Tomasu Manu za njegov 75. rodjendan - iz prepiske T. Mana i H. Hesea

       Dragi gospodine Tomas Man ,

      Ima tome već dosta vremena kako sam Vas upoznao . Bilo je to u jednom hotelu u Minhenu ; obojica smo bili gosti našeg izdavača S. Fisera . Od Vas su se bile pojavile Vaše prve novele i Budenbrokovi , a od mene Peter Kamencid  ; obojica smo još bili neoženjeni i od svakog od nas očekivale su se još lepe stvari . Inače , u ostalome nismo bili mnogo slični , to se moglo videti već po odeći i obući . I taj prvi susret , a tom prilikom sam  Vas između ostalog upitao da li ste možda u srodstvu sa autorom tri romana o vojvotkinji od Asi , bio je više stvar slučaja i čisto literarne radoznalosti nego prijateljstva i drugarstva u zametku .

      A da je onda ipak došlo do prijateljstva i drugarstva , do jednog od najsrećnijih i najprobitačnijih prijateljstava mog kasnijeg života , za to je moralo da se dogodi mnogo toga , a što ni jedan od nas dvojice u onom prijatnom minhenskom času nije mogao ni da sluti ; i svaki od nas dvojice morao je da prođe svoj težak i često mukotrpan put , koji nas je iz  naoko sigurne bezbednosti naše nacionalne pripadnosti preko samotništva i izgnanstva doveo do čistog i pomalo hladnog vazduha svetskog građanstva , koje je kod Vas onda poprimilo sasvim drugačije obličije nego kod mene , a opet nas je čvršće i pouzdanije povezalo nego sve ono drugo što nam je tada u vreme naše moralne i političke nevinosti moglo biti zajedničko .

      U međuvremenu smo postali stari ljudi ; od naših ondašnjih saputnika samo ih je još malo u životu . I sada Vi slavite Vaš sedamdesetpeti rodjendan i ja sudelujem u tom Vašem slavlju , zahvalan na svemu što ste napisali , uradili i proživeli , zahvalan na Vašoj koliko pametnoj toliko i zanosnoj , koliko strogo disciplinovanoj toliko i razigranoj prozi , zahvalan na velikom , od Vaših nekadašnjih zemljaka često tako sramno prezrenom vrelu ljubavi i duševne topline i predanosti , sa kojeg je poteklo Vaše životno delo , zahvalan na vernosti koju ste istrajno negovali prema Vašem jeziku , na čestitosti i toplini shvatanja i pogleda , za koje se nadam da će se , kad nas više ne bude bilo , potvrditi kao jedan od elemenata jednog novog svetskopolitičkog morala , svetske savesti , čiji prve detinje korake i danas pratimo sa zabrinutošću i nadom .

      Ostanite još dugo među nama , dragi Tomas Man ! Čestitam Vam i zahvaljujem Vam ne kao opunomoćenik jedne nacije nego kao pojedinac , čija je prva otadžbina , baš kao i vaša , tek nalazi u procesu nastajanja .

                                                                                                                        Srdačno Vaš H.Hese

Juni 1950
iz Neue Rondschau