Kao retko kada ovom prilikom se moje vreme i pravo vreme nalaze u saglasju : veoma cesto je to tako da to moje vreme ili zuri ili pak kasni u odnosu na ono koje merimo casovnicima i kalendarima. Najcesce ipak ono kasni i to jos mnogo vise no onaj nas pravoslavni tacnije julijanski kalendar : tako sam i pored svih napora do kraja kalendarske 2010. godine ja jos uvek bivstvovala negde u septembru. No, ovom prigodom ipak je doslo do nekog saglasja, sinhroniciteta izmedju dva kalendara : zaista imam osecaj da je od mog prvog kuckanja do danas proslo tih godinu dana. Tako Casa del poeta tragico danas slavi svoj prvi rodjendan te vas ja sve (drage blogo-prijatelje i slucajne prolaznike) pozivam na parce ove virtuelne torte :)
Razlog za pokretanje ovog bloga za mene je bio dvojak - sa jedne strane bilo mi je izuzetno potrebno da ne mislim o izvesnim dogadjajima iz stvarnog zivota; sa druge to je bila zelja za sopstvenim internet prostorom koji bi, poput prostora u stvarnom zivotu, bio zaista my own. Pre ovog bloga imala sam svoju stranicu na izvesnom Tagged koji je zapravo drustvena mreza slicna Fejsbuku ali sa veoma brojnim mogucnostima personalizacije. Taj Tagged medjutim nije zaziveo na nacin i u meri na koji je to uspeo FB, koji u tom smislu predstavlja fenomen; no, meni se FB upravo stoga nije svideo sto je kod svih korisnika identican. Vise no sto je to licni prostor svakoga korisnika FB je mesto drustvenog povezivanja. Medjutim, Tagged je imao taj problem da je prostor predvidjen za pisanje bio relativno mali, kao i broj slika koji se mogao dodati tekstu. Bivsi da je i on , ipak, drustvena mreza, njegova namena i dalje nije bila prvenstveno namenjena kuckanju. Tako da sam jednog januarskog prepodneva u pretrazivac ukucala Blogger o kome jedva da sam nesto i znala. Moram priznati da mi se Blogger dopada te da ispunjava sve moje potrebe; za sada nemam nameru da ga zamenim nekim drugim, iako su mnogi blogeri u medjuvremenu posvedocili da je WP bolji. Ovde sam ja napravila svoj prostor u onoj meri u kojoj mi je to potrebno; sto se tice drugog pomenutog razloga - i u tome je ovaj blog uspeo obuzevsi me u meri u kojoj nisam ni pretpostavila da ce to moci.
Medjutim, postoji i jos jedan razlog koji iza ovog mog bloga stoji : potreba da se sacuva sve ono sto ja tokom vremena o raznim pitanjima iskopam naokolo :) Kod mene je to tako da me mnogo sta zaista zainteresuje do te mere da sam u stanju sate i dane da posvetim kopkanju po internetu,casopisima i knjigama o datoj temi. Naravno, tokom tog kopaknja naidje se na jos mnoge druge divne stvari koje onda takodje obuzmu moj um. Zapravo, to je jedan zacarani krug iz koga nikada ne izlazim. Da stvari budu gore i grdje na svu tu komplusivnu zainteresovanost dolazi i attention span of a butterfly, gde se vrlo cesto sve to zanimljivo sto iznadjem rasprsi u sve novim zanimljivostima te na kraju svega vecinu toga - zaboravim ili se svega secam samo vaguely. Napisati to sve sebi, sloziti sve lepo i smisleno, ono sto se zna i ono sto se sazna - bilo je nesto sto me je odvec mrzelo. No, ideja da se neke od tih trenutnih opsesija ili zanimanja sloze ovde gde neko mozda to i procita delovala je mnogo zanimljivije. Sve je bilo jedno da li ce zapravo neko to procitati no ideja da ce se mozda to i desiti je slicna onom stidljivom uzbudjenju kada se presvlacimo pred odskrinutim prozorom. Nije da zudimo da nas se gleda no ideja da se to moze odista i desiti, hteli mi to da priznamo ili ne, cini da se osecamo drugacije no kada te mogucnosti nema. Naravno, ono na sta nisam racunala jeste da cu ovde neke redovne citaoce ipak steci, a medju njima i ne malo, sada vec, blogo-drugara. Ovom prilikom zahvaljujem svima njima koji su trosili svoje vreme na ovom mom mestu i ostavljali komentare koji su mi uvek veoma dragi.
No, evo i neke statistike, one sa blogera jer ja drugu da koristim ne znam (jos uvek mi je veoma misteriozna pojava onaj Alex i sve u vezi istog:) Ne znam koliko od mojih 52 prijavljenih citatelja zaista cita moja pisanja - a to mi nije ni toliko vazno; svako cita ono sto ga interesuje i onda kada je raspolozen. Medjutim oni koji nisu prijavljeni a koji se pojavljuju u toj statistici umeju da budu prave enigme i izvor ne malo zabave. Zaista, kada se gleda preko kljucnih reci kako su neki od njih zabasali na moj blog jasno je da su se jako presli :) Tako da sam svesna da je od tih gotovo 27 000 klikova veliki broj zapravo - greska i slucajnost. Pa ipak, s obzirom da nemam FB i da, sve uzevsi, uopste nisam optimalna, sasvim sam zadovoljna i brojem prijavljenih i brojem poseta. Za ovo, medjutim, u velikoj meri imam da zahvalim i promociji od strane Valentine kao i uvek blagonaklonim pominjanjima od strane Amarilis i podrsci nase Zverke te divnom druzenju sa Nevenom. Ovo nije sada prenemaganje (i mami i tati i psu) vec cinjenicno stanje te njima sleduje mozda malo vece parce torte :) Naravno, tu su i mnogi drugi koje sada necu sve pominjati a koji znaju ko su; svi zajedno ucinili su ovo blogovsko iskustvo veoma lepim :)
No, evo i te statistike : sta je bilo ovdi kod mene najklikovanije :
Ovaj post nastao na brzinu, najvise zarad kuckalacke zavisnosti i zabave, apsolutni je rekorder. Sada se stanje pomalo popravilo no bilo je tako da je on zauzimao i citavu polovinu sveukupnih klikova. Trenutno je negde na jednoj cetvrtini no i dalje je najcesce i svakodnevno klikovani post. Naravno, to je stoga sto se tu pominju ti lepi muskarci sto je izgleda uvek uber popularna tema. Verovatno je da ni jedan post nece postici njegovu popularnost sem ako ne uzmem da napisem nesto na slicnu ali malo provokativniju temu. No, whatever - meni je bilo zabavno da ga kuckam, mnogima da ga citaju i - there it is. Uostalom, lepo je nekada izbaciti iz glave Tolstoje i Prustove i slicne i baviti se ovakvim stvarima. Svakomalo pa pravim neku listu koja me odmara i zabavlja. Nothing wrong with that, iako je, opste uzevsi, malo bizarno da je bas taj post najcitaniji kad ima, ja mislim, zanimljivijih tema od te.
Nastao iz istih razloga, na isti nacin i u isto vreme, ovaj blog takodje spada medju te lista - blogove koji me odmaraju i koji su mi zabavni. Ovaj je mozda malo ozbiljniji jer se ipak bavi literaturom i filmom (cesto i jednim i drugim) te me pomalo i cudi njegova popularnost. You are what you read. Lepo je prisecati se detinjstva i rane mladosti, te prvih zanesenosti. Ljubav prema knjizevnim likovima dosta govori, mislim, o onome ko smo.
Veoma sam srecna sto je ovaj blog o Subotici tako visoko na listi, mada sam mislila da ce njegov parnjak - onaj o Segedinu - biti zanimljiviji nasim ljudima. Subotica je divan, gospodski grad, koji zaista veoma volim i sada vec pomalo i poznajem. Nadam se da ce ovaj moj post, mozda, inspirisati nekoga da zaista i ode do ovog grada, obidje varos i Palic, okolne salase i vinski dvor. Do tada o Subotici se dodatno mozete obavestavati preko ovog sajta http://www.subotica.com/ koji se jos uvek gradi i razvija; posebnu cast mi predstavlja to sto mi se vlasnik ovog sajta obratio sa zeljom da ovaj moj tekst o Subotici na isti postavi. Od pre par dana ovaj blog sa mesta br. 3 nasao se tako i na toj adresi :)
Visoko rangiranje ovog posta za mene je potpuna enigma : tu sam bas dala sebi (i svojim jesenjim zanosima) na volju i licno ga smatram za vecinu ljudi poprilicno - dosadnjikavim. Izgleda ipak nije bio :) Kljucne reci po kojima je publika mogla do njega doci su takve da ne privlace cak ni manijake te zaista nemam objasnjenja za ovaj, zaista to mislim, fenomen.
Jedan od retkih blogova posvecenih umetniku. S obzirom da mi je profesija da se bavim istorijom umetnosti nekako od toga bezim. Verujem da i ovde popularnost posta imam da zahvalim Rafaelu, koji je uvek zanimljiv, ali i Vazariju koga jako volim. Cudi me (ali je to mozda i profesionalna deformacija) koliko malo ljudi za knjigu Djordja Vazarija uopste zna; kod nas su doduse prevedeni samo delovi ovog njegovog dela, oni o najpoznatijim umetnicima i arhitektima, no i to je sasvim dovoljno za prosecnog ljubitelja umetnosti. Preporucujem, stoga, Vazarija te navijam za to da neko na malom sajmu knjiga riskira tih 500 i nesto dinara za njegove Zivote.
Ovo su, dakle, tih prvih pet postova onako kako ih je bloger rangirao; slede potom i post o Orijent Ekspresu, koji mi je vrlo drag, a onda i onaj o Dante Gabrijel Rosetiju i njegovoj Lizi, koji mi je jos drazi.; negde u zacelju nalazi se post o Pesoi i kao poslednji stoji i jedan noviji,onaj koji je imao i najvise komentara - Sta sve mozete raditi kad imate temperaturu 37 sa nesto. Nasuprot statistici evo i par onih koje ja licno volim, najvise zbog teme,a koji nisu ni na jednoj listi :
o Novalisu i njegovom dnevniku koji sam citala pocetkom prosle godine, jedan veoma rani blog (kada jos nisu bili tako dugacki:)
o starom filmu snimljenom po delu Oskara Vajlda koji mnogo obozavam i oko koga sam se zaista potrudila da iskopam svasta
o dve veoma poznate Davidove slike, o Davidu, hemicaru Lavoazjeu i revolucionaru Mara
O Kventinu Krispu kome je posvecena Stingova pesma i Dzonu Hartu koji ga je na filmu predstavio dva puta
Jedna blogovska godina zavrsena je a netom druga otpocinje. Sa zeljom da bude lepo i zabavno kuckati sa vama kao i do sada, za sada odlazim, obelezivsi, kako je i red, ovaj prvi blogov rodjendan !
