Ruzicasti svet chick lit -a

Na jednom od blogova koje redovno pratim danas se pojavio komentar na pisanje izvesne Linde Holms koja je izgleda veoma ljutita i odbacuje termin chick lit. Ona kaze, izmedju ostalog :

The term "chick lit," as I mentioned today on Twitter  as I was composing this entry, increasingly makes me feel like I'm being compared to a marshmallow peep just for reading books by and about women. I know what romance novels are — I read some of them, I dislike many of them. I know what shoe fiction is, in my own experience — it's fine, but it's not very nourishing. There are subgenres within commercial women's fiction that are real and identifiable.

But I don't know what "chick lit" is anymore, except books that are understood to be aimed at women, written by women, and not important. And I can't get behind that.

Termin chick lit, kao i korespondirajuci chick flick za filmove, egzistira vec toliko dugo da jedini razlog koji vidim za ovaj iznenadni ispad jeste cinjenica da su neke knjige koje su se Lindi dopale svrstali u ovaj pod-zanr. No, onda, umesto da osporava postojanje tako necega kao sto je taj chick lit, trebalo bi objasniti (ili ne i ne baviti se time) zasto knjige koja ona toliko ceni ne spadaju u taj prokazani zanr. Jer, on postoji i bilo bi sasvim smesno to opovrgavati.  Znamo vec svi koje su to knjige jer su cak i vizuelno toliko prepoznatljive da nema nikakve sumnje o njihovom sadrzaju : to su upravo one knjige za koje sam pre izvesnog vremena procitala u jednom clanku u novinama da se najbolje prodaju - one roza, zute i ponekad cak sjajuce korice sa nacrtanim cipelama, sesirima i slicno, koje izgledaju upravo kao da su ekstenzija nekakvog Barbi sveta. Mogle bi dolaziti sa upakovanom plasticnom tijarom i kesom cokoladnih bonbona, kako bi efekat bio potpun : te knjige, iako u retkim slucajevima umeju da budu zabavne pa cak i dobro napisane - nemaju drugih pretenzija no da pruze taj utesni warm fuzzy feeling koji se na brzi nacin moze sebi priustiti gledanjem nekog slicnog filma, recimo onih sa Ketrin Higl. Uvuci se u topao krevet, lepo pokriti prekrivacem sa cvetnim pattern-om, staviti pored sebe tu kesicu cokolada i na glavu tu tijaricu koja se sjaji i uzeti knjigu u ruke. Satisfaction guaranteed. No Linda zaboravlja da nisu sve knjige napisane od strane zena chick lit ... no medjutim ako im je ciljna grupa iskljucivo zenska populacija - onda verovatno to i jesu.

Iako postoje mnogi pod-zanrovi ovog pod-zanra - kao sto je glam chick lit, koja se uglavnom bavi - kako i sam naziv kaze - glamuroznim, uglavnom Holivudskim, zivotom a koji je single-handedly ustanovila Dzeki Kolins, shoe chick lit, za one sto vole da sopinguju i u tome nalaze svoju srecu, ili mommy chick lit koje opisuju sve teskoce sa kojima se susrece mlada majka, pa onda  i Christian chick lit - ipak su predominantne teme ove literature ljubavni odnosi,odnosno trazenje i potom pronalazenje takozvanog gospodina Pravog. Iako se neki ne slazu sasvim sa time te smatraju da je svet chick lit-a daleko raznovrsniji, ipak moram da primetim da to uglavnom nije tako i da uvek postoji nekakav love interest ka cijem ispunjenju vode svi ostali tokovi naracije. Ono sto ove knjige cini utesnim jeste premisa koju manje-vise sve te knjige pruzaju da ce i obicna girl next door, koja je pri tom mozda malo bleskasta i luckasta, uprkos svemu, pronaci svoga dragana koji joj je, in fact, sudjen, samo sto ona to naravno kroz veliki deo knjige ne zna pa se sa njim svadja i mrzi ga. No, on je u stvari preruseni Mr. Darsi, savrseni covek koga ona samo potpuno pogresno shvata, jer je, jel da, malo bleskasta ali krajnje simpaticna i on joj sve to ne samo prasta vec je stoga bas u nju i zaljubljen a ne u nekog top modela koji mu se sve vreme nabacuje. Ta premisa koja nikada ne izneverava je upravo ono sto pruza to blago narkoticno dejstvo.

Licno mislim da je chick lit kakav je danas nastao iz tri najbitnija izvora : klasika poput Dzejn Ostin, ljubavnih vikend romana  i knjiga za samopomoc.

Pomalo deluje ruzno reci da je Dzejn Ostin nekakva chick lit, jer ovaj termin ipak jeste pezorativan i onda pomalo boli da se primenjuje na Dzejn. Medjutim, kada se malo bolje razmotre stvari i njeno sjajno pisanje stavi na casak u stranu dolazimo do toga da su sve njene knjige o zenama i to mnogo njih odjednom, koje su vecinom u nekom vremenu pred udaju ali avaj,avaj nesto ih je zadesilo pa su siromasne ili ih jednostavno ima previse ili sta god. I uvek se sve to zavrsi tako sto je vecina onih koje su u godinama za udaju -  srecno udata na kraju knjige. Narocito je koren onoga sto zovemo chick lit u dva romana - Sense and Sensibility  - gde imamo taj motiv Vilobija koji je u stvari zao (pogresan izbor, spocetka) i, naravno, the I-ching sveukupne zenske literature Pride and Prejudice sa odnosom Elizabet Benet - Darsi koji ce se transponovati ne samo u mnoge knjige vec i vecinu chick - flick  filmova koji postoje, kako one dobre tako i one lose : to je taj love - hate relationship izmedju ponekad izvrsne, neobicne i samostalne dame poput Elizabet (ili ne i ona je, kao sto rekoh - bleskasta) i nekako mracnog i ukocenog (Englezi imaju neprevodiv naziv za to - a brooding gentleman) Darsija koji u pocetku uopste nije dopadljiv, ironican je i sarkastican, dosta razocaran u zivot i samim tim ne bas najprijatniji covek na svetu. Ali, u stvari, on je dusa od coveka. Najpotpuniji omaz svemu ovome jeste, naravno, Bridzit Dzons knjige i filmovi, gde je ona - ona bleskasta vrsta a Mark Darsi zaista preslikani lik iz Gordosti i predrasude. 

Pored likova iz ovog Mothership- a  zenske literature postoje i varijacije, cesce u filmovima nego u knjigama (gde se najcesce zadrzava ipak darsijevski tip, iako je ponekad on vise zabavan  jos-nisi-svesna-da-si-luda-zamnom tip nego dark & brooding  ali ga ona ipak poprilicno na pocetku mrzi), te se tako pojavljuju i oni smotano-simpaticni likovi koji su obicno tako neki bibliotekari. Oba tipa cesto prati onaj vilobijevski tip, taj anti-Darsi, koji na kraju uvek izgubi u bici za devojcino srce. Smesno je da je ova poslednja dva - smetenog i vilobijevskog - oba uspesno igrao Hju Grant. Samo nikada nije bio Darsi, to je valjda rezervisano za Kolina Firta koji je vise Darsi od Darsija.

Sto se zenskih sporednih likova tice podela je takodje uvek slicna : a) drugarica ili sestra koja moze biti ili glas razuma (ako je glavna junakinja luckasta) ili je pak ona luckasta (ako je glavna junakinja sva Elizabet); b) zla predatorka - koja je sva glamurozna zato sto je ili nekakva aristokratkinja ili je pak veoma vazna u svetu mode i prirodno vise ide uz Darsija te ga konstantno juri ili - postoji i ta mogucnost - zapravo sa njom vilobijevski lik vara glavnu junakinju, ili oba c) zla zena koja sve vreme zagorcava zivot glavnoj junakinji iz nepoznatih razloga za koju se ponekad vremenom ipak moze saznati da nije toliko zla koliko je razocarana i nesrecna te na kraju nekada postanu i najbolje drugarice d) posrnula zena - koju je na pogresan put odveo neki Vilobi a koju, naravno, potpuno nesebicno spasava Darsi.

Ovo se sve moze naci i u literaturi blizoj nasem vremenu, kod nas recimo u delima Mir-Jam koju jos nazivaju i nasom Dzejn Ostin. Ja, iako nikada nisam citala Mir-Jam, mogu i ovako naslepo da tvrdim da ta kvalifikacija ne moze stajati u smislu knjizevne vrednosti. Ta, odgledala sam i ja par epizoda onoga orla i vec po tome vidim kako stoje stvari :) No, po pitanju sizea i karaktera te nekih zivotnih situacija njenih junakinja - zaista se moze naci zajednicka crta. Koliko sam shvatila Mir-Jam je bila poprilicno popularna pre rata, cak i najpopularnija spisateljica u tadasnjoj Jugoslaviji,a sada je to i ponovo iako ima i onih drugih, koje joj pariraju - na primer Habjanovic - Djurovic. Ipak je svet kupoholicarki ili dama iz Sex and the City -ja (sto bih svrstala svakako u glam chick lit) isuvise dalek nasim zenama pa se mnogo bolje poistovecuju sa lokalnim pricama i prepoznatljivim mestima radnje. Zato im je i Isidora Bjelica poprilicno egzoticna, no se ona prodaje vise zbog toga sto doticna zaista ume da bude skandalozna nego zarad poistovecivanja sa njenim junakinjama. Neki Habjanovic-Djurovic nikako ne smatraju pripadnicom ove grupacije. Ja sam procitala davno Zenski rodoslov, za koji sam mislila da nije, na kraju, toliko los, mada me je nervirala pomama oko te knjige i njene roza korice. Procitala sam jos i Paunovo pero koje je na mene imalo takav efekat da zaista ne nameravam da procitam vise ni jednu gospodjinu knjigu. Jer, sada je to po meni vec kic koji nije cak ni simpatican. Sa druge strane knjige Gordane Kuic ne smatram chick lit-om, barem ne u klasicnom smislu. One postizu, cini mi se, mnogo vise. Nadam se da ce i Ljubisina serija biti ozbiljnija nego ovi orlovi i to.

Treba jos pomenuti i kraljicu ruzicaste literature - Barbaru Kartland - koju takodje nikada nisam imala poriv da citam jer mi je ona sama delovala toliko bizarno da to jednostavno nikada nisam pozelela. Tako da ne mogu govoriti o njenim knjigama, stilu i

knjizevnim dostignucima. Medjutim gledala sam skoro dokumentarnu seriju Men are wonderful koju je BBC 4 snimio o Dame Barbari  iz koga se saznaje ponesto o tome kakva je osoba ona bila. Ispostavlja se da je zena zaista bila fenomenalno inteligentna, da je vodila zanimljiv i pomalo lud zivot ali da je, bizarnost na stranu, bila poprilicno jedinstvena. Proracuni kazu da je prodato oko milijardu njenih knjiga a procitala sam i taj neverovatni podatak da ih je napisala gotovo 700 ! Ona je tvrdila kako knjigu napise za oko nedelju dana ali isto tako je izjavila da su sve njene knjige iste - gotovo sve se desavaju u 19. veku, glavni muski lik je gotovo uvek plemenitog porekla, iskusan man of the world vodi poprilicno uzbudljiv zivot sve dok silom prilika ne mora da ozeni mladu i neiskusnu, nevinu i naivnu devojku u koju se, vremenom, ipak zaljubi, uglavnom nakon sto ju je izbavio od nekog gnusnog zlikovca.  Ova devica zlatnog srca u medjuvremenu je u novom chick lit -u evoluirala pa sada vise nije toliko nevina i naivna, medjutim i dalje cezne da je spasi neki dashing young gentleman, kako nas vec u bajkama uce. Sve smo mi princeze, narocito one od nas koje na prvi pogled deluju najobicnije.

Sve ovo, u uproscenoj formi  i sa malo vise opisa fizicke intimnosti naslo je svoj prostor u takozvanim ljubavnim vikend romanima ili herc romanima - nazvanim tako valjda zato sto su izlazili vikendima i imali ta srca u levom uglu sa natpisom. Ne znam da li ovakvi "romani" jos izlaze, znam da su se ranije kupovali na kioscima i kod preprodavaca starih novina koji su ih rado otkupljivali jer su i stari brojevi uvek nalazili kupca. Mislim da su se ovi romani zvali jos i Novi zivot jer su dugo nasi roditelji za vecinu serija i filmova ljubavne tematike govorili "Ma to je neki Novi zivot". Tokom jednog letnjeg raspusta, koje sam redovno provodila u Beogradu, kod kuce, iz dosade i tinejdzerske zainteresvanosti za all matters of the heart procitala sam citavu hrpu ovih vikend romana koji su se nalazili kod obe bake zabaceni u neke kutije od ko zna kada. Zene su ih donosile jedne drugoj i razmenjivale ih tako da su na slican nacin, mislim, dosle i do njih. Sada se ne secam vise ni jednog pojedinacno, izdvojeno i jasno. Znam da su mi se neki tada svideli vise a neki manje te da sam bukvalno svakog tog muskarca zamisljala kao Kristofera Lamberta koji mi je tada bio jako drag ;) a svega toga se stidim taman koliko cinjenice da sam po dnevnicima  jedno krace vreme lepila slike parova sa zalaskom sunca i slicno : sve je to deo odrastanja. Izgleda su iz ovih nekadasnjih vikend romana i iz onih koji su izlazili u nastavcima sredisnjih delova Bazara ili Ane kod nas i slicnih casopisa u svetu, nastale sada te silne chick lit knjige. Da bi analogija bila jos tacnija treba pomenuti da su ove knjige takodje date cesto u nastavcima, te da ih ponekad ima cak i 5-6 zapakovanih u kutiju vezanu masnom. Takvi se kompleti narocito mnogo reklamiraju oko Dana zaljubljenih, 8. marta ili pred godisnje odmore. 

Nikada se nisam nesto pomno bavila knjigama samopomoci koje su svakako fenomen za sebe. Cini mi se da su se one pojavile nekako u ono vreme kada su istocnjacke religije pocele da se masovnije pojavljuju na zapadu. Naravno, i ranije su postojali razni prirucnici i uputi za zivot ali pojavom ove nove filozofije kao i popularisanjem psihologije koja je putem Frojdovih i Jungovih knjiga a potom i mnogih drugih, zaista postala svima razumljiva i dostupna pocinje da se pojavljuje ta nova vrsta knjiga koje sada zauzimaju i posebne odeljke u bibliotekama i knjizarama. One mogu biti okrenute duhovnom, i tada narocito pozajmljuju i preradjuju istocnjacku ili anticku filozofiju, ili pak mogu biti i prizemnije prirode pa da savetuju ne toliko o samospoznaji,pozitivnm misljenju i sadasnjem trenutku koliko o tome kako preboleti raskid, kakvi su to muskarci i sta oni vole, po cemu se od nas razlikuju, kako steci prijatelje i tako to. Moram primetiti da i ovakve knjige citaju mahom zene, pa cak i junakinje ove chick lit koja zapravo preuzima mnogo toga iz knjiga samopomoci a najvise recept za ugodni osecaj to mogu i ja. Iako sam i ja, narocito u srednjoskolsko doba, procitala nekolike ovakve knjige - na primer Put kojim se redje ide, Budjenje te Celestinsko prorocanstvo, ipak nekako smatram da su te i takve knjige proracunato zaludjivanje vec poprilicno sludjenog dela populacije, onog dela koji mahom veruje i u moc lancanih pisama. Moze se tu ponesto zgodno i pronaci ali se plasim da vecina tih knjiga igra na jeftine trikove. Kao uostalom i chick lit no su njeni efekti ipak blagorodniji (sem onda kada pronadju svoj prirodni nastavak u latinoamerickim serijama )

Nekolika pitanja ipak se pojavljuju kada se razmislja o ovoj temi - na primer tu je vec po Lindinom pisanju prisutno pitanje vredjanja zena u odnosu na sam termin, kod nas nepostojeci, chick lit; potom tu je i pitanje toga zasto onda ne postoji pandan u svetu muskih knjiga (pa neke blogerke pomalo pakosno predlazu prick lit sto se tice mladjih muskarca te dick lit sto se tice starijih); zatim tu je i veoma tesko odgovorljivo pitanje o tome kako razlikujemo i da li razlikujemo ljubavni ili romanticni roman od chick lit - a i u kom su oni medjusobnom odnosu. 

Mene licno sam termin chick lit uopste ne vredja niti sasvim shvatam zasto se neko jedi. Postoje mnogo uvredljiviji nazivi za zene i devojke - nego sto je to chick. Kod nas ovakav termin ne postoji i svi se ovi romani svrstavaju u grupu ljubavnih. Mozda bi se moglo kazati zenska knjizevnost, sto sam vec u tekstu koristila mada mi se to ne dopada jer suvise vuce na odrednicu po rodu. Naime, mene bas jako nervira to sto postoji nagrada zensko pero i u tom smislu shvacena zenska knjizevnost, isto kao i recimo gay knjizevnost ili slicno. Ako je ideja feminizma da budemo izjednacene sa muskima onda se ne treba od njih odvajati i ciniti posebnu grupaciju. Da li postoji musko pero ili muska knjizevnost ? Dakle kada se gleda po rodu ne dopada mi se; ako se tako naziva zanr ili pod zanr - kako ga najcesce nazivaju, ciljna grupa, a po principu zenski casopis u smislu casopis za zene, onda mi je to skroz u redu. I chick flick smatram da je, samim tim, OK. 

Sto se tice muskog pandana, iako nema nekog ustaljenog termina kao sto bi bio dick lit, on ipak postoji ali opstaje gotovo neprimetno jer je u manjini, kao sto su i muski odevni predmeti u radnjama u znacajnoj manjini u odnosu na zenske, pa ipak postoje. Takav je na primer Nik Hornbi koji - izuzevsi High Fidelity - zaista nije postigao mnogo vise nego sto su njegove koleginice. Toni Parsons, Majkl Gejl ... sve je to isto samo napisano sa muskog stanovista. No, ovi su pisci ipak u manjini stoga sto muske u principu malo zanima da citaju o nekakvim vezama i radije bi uzeli naucnu ili epsku fantastiku u ruke, triler ili misteriju, ako ne vec neku drugu prozu. Tako da je poprilicno besmisleno oformiti neki prick ili dick lit kako bi to neki hteli stoga sto decaci uglavnom citaju knjige iz pomenutih zanrova a koje pisu i muskarci i zene. Pored toga i mnoge devojke i zene izuzetno vole i mnogo citaju navedene zanrove tako da se ta kategorija zaista ne bi mogla primeniti. Sa druge strane zaista ne mogu da zamislim muskarca koji ce svojom voljom citati knjigu pod nazivom Sminkerka, na primer. No sada se pojavljuju i parovi koji zajedno pisu chick lit knjige a ponekad cak i solo muskarci koji, eto, imaju sta da kazu zenskoj publici a sve zapravo po principu milking the cow.

Poslednje pitanje je po meni i najteze i nisam sigurna da uopste postoji pravi odgovor na njega sem onoga koji zavisi od licnog ukusa i preferencija. Neki smatraju da je chick lit pod zanr ljubavnog romana, drugi misle da je zanr za sebe. Zaista, ni to ne pomaze jer nisam sigurna da bih znala potpuno siguran odgovor na to sta je ljubavni roman. Trebalo bi da je to pitanje jednostavno i da je stoga ljubavni roman - roman u kome se govori o ljubavi a nazivaju ga jos i romanticnim. No, mnogi romani govore o ljubavi ali bi se tesko mogli svrstati pod ljubavni. Pogledala sam bas kod Lagune na sajtu kako su oni resili ovo pitanje s obzirom da su izdali bas mnogo sarenog chick lit-a ali i drugih, takozvanih ljubavnih romana. Kod njih se sve nalazi pod tom istom odrednicom i Kupoholicarka, Sminkerka i Dnevnik Keri Bredso stoje ravnopravno uz knjige Magi O'Farel, Pitera Kerija ili Rouz Tremejn. No, ako se ide ovim putem dolazi se do toga da je i Verter zapravo ljubavni roman, kao sto bi to onda bila i Ana Karenjina ili, recimo, Muzej nevinosti Orhana Pamuka. Tako da mislim da se moze odbaciti klasifikacija romana kao ljubavnih samo po tome ako se tu radi o ljubavi jer o ljubavi ima reci i u Dnevniku Bridzit Dzons i kod Dzejn Ostin ali i kod Tolstoja. No sta zajednicko mogu imati Opasne veze Sarla Lakloa i Mirandina velika greska ili pak ta sminkerka i Ana Karenjina ? Mislim da zapravo imam mnogo veci problem sa ljubavnim romanom nego sa chick lit-om. 

Reklo bi se da je tu opet pitanje ciljeva i dometa a zatim i samog stila i umeca samog pisca. Klasicna literatura je uvek vise od zanra te se te kategorije ne mogu bas lako primeniti. Smatram da ni jedan klasik nije napisao ljubavni roman koji je samo to ili bilo sta drugo te da je upravo u tome njihova velicina. Ljubavni roman onakav kakav ga ja donekle shvatam deli veoma tanka linija od chick lit -a koja je ponekad dosta zamagljena te zavisi i od licnog ukusa gde cemo neki roman svrstati. Ja recimo nikako ne shvatam romane Rouz Tremejn pa cak ni Trejsi Sevalije za klasican chick lit. One ipak dopiru dalje, kao sto je to slucaj i sa Gordanom Kuic. One, da tako kazem, pruzaju vise no opet ne toliko da bih ih smatrala izuzetnim dostignucima. 

Cini mi se da su stvari ipak pomalo jasnije kada se sve ovo primeni na filmove. Chick flick bi tako bio potpuno analogan svom knjizevnom pandanu : on cilja na zabavu i malo sta drugo. Takav bi recimo bio film The Awful Truth sa Ketrin Higl, predvidiv, kliseiziran i cak veoma malo zabavan, meni barem. Medjutim, postoji i ono nesto izmedju sto i jeste i nije chick flick jer ima duha i neke lepote te su i godinama kasnije rado gledani i pamceni; takvi su na primer oni rani radovi Meg Rajan - pre Rasel Krou i pumpanje usana faze - You've Got Mail, French Kiss ili Sleepless in Seatle ili pak Serendipity sa Dzonom Kjuzakom - takozvane romanticne komedije. Onda su tu i oni koji bi korespondirali tim ljubavnim a koji ipak teze malo visem stupnju umetnickog kao na primer Before Sunrise/Before Sunset ili neki filmski klasici poput Kazablanke. Na kraju tu su i kostimirane drame ili period drama koje su najcesce ekranizacije nekog knjizevnog klasika ili su pak nekakve romansirane biografije pozatih ljudi, kao sto je bilo koja ekranizacija Dzejn Ostin, Tomasa Hardija, ili sestara Bronte. Ove Bronte tek sada pominjem jer mi se mnogo vise nego za Dzejn stvarno ne da da bilo Orkanske visove ili Dzejn Ejr stavljam bilo u kontekst chick lit-a bilo u te ljubavne romane.

Chick lit jeste pojava koja zaista nije zanemarljiva i , cini mi se, sve prisutnija u nasem izdavastvu. Ove knjige ne nude gotovo nista of value sem neke trenutne zabave u trenucima kada covek (u ovom slucaju zena) zeli samo to da se odmori od svakodnevnice. Pre vec dosta godina procitala sam ih nekoliko - recimo tu prvu Mirandu i tu prvu Kupoholicarku ali sam vrlo brzo shvatila da taj sugar pill kod mene zaista ne funkcionise, da mi se inteligencija buni. Evo par opisa takvih knjiga sa Laguninog sajta, kao ilustracija :

Miranda je na sedmom nebu otkad je upoznala Grega. On je neodoljiv, zabavan i pažljiv. Upravo ono što je potrebno svakoj devojci da bi joj unelo malo svetlosti u život. Zaboga, pa on je praktično savršen!

Gregu se Miranda veoma dopada. Mlada je, lepa i nikada ne spominje bebe. Naravno, on joj nije ispričao sve o sebi, jer čak i najdivnije devojke mogu postati ćudljive kada je u pitanju neko ko je upravo ostavio svoju trudnu ženu. Ali nema šanse da ona sazna za to – ili možda ipak ima?

Srećom po Mirandu, muškarci su kao autobusi – čekate ga čitavu večnost, a onda naiđu tri istovremeno. Samo treba da uhvati onog pravog...

Nesta je upoznala savršenog dečka: zgodnog, zabavnog i preslatkog. Ali nije sve idealno – postoje i problemi. Sajmon potiče iz bogate porodice koja pripada visokoj klasi i Nesti je teško da se tome prilagodi. Tu je i Sajmonova drugarica Kresida. Ledena kraljica. Princeza Portobela.

Nesta nije od onih koji se lako predaju, pa odlučuje da mora da zadivi novo društvo. Nažalost, shvata da nije dorasla izazovu. Srećom, Lusi i Izi su tu da joj pomognu da shvati šta je to što joj je zaista važno...

Od nestašnog detinjstva do buntovnog puberteta, Rozi i Aleks su se držali zajedno kroz sito i rešeto. Ali upravo kad počnu da otkrivaju draži tinejdžerskih izlazaka u grad i propalih ljubavnih sastanaka – razdvajaju se. Aleksova porodica seli se iz Dablina u Ameriku i Aleks odlazi s njima. Zauvek.

Rozi je izgubljena bez njega. Ali u noći pred odlazak u Boston da bi se pridružila Aleksu, ona dobija vest koja će joj zauvek promeniti život – i zadržati je kod kuće, u Irskoj.

Njihova čarobna povezanost prati ih kroz uspone i padove u životu, ali ni jedno ni drugo ne zna može li njihovo prijateljstvo preživeti godine i kilometre – ili nove veze. A negde u podsvesti Rozi se pita je li im suđeno da budu i nešto više od dobrih prijatelja. Nesporazumi i okolnosti neprekidno ih razdvajaju, ali kad im se ukaže vrhunska prilika, hoće li staviti sve na kocku zarad prave ljubavi?

„Edgar je izrazito lep. Izrazito visok. Izrazito lepo odeven. Izrazito lepo vaspitan. Izrazito obrazovan. Izrazito seksi. U svakom slučaju, smatram da Edgar ima skoro sve kvalitete koje bi žena mogla da poželi. Ukratko, njega sam odavno čekala, što je dobro, jer je sada moj.“ Tako misli Garans, junakinja ove urnebesne, vesele priče, tipična emancipovana mlada žena u potrazi za muškarcem svog života. Kroz svoje ljubavne muke Garans vas vodi sa mnogo duha, a podršku joj daju četiri verne drugarice i najbolji prijatelj, homoseksualac Artur. Pa ipak – je li Edgar zaista onaj pravi? Da li ljubav podrazumeva žrtve i poneko poniženje? Neumorna Garans upotrebiće bujnu maštu i sve svoje sposobnosti ne bi li zadržala čoveka svog života. A kad pomisli da je „idealnog muškarca“ zauvek izgubila, shvatiće da je tu, sasvim blizu, neko drugi… Pa, nije uvek sve onako kao što na prvi pogled izgleda!

Adam je po mnogo čemu savršen dečko. Nikad ne gleda fudbal. Nikad ne pijanči. Više voli da provede mirno veče kod kuće nego da izađe sa muškim društvom. Postoji samo jedan problem – Adam zapravo ne postoji. Fejt Višart ga je izmislila. U stvari, Fejt skoro sve izmišlja, samo da bi ugodila mami. Pretvara se da je zaposlena u vrhunskoj kompaniji za odnose sa javnošću, a zapravo radi u robnoj kući – kao šminkerka za Kozmetiku Kits. Ali njena mama ne može da dočeka da upozna tajanstvenog Adama, a kad se mlađa sestra Houp iznenada vrati iz Australije sa verenikom, za Fejt ne zvone svadbena zvona. Njoj zvoni zvono za uzbunu. Ima nepuna dva meseca do venčanja da reši pitanje nepostojećeg dečka, a beznadežne situacije iziskuju očajničke mere...

A da idemo u korak sa svetom pokazuje, recimo i ova knjiga :

Bestseler udaje!
Četiri zdrave, prave i za brak raspoložene Srpkinje: Aleksa, Marija, Mina i Izabela; izabrane za citat zadate frivolne teme, u stanju su da prevrnu i nebo i zemlju ne bi li pronašle odgovarajućeg kandidata za happy end.
Za razliku od istorijskih, nemilosrdnih zavodnica, od kojih se očekivalo da obavezno umru same i nesrećne, junakinje Igre zavođenja stručno se usavršavaju na popularnim kursevima, uz holivudske melodrame,  na brbljivim ženskim sesijama i oglednoj nastavi.
Iako digitalne mlade ovog bestselera udaje ne čekaju da ih neko uhvati za kosu i odvuče u pećinu, one ipak nisu cice hook up kulture koje preziru zabavljanje, i frajere uzimaju po striktnom rasporedu časova.
Pred vama je, dakle, sjajan ljubić u kome pravila tržišnog života nisu počela da važe za klasično muvanje.
Uprkos tome što seksanje i kuvanje dolazi tek pošto se za strateški raspoređene devojke sve završi na najbolji mogući način, Uputstvo za upotrebu muškaraca odlično se pakuje. Recimo, uz sirup za kašalj, a još su i naše bake znale da se kašalj, kao ni ljubav ne može sakriti.

Razumem ja donekle vecitu potrebu zena za romansom, pa cak i u ovakvom vidu; ja sam medjutim shvatila da to jednostavno ne mogu i da mi se ne gubi vreme, ma ni dan-dva na ovakve secerleme. No, razumem i to da ima onih kojima je ovakvo sto potrebno s vremena na vreme. Medjutim, ima cini mi se mnogo onih kojima je to jedina literatura a to smatram izrazito tuznim. Da li je zaista bolje citati sta bilo nego nista ? Meni je baka rekla kako u svakoj knjizi, bas svakoj, moze da se nadje neka vrednost, pa bila to makar i samo jedna lepa recenica, jedna zanimljiva misao, neki novi pogled na svet. Mozda je to tako. No, ja cu ipak radije odgledati film, gledam cak i te prave chick flick -ove sa Ketrin Higl ili Dzenifer Aniston, ponekad neki glumac da sarma inace glupavom filmu pa je sasvim podnosljivo izdrzati tih sat i po sa mozgom ostavljenim na strani. No ipak, ako sam u romanticnom raspolozenju, radije cu uzeti neku bolju literaturu koja ce mi pored romanse pruziti i uzivanje u umetnosti reci. But that's just me ;)