Kosta N. Hristic

Vec odavno zelim da postavim neku od prica Koste N. Hristica ovde na blogu i to ne samo zato sto su te njegove price iznimno lepo napisane vec i stoga sto se mnogo toga iz njih moze nauciti o gradu koji vise ne postoji ali cije se senke mogu videti na gotovo svakom cosku. Zacudo, retko ko je cuo za Kostu, retko ko sada vec zna za njegove price, a tu ubrajam cak i one koji vole da slusaju i citaju o starom Beogradu. Zacudo kazem jer je u jednom proslom vremenu on bio veoma poznata licnost, sto zbog ocevih zasluga, sto zbog svojih a onda - i narocito zato - upravo zarad tih svojih secanja pretocenih u price. Neposredni povod zasto sam sada preduzela da postavim prvo jednu pricu a potom i ponesto o Kosti jeste to da sam pre neki dan na jednom forumu pronasla jednu njegovu fotografiju,to je prvi put da ga vidim, te sada znam i kako je stari Beogradjanin izgledao :)

                                                           Kosta N. Hristic (1852-1927)

Evo njega :) sve sa cilindrom i stapom, u nekakvom spacirungu i ocigledno dobrom raspolozenju a pomalo pozerskom stavu, gleda u nas. Tu je on jos poprilicno mlad - dakle - jos nije preduzeo svoja pisanija. Doduse, on je jos u mladosti bio naklonjen spisateljstvu te je prevodio drame za repertoar Narodnog pozorista jos od svoje osamnaeste godine pa sve do dvadeset i pete - sto samo znaci da je vec 1869. godine, u prvoj sezoni pozorista, igrana drama u njegovom prevodu. Pa ipak, on se umetnoscu bavio samo onako usput - po zavrsetku Velike skole u Beogradu, gde mu je profesor bio Josif Pancic, on odlazi na studije prava prvo u Nemacku, gde je u Berlinu stanovao zajedno sa svojim velikim prijateljem Lazom Kosticem, a potom i u Francusku. Kao svrseni pravnik i kosmopolit u Srbiju se vratio u vreme srpsko-turskog rata, posvetivsi se prvenstveno pravnicko-diplomatskoj karijeri : u nekoliko navrata bio je nacelnik ministarstva inostranih poslova a potom cak i ministar pravde, da bi zatim bio poslanik Kraljevine Srbije u Bukurestu, Rimu i Becu, gde je , izmedju ostalog, prisustvovao i poslednjim danima kralja Milana. Svoja secanja on pocinje da pise i objavljuje u penziji, pred kraj sedme decenije svog zivota : prvi - Knez Mihailov bal - je izasao 1921. godine u Politici da bi tokom narednih pet godina izaslo njih 57 ! Vec 1923. ove tekstove on sakuplja u knjigu Zapisi starog Beogradjanina, nakon koje ce izaci jos jedna. Sada su ove dve knjige spojene, te postoji lepo ilustrovano izdanje iz 1937. godine, izdanje Francusko-srpske knjizare, koje sam i ja prvo upoznala i ono koje ja sada drzim u rukama, Nolitovo, iz 1989. a koje se do skora moglo pronaci u Nolitovim knjizarama, na rasprodajama, bud zasto.

Knjigu Kosta posvecuje svom ocu, Nikoli Hristicu, o kome Slobodan Jovanovic pise u Enciklopediji Stanoja Stanojevica a sam Kosta navodi misljenje drugog svog "idola" - kneza Mihaila o svom ocu na samom pocetku knjige : " ... sto se Nikole Hristica tice, ja ga i danas smatram i drzim za onakog coveka za kakvog i onda, kad sam o njemu s vama vise puta razgovarao : posten, strog, vrlo radan, bespristrastan i meni vise svega odan" (Knez Mihailo Vuku Karadzicu 20. januara 1862.) Ovaj i ovakav njegov otac bio je prvo nacinjen upravnikom Beograda od strane samog Kneza Milosa, kome je svakodnevno donosio izvestaje iz varosi, da bi zatim u cak cetiri navarata bio predsednik vlade. S obzirom na takav polozaj oca i mladi Kosta imao je mnogo prilike da se i licno upozna sa svim vodecim ljudima toga doba, pa je tako i Kneza Mihaila vise puta sreo. Na zalost, Knez je ubijen 1868. kada je Kosta bio jos poprilicno mlad, no mozda mu je bas i zato ostao u tako dragom secanju - naime  kako to u pogovoru Ivan B. Lalic kaze - ova Kostina knjiga i jeste ne samo spomen jednom vremenu, koje ovaj opisuje sa gotovo neverovatnim osecajem za atmosferu i karakternu skicu, vec je to i svojevrsni spomenik kako ocu svome, tako i Knezu Mihailu o kome Kosta gotovo zaljubljenicki pise. Mozda mi se zato toliko i svideo ;)

Sve u svemu ti tekstovi su divni i svako ko voli Beograd ne bi trebalo da ih propusti - kako kaze Lalic :

A kada je rec o Hristicevom kontrastiranju bivseg i sadasnjeg, ono za danasnjeg citaoca ima posebnu draz i aromu. Beograd s pocetka dvadesetih godina ovog veka nama je danas mahom vremenski udaljeniji nego sto je to Hristicu bio Beograd kojeg se prisecao u Zapisima. To je jedan Beograd gde na Tasmajdanu jos uvek postoje ostaci starog groblja : to je jos uvek ogradjeno, premda "zaparlozeno groblje". Ispred Kapetan Misinog zdanja je prostor koji "sa svojim barakama i larmom nije, ocevidno, ni danas prijatan, ni po onome sto se sa prozora siroke fasade Univerziteta dole vidi, ni po onome sto se otud ovamo cuje". Na Terazijama drvenu kaldrmu ("kao ravan patos") osvetljavaju "velike sijalice u mlecnim kuglama" koje se gase u ponoc "kad se u elektricnoj centrali obustavlja struja i kad varos tone u pomracinu, da sutradan osvane sa nekom poharanom radnjom, na zaprepascenje i publike i policije". Pred "jednim od poznatih velikih lokala stajao je, pored trotoara, dugi niz fijakera i automobila" (rec je o "nekom balu" iz 1921.)Danasnji citalac Zapisa cita, u istoj knjizi, o dva stara Beograda ... U onom drugom, Na Terazijama su tramvajske sine; tramvaje doduse ne vuku vise konji, ali Hristic primecuje da je i konjski tramvaj imao neke dobre strane - na primer "nikad nije bilo opasnosti, kao ovo sada, da nestane struje ... Jos bi se gotovo moglo reci da ste njima i brze stizali kuda ste naumili". ...

Pri svemu Kosta je neverovatno ljubak i skroman, sebe i svoju zaslugu nikada ne pominje, ponekad cak nece ni da kaze da je on nekom dogadjaju prisustvovao licno, ili imao udela u njemu, vec se maskira i kaze na primer neki poslanik. Svoja secanja tako ponekad iznosi kao tudja a veoma cesto koristi se i ocevim secanjima, njegovim Memoarima ali i dozivljajima koje mu je ovaj opisivao da su se zbili. Tako da ne treba ni u kom slucaju ocekivati neku autobiografiju od Koste - u najboljem slucaju to su neke reminiscencije potaknute nekim datumom, godisnjicom ili gradskim problemom, kao sto je recimo ta rasveta ili nedostatak vode. Ljubak kakav jeste Kosta je meni drag drugar koga prelistavam s vremena na vreme. Smatram da bi trebalo ponovo objavljivati njegove tekstove u Politici kako su i nekada isli. Do tako nekog sretnog ponovnog susreta drzim Nolitovu knjigu blizu sebe i smeskam se na Kostu :)