskog sveca i sta ja to mogu da imam sa njim. Nemam bas nista sa njim, a ni prema Irskoj as such nemam neka bas narocito izrazena osecanja. Svidjaju mi se njihovi zamkovi i one vrleti nad morem. A i irski akcenat je simpa, ljudi deluju dobrocudno i slatki su tako ridji sa pegama. Ali nije stvar u tom dzindzeritisu Iraca koji su simpa i samo nesto pevaju uz violinu, skakucu i piju pivo. Ovo nema nikakve veze sa njima. Na stranu to sto je njihov svetac zastitnik Englez (Briton, da se bude posve tacan), sto je gotovo neverovatno smesno, i cinjenica da su njihovi simboli vise keltski nego sto imaju veze sa ovim svecem - nije stvar cak ni u tom Patriku toliko, on je samo povod : cinjenica je da bih ja slavila bilo sta, sve dok je to nesto pozitivno i/ili veselo. Mislim da premalo razloga za veselost ima u nasim svakodnevnicama i , zao mi je, ali Uskrs(i), Bozic(i) i Nova godina jednostavno nisu dovoljni ! Dajte Hanuku i menoru, kinesku novu godinu i one svitke s ispisanim najlepsim zeljama na kineskom i slikom aktuelne zivotinje; dajte Hindu Holi, da se prskamo bojama ili Divali, praznik svetlosti; uskoro ce prolece, treba proslaviti svakako kako rimske Floralije, tako i tu divnu prolecnu ravnodnevnicu... nemam nista protiv da proslavljam ni Budin rodjendan - samo pri tom volim da znam what's what i nemojte me ubedjivati da zecevi imaju veze sa Uskrsom ili da je kicenje jelki na bilo kakav nacin povezano s Bozicem ... kao sto ni Badnjak nije, kad smo vec kod toga. I zato ne volim kada ljudi frkcu na te 'inkorporirane' praznike poput Halloween ili dana sv. Valentina. Ako neces da slavis te stranske praznike nemoj ali ostavi drugima da se raduju i preoblace u vestice i duhove, na primer.

Samo sto za ovakve proslave ipak treba vise ljudi od jednoga. Ili - u ovom slucaju - jednoga + pas. Moj D. na zalost, ne uzbudjuje se preterano ni oko tih oficijelnih praznika, iako svake godine podlegnemo iskusenju i u onim velikim marketima ostavimo malo bogatstvo na razne Deda Mrazove i zecove. Kako onda da se nesto uzbudjuje oko sv. Patrika kada ga ni za vreme Bozica opsta atmosfera i kuca - koja nam vec zalici i na Santa's Workshop u kome bez prestanka svira Krcko Orascic - ne stvara narocitu radost ? Ta nikako. Shvatila sam da je vecina ljudi nepopravljivo dosadna, dok neke zahvati radost kada se ocesu o vas ... treba terati po svom i, kada jednoga dana dodju ta deca, napaliti njih na sve i svasta. Sem kada se vratis bez detelina i kada nemas recept za kekse, niti modle. To vec ozbiljno usloznjava stvari. No, evo sta jesam postigla : D. je danas otisao na posao u trava zelenom duksu a i ja sam zelena setala Geu po keju.Pri tom, i bez detelina, dan je bio uspesan - prvo smo videle divlju patku i patka kako plove po povelikoj bari nastaloj od kisa i snegova, a potom smo naisli i na divljeg labuda, tamo blizu veslackog kluba Danubius. Gea se izbezumila jer, iako voli da juri vrane i svrake te da rasteruje vrapce iz grmova, ovoliku pticu jos nije videla. Pa je trcala u krug i lajala na nju. Nepotrebno je reci - labud ju je kulirao, samo jednom ispusteci onaj labudski frktajuci zvuk.

Patrika se secam jos sa studija i te price o njemu koji je kao mladic sesnaestogodisnjak otet od svojih prilicno imucnih roditelja, sa svoga imanja, da bi kao rob proveo nekih sest godina u Irskoj cuvajuci ovce na pasnjacima Irske. Uvek mi je bilo cudno da bi ti irski gusari preduzimali ta putovanja i te prepade i onda od otetih pravili - pastire, ali, tako kaze sam Patrik u svojim Ispovestima (Confessio) a sto da mu ne verujemo. Tokom tih svojih pastirskih dana, samotnih i tuznih, Patrik, koji se tada nije jos tako zvao vec neizgovorljivo Maewyn Succat, spoznao je veru. Njegovi su roditelji bili hriscani, ali izgleda ne neki narocito posveceni. Pa ipak, Patrik je znao dovoljno da je sada tu svoju veru mogao i da oseca i da bi bio sposoban da prepozna Bozji glas jednom kada mu se ovaj obratio. Taj glas mu je rekao da je vreme da pobegne iz te Irske i da se vrati kuci. Patrik je znao dovoljno da se ne bi Bogu suprotstavljao i da uradi bas onako kako mu ovaj kaze. Tako je jednoga dana krenuo na put koji je bio dug jer su ga njegovi tlacitelji odvukli duboko u unutrasnjost, te mu je trebalo vremena da dodje opet do mora,gde su mu neki mornari pomogli i on je uspeo da se domogne otadzbine. Medjutim, kako to sa Bogom cesto biva, ono nije bilo jedino uputstvo koje je ovaj dobio njega. Samo sto se, nesretan, domogao kuce, posle svih opasnosti i pretrpljenog straha, Bog mu se ponovo obratio da mu saopsti da sad zeli da se vrati nazad u Irsku i pokrsti sve te tamo pagane. Patrik se, medjutim, nije dao obeshrabriti i okrenuvsi se veri u potpunosti upustio u bogoslovsko ucenje. Nakon nesto godina ucenja bio je poslat da se brine o tamosnjim hriscanima i da pokrsti nove. Stoga nije tacno govoriti da je Patrik doneo hriscanstvo u Irsku, jer je nesto hriscana vec bilo, vec da je rasirio hriscanstvo.

Ne zna se tacno kada je Patrik ziveo, mada se uglavnom smatra da je delovao pretezno u prvoj polovini petog veka. Da je uopste stvarno ziveo zna se zbog tih sacuvanih spisa a ima ih dva, koje je sam sv. Patrik pisao. Po nekim detaljima iz tih spisa, narocito iz autobiografskih Ispovesti zakljuceno je da je najverovatnije rodjen oko 387. godine a da je umro oko 460. godine, na danasnji dan, 17. mart. Zabunu unosi i cinjenica da je,kao sto je kod kulta sv. Nikole, i ovde doslo do spajanja dva razlicita zitija svetaca i dva razlicita coveka u jedan. Smatra se da je sv. Patrik iskoristio cinjenicu da dobro poznaje kako jezik tako i kulturu, te religijske obicaje Iraca, tada pretezno keltskog stanovnistva, te je u hriscansko ucenje uveo neke od praksi i simbola ranije religije : tako je na primer prihvatio paljenje velikih vatri, kojim su Kelti proslavljali svoje bogove, pretvorivsi ih u proslavu Uskrsa. Po ovom verovanju Patrik je takodje prihvatio i simbol sunca, jedan od najprisutnijih keltskih simbola, i spojio ga sa krstom, dobivsi danas poznat - keltski krst.

Ono sto se takodje redovno povezuje sa danom sv. Patrika, ali takodje i sa Irskom i nacionalnim pokretom jesu - harfa i detelina. Ova Harfa je zapravo istinski simbol Irske, iako se cini da je detelina mnogo prisutnija. Harfa je i na grbovima, i na zastavama i na postanskim markicama. Medjutim, i ona ima keltsko poreklo koje vuce jos od kralja Brajan Borua koji ju je svirao. Zapravo, svaki klan u Irskoj imao je svog licnog harfistu koji je takodje bio zaduzen i za pisanje junackih pesama koje hvale vladara i njegove junake. Ova harfa se nalazila na novcicima jos u srednjem veku a sada se nalazi na irskom evru. Sto se deteline tice ona je takodje keltskog porekla ali su joj u kultu Patrika nasli zgodnu namenu : navodno je Patrik objasnjavao narodu Irske sv. TRojstvo putem ove trolisne biljcice. Naravno, on to gotovo sigurno nije radio a sve i da jeste bio je inspirisan keltskim postovanjem deteline, i to opet one trolisne, jer je broj tri bio omiljen kod druida, slicno kao i kod pitagorejaca. Detelina kod Kelta simbolise ponovno rodjenje proleca dok je u devetnaestom veku simbolisala nacionalni ponos Iraca i borbu za nezavisnost tako da su svakom ko ju je nosio pretila su vesala. Takodje se cesto na ovim razglednicama a i na paradama u vidu transparenta moze videti natpis Erin Go Bragh, ili se harfa naziva The Harp of Erin - to je zapravo prepevana galska fraza kojom se iskazuje vernost Irskoj a znaci nesto poput Irska zauvek.

Takodje su tu i zmije i leprikoni. Zmije je navodno iz Irske isterao sv. Patrik pa se cesto i predstavlja kako drzi stap oko koga se savijaju zmije ili beze od njega. Istina je, u Irskoj nema zmija, ni jedne jedine, sem ako neki snake enthusiast ne drzi nekog pitona u kuci. Ali, to naravno nikakve veze sa Patrikom nema - ova prica je zapravo jedna metafora kojom se pokusava predstaviti kako je Patrik iz Irske isterao paganizam i/ili jeretike. Sto se leprikona tice oni su mene najvise zanimali. I oni poticu iz keltske mitologije a bili su najcesce povezivani sa vilama i vilenjacima. Njihovo ime znaci maleni ljudi ili slicno tome - bili su maleni kao i vilenjaci mada su bili i mnogo manje vazni : cesto im je jedini posao bio da popravljaju vilenjacku obucu. Iako pretezno veseli mogli su da budu i lose raspolozeni a tada su predstavljali prave male napasti, posebno nezgodni ako neko pokusa da se domogne njihovog blaga. Za razliku od ostalih simbola povezaivanih s danom sv. Patrika, leprikoni stvarno nista nisu imali sa time sve do 1959. godine kada je Dizni snimio film Darby O'Gill & the Little People i popularisao leprikone koji tada postaju svima prepoznatljivi, te se redovno vidjaju po paradama tokom ovog dana. Sto se tih parada tice - one su novijeg datuma : prva takva parada nastala je u 18. veku u Njujorku a organizovali su je irski vojnici u britanskoj sluzbi. Danas u tim paradama ucestvuju milioni ljudi a parade same traju satima. 

I eto, iako nisam ni paganka, ni neopaganka, ni neorimljanka, ni neohelenista, a ni hriscanka jer jos nisam krstena, te ni budista, ni hinduista a ni jevrejka ni muslimanka, tacnije receno - iako nisam nista sve ovo je toliko zabavno da se prosto osecam izostavljeno ako bar na neki nacin ne ucestvujem. Nista od detelina i od keksa ali sam makar napisala jedan zeleni blog.