Volim one male sajmove knjiga u Domu sindikata, ususurene, intimne i slatke - vec stoga sto napamet znam ko je gde postavljen i tacno sta nudi; moglo bi se vec prolaziti tuda i pazariti sa povezom preko ociju :) No, veliki sajam je nesto sasvim posebno a dolazi u vreme kada smo vec u polu transu od silnih desavanja i jeseni same; on nije, zapravo, toliko ni sajam koliko jedan praznik : za moju sestru i mene je poput Nove godine ili Bozica. I kao sto smo u detinjstvu brojale dane do Nove godine jos negde u avgustu, tako odbrojavamo sada do sajma knjiga jos negde pocetkom leta; tokom cele godine smekaju se moguci kandidati za veliki sajam. Naravno, to smekanje nema bas mnogo smisla jer je lepota sajma upravo ta sto izdavaci cuvaju svoja najreprezentativnija izdanja i najvece adute bas za tu prigodu; pojavljuje se mnogo novih knjiga koje su onda i na promotivnim snizenjima. Pored toga - na sajmu ucestvuju i neki manji izdavaci kojih gotovo da nema u knjizarama kao ni na malim sajmovima, te se uvek necim iznenadimo ili se neceg ponovo setimo. Pa ipak, i pored svega sto je divno u vezi ovog sajma, miris svog tog papira i stamparske boje, veselo raspolozeni ljudi, mnogi pisci koji se mogu ugledati (i mozda im dati knjigu na potpis i posvetu;) kao i to citavo more knjiga od kojeg se moze zavrteti u glavi - ima u svemu tome i negativnih, manje lepih momenata. Tim povodom ovaj post koji se bavi iskljucivo time kako mi prozivljavamo i, pre svega, prezivljavamo sajam knjiga, sa par tips and tricks iz dugogodisnjeg iskustva.
Priprema za sajam
Svakom na volju ali ja zagovaram da se na sajam ne ide kao muva bez glave bez prethodnog, bar okvirnog, plana nekakvih zelja ili ideja. Ne kazem da se nuzno mora sacinjavati neki spisak ali ako se bar ima nekakav okvir zelja i mogucnosti - snalazenje na sajmu je mnogo lakse. To je pre svega zato sto, za nas koji volimo knjige i sajam, cela ta atmosfera cesto nudi jedno gotovo intoksinirajuce dejstvo koji dezorijentise : gubi se fokus i sposobnost recepcije, pa i donosenja bilo kakvih odluka, te se osecamo smlavljeno i pogubljeno. Cak iako se taj (stvarni ili samo mentalni) spisak na kraju uopste ne ispostuje, on ipak nudi nekakvu cvrstu zemlju na kojoj se u tom opstem pogubu stoji.
Sto se mene tice - volim da se prisetim cega sve ima i sta sam sve pozelela tako sto cu pred sajam prosetati knjizarama (ovo je dobro i stoga da bi se posle lakse uporedile cene) ili sajtovima izdavackih kuca (gde je narocito zgodno to sto ponekad ima i odlomaka iz samih knjiga te se moze steci izvestan uvid u to odgovara li nam knjiga ili ne). Takodje, koga to ne mrzi, dobro je zaviriti u stare kataloge, Yellow Cab-ove, kulturne dodatke iz Politike ili vec bilo koje novine koje nude recenzije knjiga kao i prikaze novih izdanja. Pred sam sajam takvi prilozi izlaze u svim novinama, samo sto to biva uglavnom prekasno za one koji sajam posecuju rano. Uvodi u sajam knjiga, medjutim, pojavljuju se i u mesecnicima poput YC (oktobarski broj) pa to svakako vredi pogledati. Pored toga tu su i blogeri sa svojim sjajnim savetima i preporukama, kao kod Valentine :) a koje su i drugi najavili (evo i na Fragmentarijama)
Najbolji dan za posetu
Jedan od strasnijih aspekata sajma jeste neopisiva guzva koja tamo vlada a koja ponekad ume da bude upravo nesnosna i da proizvede ne samo nervozu (zbog guranja ljudi, laktanja i gazenja po prstima kao i neverovatnog bezobrazluka, urlanja i , na kraju, psovki), vec i cisto fizicku nemogucnost daljeg bitisanja usled nedostatka kiseonika. Ovo je bio veliki problem za mene tokom prvih godina posecivanja sajma jer ja guzvu ne mogu podneti - za kiseonik bih se vec nekako i snasla ali ako ne mogu cak ni prici da vidim knjige a da me neko ne tuce - to onda gubi svaki smisao.
Resenje ovog problema je jednostavno i ubrzo smo ga "skontale" : najbolji dan za posetu sajmu jeste onaj prvi, jos pre zvanicnog otvaranja. Mnogi ljudi ovo ne znaju - verovatno vecina misli da pre otvaranja izdavaci jos nisu stigli ili se bar nisu do kraja postavili, a mozda im nije ni interesantno da pre svecanog otvaranja uopste idu. Naravno, tu je i pitanje radnog vremena i ko kada moze stici. Istina, poneki se tada jos malo raspakuju a za neka izdanja, mada je to veoma retko, nisu utvrdjene sajamske cene; no u svakom drugom pogledu je to sajamski dan kao i svaki drugi. Jeste istina i to da taj prvi sajamski dan traje krace - otvara se negde oko 14h cini mi se ali - i to mi verujte na rec - vise se postigne za tih 5 sati do svecanog otvaranja nego inace za ceo dan. Guzve uopste nema, seta se kao po nekakvim bulevarima, sve je siroko, kiseonika ima a knjige su na dohvat ruke. Moze se, zapravo, prici i videti sve, natenane i jos pri tom proci bez napastvovanja i batina a i zivci ostanu netaknuti - sem silnog uzbudjenja, naravno :) Jos jedna mala prednost jeste i to sto je cena ulaznice tada 150 umesto 250 dinara, sto mozda i deluje smesno ali moze biti cela jedna knjiga, pa vi vidite ;)
No, znam da ne mogu svi stici pre otvaranja na sajam; ono sto po svaku cenu treba izbegavati jesu skolski dani, oni kada dolaze deca autobusima sa svojim nastavnicima, da bi se kolektivno kulturno uzdizali (a da ih mahom to uopste ne interesuje i samo prave jednu, dosta nezainteresovanu, guzvu) kao i vikende kada se valjda stusti ceo Beograd sa okolinom plus deo Srbije na sajam. Ti su dani najgori. Trebalo bi da je i poslednji dan bolji za odlazak nego mnogi prethodni - mnogi su vec bili i tako to - ali nisam sigurna da li sam nekada i bila poslednjeg dana da bih o tome nesto rekla; moguce je da su popusti cak i veci pre fajronta.
Omiljeni izdavaci
Vec sam pricala o tome koje su to izdavacke kuce meni najdraze ali u svrhu ovog bloga ponovo cu ih nabrojati : pre svega to su Clio, Geopoetika i Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica iz Novog Sada. Volim i Stubove kulture, gde se mogu naci izvanredni domaci pisci, Arhipelag sa nekim zanimljivim, manje poznatim na ovim prostorima knjizevnicima i knjizevnostima, a tu su jos i Paideia, Dereta, Narodna knjiga, Utopija Samizdat B92 i tako dalje. Ne smem zaboraviti ni, sada vec, giganta Lagunu koja, iako ima neke zaista unfortunate izbore, objavljuje i velike ili bar odlicne pisce poput, eto, najnovijeg nobelovca ili dvostrukog bukerovca Pitera Kerija. Sve ove izdavacke kuce su velike, vazne i stoga grupisane u sredisnjem delu hale, dakle, lako se pronalaze. Medjutim, trebalo bi obratiti paznju i na one manje - poput Kokoro ili Rende koji se uglavnom nalaze malo skrajnuti, pored nekih od prolaza. Mislim da je pozeljno pogledati prvo ove velike, da ne kazem - proverene - izdavace i sta je kod njih novo, zatim one manje a interesantne, pa se tek onda upustati u onu silinu standova od kojih nas mnogi zapravo uopste ne interesuju i na njima samo trosimo snagu i energiju. To kazem sa idejom da ipak svako od nas zna, bar priblizno, sta ga uopste interesuje.
Kupovina kod izdavaca
Ono sto smatram najvaznijim jeste da se zna ko je izdavac zeljene knjige. Iako ponekad (mada vrlo retko) moze da se dogodi da se knjiga pronadje jeftinije nego sto je kod izdavaca, najcesce, zaista, to nije tako, sto je only logical. Dakle, trebalo bi ici kod izdavaca. Ne znam zasto je ljudima to toliko tesko; ako se i ne zna ko je izdavac unapred, to je barem lako proveriti. Drugo, kada se kupuje kod izdavaca cesto se nudi prilika da se postane clan kluba citalaca; oko ovoga bi se medjutim prvo trebalo raspitati : neki klubovi citalaca od svojih clanova traze da redovno pazare knjige, a ako to ne cine oni im sami salju svakog tromesecja najpopularniju knjigu iz kataloga; ja, licno, izbegavam ovakva clanstva : ima onih koji redovnom kupovinom samo odrzavaju visinu popusta (kao Laguna) koja onda ako ste lenji opada do one pocetne ali i stimulise dodatno kupovinu ako se uzmu 3 i vise knjiga pa ukupni popust poraste za jos 10% sto maksimalno onda iznosi 35%. Geopoetika, s druge strane, ne uslovljava kupovinom bas nista te je kod njih onda stalni popust od 20% sa dodatnom stimulacijom kao kod Lagune od jos 10% na 3 i vise knjiga. Tako da se moze kupovati sa velikim popustima kod izdavaca i van sajma. Naravno, ovo ne vazi na samom sajmu jer su tu cene vec snizene (uglavnom) za oko 30- 40%. Zato mi retko kupujemo tamo gde smo i inace clanovi kluba citalaca jer nam sajamske cene dodju iste kao one koje i inace imamo.
Razlicita izdanja; prevodioci
Naravno, ako ima vise izdanja jedne knjige onda se ovo pravilo o izdavacu menja; sada je tu stvar pre svega ukusa (kako nam se koje izdanje dopada na pogled) i toga kojoj izdavackoj kuci verujemo (da ima sto manje gresaka u stampi i slicno). Ako je u pitanju nasa literatura, dobar primer je Ducic jer ga ima u sto razlicitih varijanti; to je zato jer nema autorskih prava koje bi trebalo platiti. Onda je zaista sve jedno jer je tekst izmedju korica (nuzno) isti. Ako je pak u pitanju strana literatura, onda stvari postaju malo komplikovanije jer nas - pored lepog izgleda - tu interesuje i kakav je prevod.
Prevodici se kod nas zaista ne cene mnogo i malo se o njima u siroj javnosti zna - uglavnom to nisu izuzetno prepozatljiva imena. Neki od njih to ni ne zasluzuju jer su im prevodi upravo katastrofalni; medjutim, ima onih koji su zvezde svoje profesije i koji mogu stajati rame uz rame sa samim piscima. Jer, prevodjenje nije ni malo jednostavno, nije dovoljno govoriti taj jezik, pa cak ni zavrsiti ga na fakultetu : za prevodjenje je potrebno dara. Nasuprot onima koji izgleda zamisljaju kako je to puko prepisivanje - samo na drugom jeziku - prevodjenje je uistinu stvaralacki cin. Prevodi koji zaista uvek ulivaju poverenje jesu oni stari - poput Anice Savic - Rebac (slika desno), Stanislava Vinavera, Milosa Djurica. Cesto se i sami knjizevnici bave prevodjenjem, kao na primer Isidora Sekulic, sto je najcesce veoma uspesno (mada mozda i slobodnije) jer su oni od svih najsposobniji da proniknu u mehanizam i duh teksta koji prevode, o stilu da i ne govorimo. Takodje, ne bih da cepidlacim, ali preferiram prevode sa originalnog jezika a ne one sa engleskog ili nemackog. I to se lako da proveriti, sve lepo pise :) Dakle - obratiti paznju na to ko je prevodilac i sa kog je jezika delo prevedeno.
Katalozi
Kada se vec ide kod velikih izdavaca pametno je pokupiti i njihove kataloge; ovo zato sto - pre svega pruza najbolji uvid kako u ono sto je do sada izdato tako i u planove za narednu sezonu, a drugo zato sto se sa njima moze lakse planirati kupovina kako na samom sajmu (ako se ima vise vremena da se o svemu promisli) tako i kasnije, jer sadrze fotografije korica knjige kao i njenu cenu. S obzirom da sadrze i male opise knjiga - mogu sluziti kasnije i kao podsetnik za biblioteku :) Koliko god da setamo po knjizarama i volimo knjige - zaista se tesko mogu pratiti sva izdanja svake izdavacke kuce i drzati ih u glavi at all times. Ovi sada vec jako lepi katalozi tako nam kasnije sluze da se prisetimo sta sve zapravo postoji, cega cesto u knjizarama ni nema a sto nam kasnije moze zatrebati. Ja sam za ove kataloge i sentimentalno vezana jer se (pre)dobro secam vremena kada smo se sa sajma vracale sa jednom knjigom i sa kesom punom kataloga koji su u tom slucaju sluzili kao neka satisfakcija toj strasnoj isfrustriranosti nedostatka novca :) Treba reci da ovi katalozi postoje na vecini sajtova u pdf formatu; ovo moze biti zgodno za pripremu pred sajam, ali moram priznati da je neuporedivno lepse listati ih nego skrolovati :)
Less obvious choices
Ne bi trebalo odbaciti unapred neke izdavacke kuce koje deluju poprilicno nezanimljivo na prvi pogled; na primer Sluzbeni glasnik deluje izuzetno neinteresantno, vec po svome nazivu koji sugerise neku groznu administraciju, zakone i tako to. Medjutim, ova izdavacka kuca ima izuzetno zanimljivih izdanja, narocito u ediciji 1001 knjiga koju uredjuje Jovica Acin ali i druge, poput biblioteke knjizevne nauke, kulture i umetnosti. Iz one prve prosle godine sam kupila Rilkeovu knjigu Ogist Roden a sada nesto planiram onu koja daje pisma Rilkea i Lu Andreas Salome Cisto protivrecje. Zatim, tu je i Zavod za udzbenike koji pored udzbenika ima i vredne istorijske knjige, kao na primer knjigu moga profesora Radivoja Radica (Iz Carigrada u srpske zemlje) a koga redovno kod njih i srecem ;) ali i kapitalna izdanja, knjizevna istorija i teorija. Cak i neke poprilicno spooky izdavacke kuce poput, za mene, Ezoterije, imaju po par izdanja vrednih pogleda : kod njih je to recimo mala edicija Svetilista muza, gde su na primer Zapisi o umetnosti Pola Klea ili O duhovnom u umetnosti Vasilija Kandinskog. Ovde moram pomenuti i izdavacku delatnost nekih institucija kao sto su muzeji ili - biblioteka grada Beograda; oni imaju neverovatno zanimljiva i primamljiva izdanja poput pisama Urosa Predica (Slikarevo pero), ili takvih retkih bisera poput Zivot carskog generala i slavnog inzenjera gospodina barona Doksata de Moreza pogubljenog 20. marta 1738. u Beogradu uz opis pojedinih desavanja u tadasnjem ratu protiv Turaka ili knjiga o Beogradu - Otmeni grad Grihisvajsenburg, Alba Greka ili Beograd. Oni su smesteni, medjutim, van glavne hale a blize onim stamparima. A imaju i lepe kalendare ;)
One druge hale
Mnogo manja guzva vlada u drugim halama (ne znam im tacne brojeve) i na spratu; u tim drugim nalaze se kako standovi raznih kulturnih centara, koji su uglavnom izlozbenog karaktera i iskreno nisam sigurna cemu zapravo sluze, kao i standovi drugih zemalja ucesnica (koji su takodje najcesce izlozbeni mada se tu moze i ponesto kupiti). Zanimljivo je videti sta se izdaje u stranim zemljama, to ne sporim, kao i to sta je novo u Ex Yu zemljama, koje jos i svi mozemo citati. Po mom nekom iskustvu, medjutim, hrvatske su knjige za nas, cak i po sajamskim cenama, jos dosta skupe. Ipak, nije ni to lose - iskoristiti priliku i kupiti nesto sto nam inace nije tako lako dostupno. Pored ovih tu je jos i SPC, kao i ostale verske zajednice, pa koga to interesuje moze i tuda prosetati. Recimo, oni adventisti ili vec tako te grupacije, cesto imaju obicaj da poklanjaju knjige, najcesce Novi zavet i tako to, pa eto prilike da se knjiga dobije na poklon ;) Salu na stranu, ove hale mi obilazimo u onom trenutku kada se zelimo odmoriti; nesto je vec kupljeno, a o ostalom se duboko jos razmislja, meri, premerava i sabira.
Jedino sto, po mom misljenju, ovde zaista vredi posetiti i to pod obavezno jeste The English Book, koji nudi bas velike popuste. To su, naravno, knjige na engleskom, te mogu zanimati samo one koji na ovom jeziku citaju; za njih ovo je i pravi mali raj jer se moze naci svasta - od veoma jeftinih paperback izdanja mnogih klasika (Wordsworth Classics, Penguin itd) do aktuelne hit literature, knjiga o umetnosti i mora slikovnica i knjiga za decu. Naravno, bitni su tu takodje i udzbenici i recnici. Pored onog glavnog, unutrasnjeg, kruga sa pocetka, ovo nam je jos jedno omiljeno mesto gde se uvek nesto kupi - da li sabrana dela u jednoj ili dve knjige (tvrdom ili mekom povezu) - Oskara Vajlda, Dzejn Ostin, Sekspira, Virdzinije Vulf - ili takvih srecnih pronalazaka kao sto je bio Brideshead Revisited Ivlina Voa :)
U tim drugim halama sada su izdvojeni i knjizari koji pri tom nisu i izdavaci. To mislim da je tako od pre godinu ili dve i smatram sjajnim - prvenstveno zato sto zaista mislim da treba kupovati kod izdavaca a onda i zato sto je ovako mnogo preglednije. Na kraju, na spratu, nalaze se i antikvari. Moram priznati da i tamo mi odlazimo onda kada, sada vec sa jako otezalim kesama, razmisljamo o tome sta jos kupiti od to malo para sto je preostalo; zapravo retko kada sam bilo sta nasla kod njih. Jeste, moze se naci itekako mnogo toga medju koriscenim knjigama, narocito tamo ispred Filoloskog fakulteta. Medjutim ovde gotovo nikad nisam nasla nesto zadovoljavajuce jer su mi uvek delovale izuzetno skupe. Neke od njih verovatno vrede toliko, narocito one koje su retke; za neke druge, medjutim, znam da se inace mogu kupiti, na pomenutim mestima, za svega 100 dinara.
Jeftine knjige
Naravno, mnogo je jos onih koji knjige jako vole i zele da ih poseduju ali za to nemaju nesto mnogo novca. Tada se uglavnom namece pitanje da li kupiti jednu skuplju knjigu ili - vise jeftinih. Na ovo pitanje ja nemam odgovora jer to sve zavisi od potreba i zelja svakog pojedinca. Najcesce to tako ide da se opredeljujem za onu drugu varijantu ako imam manje novca ili kombinujem te kupim jednu skuplju (ali ne preterano skupu) i onda vise nekih jeftinijih, ako mi je sajamski budzet veci. Naravno, ovde se ne zalazem da se kupuje sta bilo samo zato sto je jeftino, kao ni to da se obavezno kupi nesto skupo i flashy jer i takve knjige, i pored cene i lepe opreme, mogu itekako biti kojesta.
Jeftinih knjiga ima na sajmu, sto onih ociglednih a sto onih skrivenih : zato i verujem da ne bi trebalo potrositi sav novac dok se ne obidju svi budzaci, te uvek ostavljam malu rezervu za slucajna otkrica. Od onih ociglednih tu je, recimo, Laguna, koja svake godine niz naslova (uglavnom onih sto im slabije idu, reklo bi se) nude po veoma povoljnim cenama. To su uglavnom iste one knjige koje su prethodno nudili pred razne praznike i pred letovanja s tim sto na sajmu mogu da budu jos jeftinije; jedne godine sam ih kupovala za po 100 i 150 dinara. Naravno, tu treba birati jer nisu sve knjige koje se tu nude podjednako ni dobre ni lose. Ja sam recimo redovno na tim spiskovima pronalazila knjigu Asam Zerara de Kortansa koja mi se veoma svidela; sada medjutim ne znam da li ce tu biti posto nam je Zerar bio u poseti ;) Dalje, tu su vec dugo sveprisutne knjige sa kioska koje mnogi ne vole a da ja stvarno ne shvatam zasto - da li je ono medju koricama drugacije samim tim sto na koricama stoji Novosti ili Politika ? Sada je u toku edicija zlatni francuzi kod Novosti dok joj je prethodila edicija zlatni rusi; vredi pogledati. Sto se slucajnih otkrica tice moram pomenuti da je divnih iznenadjenja bilo kod Nolita prethodnih godina, kada se moglo naci takvih pisaca kao sto su Rilke, Franceska Duranti ili D.H.Lorens - za 100 ili 150 dinara; ovo je tim pre neverovatno s obzirom da su to ne samo sjajne knjige fantasticnih pisaca vec da su i u - ukoricenom, tvrdom povezu. Takodje, tu su i silne kutije pune knjiga za 50, 100, 150 dinara kroz koje je porebno ramidzovati ... sto moze da bude zabavno ali i naporno i za sta je potrebno pre svega iskusno oko koje u kratkom vremenu shvati u kojoj su kutiji knjige o uzgoju pecuraka a u kojima Kavalkantijeve Rime :)
Vaskrsle knjige
Pored uzbudljivosti novih knjiga, koje imaju svoju premijeru bas na sajmu, podjednako mogu uzbuditi i one knjige koje na sajmu vaskrsavaju. To su ona zvanicno out of print izdanja koja se onda volsebno pojavljuju na sajmu i to, uglavnom, bas kod izdavaca. Ova misterija zapravo to uopste i nije jer se radi o knjigama koje su ili zaboravljene camile u nekakvim podrumima i magacinima ili pak o onim koje su u medjuvremenu vracene iz raznih knjizara po Srbiji. Tako cesto malo mirisu na memlu ili su u ne bas mint condition ali ih vredi loviti. Takva jedna knjiga bila je za mene Vajmarska kultura Pitera Geja kod Geopoetike koju sam onda, tako vaskrslu, kupila za neki smesan novac. Naravno, ove out of print knjige mogu se ponekad naci i kod onih malih knjizara gde mogu opstati jos dugo posto se prestalo sa njihovim izdavanjem.
Pisci
U novinama (koje se dele besplatno i na sajmu) a verovatno i na sajtu sajma nalaze se rasporedi gostovanja pisaca koji tom prilikom promovisu knjige i/ili potpisuju knjige i druze se sa citaocima. Ovo se malo odnosi na one koji idu (samo) prvog dana te se i po tome moze birati dan kada ce se sajam posetiti, ili pak i otici ponovo samo zbog toga. Medjutim, iako to onda deluje da oni koji idu prvog dana jesu na gubitku u tom smislu - to ne mora da bude slucaj : ne samo sto se oni muvaju oko svog izdavaca i ostalih dana a ne samo kada su najavljeni, vec su tu i zbog otvaranja. Tako da se vecina njih moze pohvatati i tog, prvog dana sajma.
Ja volim potpise i posvete pisaca a mislim i da je lepo nekome pokloniti knjigu sa piscevom posvetom :) Sta cu, to mi je slatko i nekako cini knjigu posebnom iako taj pisac i ja zapravo jedva da progovorimo koju rec (druzenje as such nije neophodno;). Ne stidim se preterano toga ( i takvi poput Stefana Cvajga su bili tako malo idolopoklonicki nastrojeni pa sto ne bih bila mala ja) a i zanimljivo ih je videti uzivo. Naravno, ovo ne znaci da sada idem i jurim svakoga pisca po redu vec da prilazim onima koji me interesuju ili cija dela volim. Medjutim, i tu se covek moze prevariti : posto ponekad ne zna koga ce tek voleti ;) Tako se ja sad jedem i jedim na sebe sto nisam otisla kada je tu bio Orhan Pamuk; tada sam citala samo Belu tvrdjavu za koju nisam narocito marila, pa samim tim ni za njega. Sada, nakon Istanbula , Zovem se crveno, Dzevdet bega itd. kada ga veoma volim ne mogu da prezalim sto ipak nisam bila. Tako da - sto se tih stranskih pisaca tice smatram da bi se ponekad moglo misliti i unapred pa ipak otici po svoju posvetu :) One nase vec cemo nekada, negde, savatati, pa makar cekali i sledeci sajam knjiga. Po mom iskustvu - vecina pisaca su jako simpaticni i mozda cak stidljivi ljudi; ne bi ih se trebalo plasiti i oko njih se mnogo snebivati, osim na onaj pozitivno - usplahireni nacin ;)
Prodavci knjiga
Ne zelim da govorim lose o ovim ljudima generalno jer sam sigurna da ima onih koji znaju vise no svi mi zajedno; medjutim, moram reci da je ipak veoma cesta pojava da oni, takoreci, ne znaju nista o onome sto prodaju niti se uopste interesuju za to. To me uvek cudi jer ipak nekako smatram da se rad sa knjigama bira iz ljubavi a ne iz narocite koristi. Osim sto zacudjuje to ume i da nervira ako a) nemaju pojma o cemu govorite a rade upravo za izdavacku kucu koja je knjigu i izdala, b) ako vas onda ubedjuju da takva knjiga uopste i ne postoji i c) ako vas potom maltretiraju svojim preporukama (bilo po principu oni su citali i faaaaaantasticna je ili po principu "to je najtrazenija knjiga"). Honorarci su jos i najsimpaticniji jer se ne prave da znaju ono sto ne znaju i prepuste vas lepo sebi samima ne troseci vam vreme. Jedino kako se moze sa ovakvima suocavati a ne zavrsiti iznerviran i/ili sa knjigom koju uopste niste zeleli jeste upravo ona primprema za sajam o kojoj sam govorila ranije. Kada znate tacno sta zelite, ko je pisac i ko je izdavac onda vam niko ne moze reci da tako nesto ne postoji ili da vam umesto jedne uvali neku drugu knjigu.
(Mala) deca
Nemam nista protiv (male) dece ali imam svasta protiv njih na sajmu knjiga. To jeste, ne toliko protiv njih samih koliko protiv roditelja koji ih tamo vuku. Pod malom decom smatram one od 0 do 8 godina, dakle oni koji jedva (ako uopste) dodiruju nosicem standove. Shvatam ja da time roditelji zele da detetu usade od ranih godina neku ljubav prema knjizi i sajam knjiga kao ritual, srecan dogadjaj i sve to, ali mislim da je to veoma los nacin. Naravno da bi decu trebalo okruzivati knjigama i pricama od najranijeg detinjstva ali mislim da je sajam knjiga najpogresnije mesto za to. Niti ce sta videti, niti sta doziveti, smorice se jadni od tolikog hodanja i stajanja i gledanja u noge i cipele velikih. Pri tom ce sve vreme disati vazduh siromasan kiseonikom, gurace ih i stiskati. Kako to deci moze da bude zanimljivo je beyond me kao i to kako roditeljima nije zao malisana. Sve to, naravno, govorim o onima koji vuku decu da bi oni sami obisli sta ih zanima. Mislim da postoje manifestacije i radionice samo za decu i to mi je skroz lepo. Sto se starije dece tice, to je vec potpuno druga stvar - oni mogu da pojme, mogu da shvate i da se zainteresuju. To cak moze biti lep porodicni izlet sve dok se ubrzo ne otkinu od vas i pocnu da odlaze sa svojim drugarima :)
Kafa
Kao poslednje sto imam da kazem jeste to da smatram neophodnim da se negde na polovini ili u poslednjoj trecini obilaska malo zasedne i odmori. Na zalost nema bas mnogo izbora gde to da se ucini ali ipak ima par mesta gde se moze popiti kafa/caj/sok i meditirati na temu vidjenog. Meni je to neophodno : ne samo sto me i pored svega uhvati mala vrtoglavica od silnih knjiga-kandidata vec je tu i realan umor od hodanja i stajanja, kao i od knjiga i kataloga u kesama. Zaista, trebalo bi u jednom trenutku zastati i promisliti (pre nego sto se promeni onih 10e u novcaniku cuvanih za svaki slucaj ili pre pozajmljivanja jos samo malo para :) sta zapravo najvise zelimo da odnesemo kuci. Ne kazem da mi kofein uvek pomaze da razbistrim glavu ;) ali, ipak, malo obuzdava i daje jasniji pogled. Uostalom ... treba se ipak setiti : bice sajam knjiga ponovo vec za godinu dana; u medjuvremenu cekaju nas oni mali Bozicni, Uskrsnji i drugi sajmovi knjiga :)
Amin! :)
ReplyDeleteA naaaaaaajvise volim kada kod prodavca polovnih knjiga ili knjizara koji nemaju blaaaaaage veze sta prodaju ( i kod kojih su po pravilu najskuplje knjige Isidore Habjanovic - Radusinovic, kuvari i sl.) pronadjem nesto extra....tako mi se dogodila "Prekretnica" ( doduse ne na sajmu ali se dodogila zahvaljujuci "ignorant sales people" ) i Ortaka sam nasla za haha novac ;).. ti si nasla "Jesen srednjeg veka" jedne godine, jednom smo nasli "Rime" hihihi ...
ReplyDeleteJa bih jos dodala : slojevito oblacenje! Uvek bude jako vruce, plus samozagrevanje usled pojacanih mozdanih aktivnosti..sve to moze dovesti do pregrevanja sistema. Naravno, menjacnica je uvek jedna, i to negde na pola puta do kuce otprilike, a kiosk ima ukupno 3 flasice vode i 5 cokoladica pa nije lose poneti i neki energy bar. Ja sam licno malo povecala i dozu gvozdja, just in case ;)
Jedva cekam da vidim sta cemo ove godine "iskopati" .. URA za knjizevnu arheologiju :)
Ne znam sta mi se dogadja sa spiskom...nece da se oformi ove godine :( .. nije da bih ga postovala, ali volim bar da verujem da imam neki uticaj na to sta cu kupiti :)