Kasika iz Orijent Ekspresa

Birao sam trenutak kada su odrasli bili zauzeti, i neprimetno odlazio na stepeniste koje vodi u podrum. Tu, pored dugackog, uskog prozora koji je kao pukotina stajao na fasadi kuce, uzimao sam u ruke jedan po jedan eksponat iz dedine kolekcije, i dugo ga zagledao, kao da upornim posmatranjem mogu proniknuti u prethodni zivot predmeta. Na policama stalaze gomilale su se stvari nepaznjom zagubljene na deonici pruge Sicevo-Ostrvica, stvari izmestene iz svojih prethodnih zivota. Uzimao sam kasiku iz "Orijent ekspresa" i zagledao mutnu posrebrenu povrsinu. Ko zna koliko je lutala, od jednih do drugih usta. Odjednom bi mi se ukazala unutrasnjost desetina, stotina celjusti, kao da se uvlacim u utrobu kita, u tamu spilje u koju jedino svetlo dolazi od bleska zlatnih krunica. Suocavao sam se sa plombama i mostovima, protezama i krunicama, mirisnim usnama dama i brkovima gospode mokrim od supe i piva. Kasika iz "Orijent -Ekspresa", taj predmet koji je povezivao stotine osoba rasprsenih u prostoru zemaljske kugle, osoba koje se verovatno nikad nece sresti, a koje cine jednu brojnu porodicu, sada je lezala na mom dlanu. I ja sam po nekom tajnom racunu iznalazio verovatnost po kojoj je ipak moguce da se jednom, u poljupcu, spoje usta osoba koje su u razlicitim vremenima usnama dodirivale rubove te srebrne kasike. Prostor je uvek bio isti : vagon restoran "Orijent-Ekspresa". Kroz prozore oivicene modrim zavesama promicao je pejzaz, puste stanice sa usamljenim otpravnicima vozova, periferije nepoznatih gradova.

Ruski prozor, Dragan Velikic

Cini mi se kao da sam oduvek sanjala o Orijent ekspresu, cije samo ime odise nekakvim carobnim svojstvom. Ne znam doduse kada sam tacno prvi out za njega cula i postala ga svesna kao objekta zudnje ali sam prilicno sigurna da je nesto sa tim imala Agata Kristi. Sad - da li sam citala knjigu ili sam gledala film - to vec ostaje u zakopano u nekom mracnom kutku mog secanja. I verujem da je tako sa velikim brojem ljudi - doduse - neki ga se i odista secaju ali mislim da je on u nekakvom kolektivnom (ne)svesnom upisan na slican nacin na koji je i Titanik : kao mesavina stvarnosti i mita, odnosno kao deo stvarnosti koji je prerastao u mit. Naravno, knjiga a potom i filmovi izuzetno su zasluzni za ovo omitvorenje tog dela stvarnosti : ova Agatina knjiga jeste jedna od tri veoma posebne, u kojima se uvek uzbudljivoj radnji pridodaje jos i egzotika nepoznatog, dalekog i za veliki broj ljudi u potpunosti nedostiznog. Putovanje samo po sebi jeste uzbudljivo ali kada se putuje jos luksuznim vozom a onda se na sve to desi i misteriozno ubistvo - to onda stvara gotovo neodoljivu mesavinu te mislim da je taj voz bio i potpuno nepoznat da posle to vise ne bi bio. Njegovoj slavi, na ovaj nacin, odata je posta a pridodat je i neodoljivi sarm koji jos uvek cini da o njemu sanjamo.

Zapravo, ono prvo u cemu svi mi koji sanjamo o njemu gresimo jeste ta ideja o jednom narocitom vozu koji se zvao Orijent Ekspres. Stvari su malo komplikovanije od toga. U stvari, vec 1883. godine postojao je voz pod nazivom  Express d'Orient a koji je saobracao samo od Pariza do Beca, te je, odista, veoma malo Orijenta uopste bilo u svemu tome :) Ubrzo potom krece prava preteca onoga sto zovemo Orijent Ekspresom - putovao je od Pariza (preko Minhena i Beca) do Rumunije i Bugarske (gde se prelazilo preko Dunava trajektom) da bi se zatim ponovo putovalo vozom i onda trajektom preslo do Istanbula. Dve godine kasnije, ova ruta se promenila u toliko sto je sada Beograd ukljucen (!!!:) kao i Nis; sada se nakon toga kocijom islo do Plovdiva i onda opet zeleznicom do Istanbula. Medjutim, tek 1. juna 1889. godine krece non-stop voz od Pariza do Istanbula koji ce 1891. godine dobiti i to sada poznato ime Orient Express. Sirkeci stanica u Istanbulu tako sve do 1977. godine ostaje najistocnija stanica ove rute.

Zapravo, jedan covek je najodgovorniji za razvoj Orijent Ekspresa kakvog ga mi poznajemo - Belgijanac rodjen u Lijezu Zorz Nagelmakers. Poticao je iz porodice bankara u Belgiji koji su imali veza i sa tadasnjom zeleznicom. Nakon jedne nesretne i neuzvracene ljubavi porodica ga salje u Ameriku, kako bi se posve oporavio od ranjenog srca. Tokom svog desetomesecnog ostanka u Americi Zorz ju je zeleznicom proputovao gotovo celu, upoznavsi se dobro sa takozvanim Pulman vagonima koji su nudili mnogo udobnija putovanja nego sto je to u to vreme postojalo u Evropi. Po povratku kuci on je tako doneo ideju o luksuznom i , najbitnije, jednostavnijem putovanju kroz Evropu sve do Turske. Njegova ideja bi zazivela mozda i ranije da nije bilo rata izmedju Francuske i Pruske; ovako, tek osamdesetih njegova ideja zaista pocinje da zivi. Osnovao je Compagnie Internationale des Wagons-Lits et Grands Express Européens,koja je direktni osnivac Orijent ekspresa kakav je krenuo na put 1883. pa na dalje. Tako da njemu imamo da zahvalimo na sprovodjenju ideje o jednom luksuznom vozu koji je, zapravo jedan kotrljajuci hotel koji je omogucavao, malo bogatijima doduse, jer je i tada bio skup, jedno udobno putovanje ka dalekim predelima gde uz egzoticnu scenografiju imamo jos i stjuarda koji nam jutrom donosi svez caj sa mlekom i biskvite :)

Do pauze u radu doslo je za vreme I svetskog rata, medjutim vec 1919. nakon otvaranja tunela Simplon otvaraju se nove linije preko Milana, Venecije i Trsta - to je bio takozvani Simplon Orient Express. Medjutim, pravi vrhunac sledi tridesetih godina kada postoje cak tri linije - pridodata je i linija Arlberg Orient Express (Cirih - Insbruk- Budimpesta-Bukurest-Atina). To je takodje vreme kada postaje poznat po luksuzu i udobnosti. Ovaj zlatni period Orijent Ekspresa ponovo je prekinut pocetkom II svetskog rata - Nemci su imali ideju da bi mogli koristiti tu rutu ili deo nje za svoje potrebe ali su nasi partizani konstantno sabotirali prugu pa su na kraju odustali :))

Do 1962. godine od tri linije iz tridesetih godina ostala je samo Simplon Orijent Ekspres, koji je tada zamenjen Direktnim Orijent Ekspresom - to je bio voz koji je saobracao svakog dana od Pariza do Beograda a dva puta nedeljno i do Istanbula ili Atine. 19. maja 1977. polazi poslednji Direktni (Pariz - Istanbul) Orijent Ekspres; Orijent Ekspres je isao do Budimpeste i Bukuresta sve do 2001. godine kada je ova linija skracena na Pariz - Bec, koji je do pre 3 godine isao svakog dana. Tada je uveden brzi voz a Orijent Ekspres "skracen" dodatno - tako da je isao od Strazburga do Beca.

                                Karta kretanja linija "Orijent Ekspresa" 1945-1962.

Tako da zapravo ima nekoliko pogresnih shvatanja kada mislimo o Orijent Ekspresu a najvaznije od tih jeste pogresna ideja da je Orijent Ekspres jedan jedini,jedinstveni i narociti voz, na nacin na koji je recimo bas Titanik bio jedan narociti brod. To su , u stvari, bile 3 linije (Orijent-Ekspres, Simplon Ekspres i Arlberg Orient Ekspres) a onu originalnu turu bi zapravo dobili spajanjem cak 4 voza : Pariz-Strazbur, Strazbur-Bec, Bec-Beograd, Beograd - Istanbul, sto je put od nekih 60 sati bez stajanja.

Ovim vozovima kasnije su se pridruzili privatni vozovi, na primer - 1982. Venice-Simplon Orient Express - koji sacinjavaju zapravo originalni vagoni iz onog najsjajnijeg doba - dvadesetih i tridesetih - koji su restaurirani i onda sklopljeni u jedinstvenu kompoziciju. Ovaj voz je originalno isao od Londona do Venecije mada sada postoji i linija Pariz - Istanbul jednom godisnje. Slicno ovome stari restaurirani vozovi postoje i u Singapuru, Maleziji, na Tajlandu ... takozvani Eastern and Oriental Express. Medjutim, ovi vozovi, ma kako lepi ipak ne mogu biti nazivani originalnim Orijent Ekspresom, kako oni vole da se nazivaju : jednostavno originalan Orijent Ekspres je mozda samo onaj koji je sada ugasen a koji je bio sveden na liniju za Bec. Jer, to su uvek i bili razliciti vozovi koji su se u nekom momentu spajali a koji su, zajedno, povezivali one gradove koje sam pomenula govoreci o te tri linije tokom tridesetih. I pored toga, ovaj sadasnji Venice Simplon Orijent Ekspres jeste primamljiv, definitivno izgleda kao neki voz koji s vremena na vreme izroni direktno iz proslosti i verujem da se njegovi putnici osecaju poprilicno kao da su iz filma Ubistvo u Orijent Ekspresu. Medjutim, problem je taj sto putovanje ovim vozom sebi mogu priustiti samo oni koji imaju izuzetno mnogo nova ili su bas narocito opsednuti Orijent Ekspresom i svesno daju ogromnu ustedjevinu da bi se provozali ovim vozom. Jer - cena jedne karte iznosi preko 3000 eura ! Ja bih isla ukoliko bih dobila sedmicu na lotou. Definitivno.

Svoju popularnost Orijent Ekspres svakako duguje ponajvise Agati Kristi. Medjutim, manje je poznato da se on pojavljuje u jos nekoliko knjizevnih dela. Na primer, Fileas Fog deo puta provodi u Orijent Ekspresu onda kada pokusava da proputuje svet za 80 dana, a onda i u jednoj emisiji Majkl Pelin putuje sadasnjim "Orijent Ekspresom" kada pokusava da prodje Fogovom rutom. Orijent Ekspres se takodje pojavljuje i pominje i u Drakuli Brema Stokera. Grejem Grin je cak u dve knjige pisao o Orijent Ekspresu - Stamboul Train i Travels with My Aunt. Cak postoji i film Orient Express po knjizi Grejema Grina. Stamboul train je roman-triler, jedan od nekoliko romana za koje je Grin rekao da je pisao "za zabavu". Zanimljivo je, pored toga sto je i ovaj njegov roman to da jedan od glavnih likova, Dr.Czinner putuje vozom za Beograd kako bi mu tamo bilo sudjeno iz politickih razloga. Medjutim, u medjuvremenu, voz staje u Subotici, gde se odigrava veliki deo radnje romana :) Takodje, zanimljivo je i to sto je u Americi naslov ovog romana preinacen u Orient Express, valjda zato sto je Stamboul Train za Amerikance zvucalo suvise opskurno. Kao rezultat toga, kada je izasla Agatina knjiga dve godine kasnije, nije mogla biti naslovljena kako je bila u originalu - The Murder in Orient Express jer bi onda dolazilo do mesanja ove dve knjige, smatrali su. Tako da je ova Agatina knjiga u Americi izasla pod nazivom Murder in the Calais Coach !

I pored svog ovog zamesateljstva sa naslovima, mi danas, ipak, mahom nikada nismo ni culi za knjigu Grejema Grina dok vecina zna za Agatinu knjigu pa makar i samo putem filmova. I danas je ova knjiga, pored Ubistva na Nilu i Ubistva u Mesopotamiji jedna od najpoznatijih i najcitanijih knjiga i to ne samo u okviru zanra vec i inace. Kao sto rekoh - pitanje da li bi mnogi i znali za Orijent Ekspres i da li bi mastali o njemu - da nije bilo njene knjige koja svemu daje dozu misterije, luksuza i sarma.

Kao sto znamo i ovde je, kaogod sto je to bio u jos 32 romana i 54 price, glavni junak Herkul Poaro. Ona ga je do ovog vremena, medjutim, vec poprilicno mrzela,te je krajem tridesetih u svom dnevniku zapisala da je Poaro "insufferable" ali je, sa druge strane, dobro znala sta se desilo Arturu Konanu Dojlu kada je pokusao da ubije Serloka Holmsa a da bi pokusala to sa svojim Poaroom. Pa ipak, trideset godina kasnije,njena mrznja prema ovom liku nije splasla - tada ga je cak nazivala "ego-centric creep". Nikada mu nije oprostila sto je bio neuporedivo popularniji od Mis Marpl, koju je ona mnogo vise volela. Kako god, ovaj nevoljeni nesretni Poaro, u ovoj se knjizi vraca iz Sirije, gde je vodio vazan slucaj, te ulazi u Orient-Ekspres u Istanbulu. On, naravno, putuje prvom klasom i sam je u kupeu. Tokom noci, medjutim, voz staje zbog mecave i to bas blizu Beograda :))) Ispostavlja se da je te noci ubijen covek u kupeu odmah do Poaroovog.

                                                    Agata Kristi

Inspiraciju za opisanu mecavu i snegom zatrpan i zaustavljen voz Agata je nasla u sopstvenom dozivljaju od par godina pre pisanja ove knjige - naime, ona je Orient Ekspresom putovala vise puta, prvi put jos 1928. godine. Kada je 1931. ponovila put dozivela je dvadesetcetvorocasovni zastoj zbog kise dok se vracala iz posete svom drugom muzu koji je tada bio u Ninivi. Za razliku od prethodnog, ovaj brak je bio veoma srecan, narocito u pocetku. Agata je putovala na njegova arheoloska nalazista, pomagala cak oko iskopina i dokumentacije ali i pribavljala ideje za knjige poput one dve vec navedene. Verovatno da su sva ova iskustva doprinela radjanju ideje i za ovu knjigu. Tri godine nakon ovog iskustva sa zastojem, 1934. izasla je i knjiga Ubistvo u Orijent Ekspresu.

                                                  Hotel Pera Palais

Agata je, pri tom, znala i volela vozove, kao i putovanja sama. Smatra se da je tokom pisanja ove knjige odsela u istanbulskom hotelu Pera Palais, najstarijem evropskom hotelu u Turskoj, koji je izgradjen jos 1892. specijalno za putnike Orijent Ekspresa. Nalazi se u blizini Taksima u delu grada koji se tada nazivao "mala Evropa" a i danas je nekako najevropskiji deo Istanbula. Ovaj hotel koji je dugo propadao i tavorio sada se obnavlja i trebalo bi vec da je ponovo otvoren. Agata je odsela u sobi 411 koja se i danas cuva onakva kakva je i bila tokom njene posete. Iako to nije dokazano oni se hvale da je roman bas tu napisan tako da je cuvaju kao posebnu atrakciju. Kada bude otvoren u ovom hotelu ce se moci odsesti za 335 eura i to ne u obicnoj vec Delux Golden Horn View Room :)

                                          Soba Agate Kristi u hotelu Pera

Sad ostaje i pitanje - ako Orijent Ekspres nije jedan jedinstveni voz kojim su se linijama onda vozili junaci Grejema Grina i - Herkul Poaro ? Po svemu sudeci Grejem Grin je mislio na voz koji je saobracao od Ostendea do Beca i onda dalje do Istanbula (Ostende-Brisel, Frankfurt-Bec-Budimpesta-Beograd) u kombinaciji sa Orijent Ekspresom i Simplon Ekspresom. Kasnije je to bio samo Ostende-Vienna Express. Sto se tice Agatinih junaka oni su zapravo isli vecinom Simplon-Ekspresom. Agata, kao sto rekoh, je veoma dobro poznavala vozove, najvise stoga sto je i sama puno putovala, tako da je tacno sve i prikazala : on seda u voz u  Turskoj, no u njemu tada nema vagon restorana, vec se u Bugarskoj ovi vagoni pridruzuju drugoj kompoziciji. U Beogradu putnici, tacnije vagoni, odvajali su se za Berlin ili Prag ili pak za Ostende ili Pariz, te su prikaceni za voz koji ide za Budimpestu, dok se Istanbul-Pariz ili Istanbul-Pariz-Kale pripaja vozu Atina-Pariz ili Atina - Pariz - Kale. Poaro ide za London, znaci on je u vozu za Kale. Ali, nije bilo mesta u Simplonu pa on ulazi u voz Istanbul-Pariz da bi u Beogradu preseo u taj Atina-Kale voz :)) Zvuci jako komplikovano, a verovatno da i jeste bilo zato su svi tako redovno i kupovali redove voznje dok su ih neki kojima je to trebalo (kao Serlok Holms na primer:) izucavali veoma studiozno kako bi se u svemu tome savrseno snalazili :)

                                      Obnovljeni vagoni (restoran i sedista) "Orijent ekspresa"

 Prosle godine, 12. decembra, krenuo je poslednji voz originalnog Orijent-Ekspresa iz Strazbura, da bi sledeceg dana, posle punih 126 godina izbrisan naziv Orijent Ekspres iz redova voznje. To je, dakako, bio obican voz koji je, kao sto rekoh, na kraju vec saobracao samo od Strazburga do Beca i obrnuto. Znaci, jos do prosle godine smo se mogli voziti Orijent Ekspresom :) Naravno, iako je taj voz jedini zaista originalni O-E, on opet i nije to u isto vreme. S druge strane ni ovaj skupi restaururani voz to i nije i jeste  - on moze da priusti osecaj tih starih vozova : kupei i vagoni kao i sve ono u njima ili su zaista originalni pa restaurirani ili su savrseno rekreirani da izgleda kao sto je tada, a to tada su uglavnom tridesete, izgledalo. Tako su ne samo stilski vec i kvalitetno vagoni opremljeni tako da su manje - vise savrsene replike onoga u cemu bi se Herkul Poaro vozio. Posrebreni escajg, soljice od najfinijeg porcelana, kristalne case. Volela bih, naravno, da se provozam tim  jeste - nije Orijent Ekspresom. Jer, cak su i suveniri lepi :

Uostalom, to je najpribliznije onom vozu iz nase maste. Jeste da je preskupo, no citala sam neke prikaze takvog putovanja gde ljudi koji su se njime vozili kazu da je iskustvo neponovljivo i vredno svog tog novca. Naravno, to bi za nas bilo i pomalo smesno jer bismo taj novac placali da velikim delom prolazimo kroz nasu zemlju :) Mozda bi onda najlepse bilo ici onim vozom iz Engleske do Venecije. Ionako Turska i Istanbul nisu u sadasnjem vremenu ni priblizno tako egzoticni i daleki kao sto su to bili u vreme kada je on jos bio - Konstantinopolj. No, i pored svega, ostaje da se sanjari o toj originalnoj ruti, sve sa vise od tri dana puta, o Sikerci stanici u Istanbulu i onda hotelu Pera Palas. Sigurno, kao sto rekoh, kad dobijemo tu sedmicu :)

                                                         Sirkeci stanica, Istanbul

Sto se nesretnoga Poaroa tice - on je dugo poziveo u spisateljskom delu svoje stvoriteljke koja ga je tako mrzela : poslednja prica "Zavesa pada" izasla je 1975. godine. Godinu dana posle njegove smrti umrla je i Agata, tako da ga i nije mnogo nadzivela. On i gospodjica Marpl nikada se nisu nasli u istoj prici, nikada nisu udruzili male sive celije kako bi resili zlocin; razlog za to dala je sama spisateljica : " Hercule Poirot, a complete egoist, would not like being taught his business or having suggestions made to him by an elderly spinster lady". Pa ipak, verovatno na Agatino apsolutno gadjenje, Poaro je jedini knjizevni lik koji je dobio citulju u New York Times-u. Jos uvek voljen (a i ja ga obozavam:) doziveo je brojne inkarnacije na filmu (Albert Fini, Piter Justinov ...) i u seriji koja po svemu moze da se svrsta medju najbolje serije ikada snimljene po knjizevnom delu, te ide rame uz rame sa Granadinom serijom o Serloku Holmsu, te kao sto je Dzeremi Bret jedini Serlok Holms tako je i Dejvid Suse jedini Herkul Poaro. Relativno skoro snimljeno je jos par filmova sa ovim fantasticnim britanskim glumcem koji je do perfekcije otelotvorio belgijskog detektiva. Ne samo to, postoji cak i igrica Ubistvo u Orijent Ekspresu gde je Poaro pravljen po njegovom liku :)

                                        Lik Herkula Poaroa u igrici Ubistvo u Orijent Ekspresu

Tako da, sve uzevsi, ostaje da sanjamo o tom, reklo bi se lepsem, a ako ne lepsem onda barem stilizovanijem vremenu, da igramo igricu i eventualno se vozimo nasim vozom Romantika do Sremskih Karlovaca ili Vrsca, mozda sa knjigom Ubistvo u Orijent Ekspresu u ruci :)