Homo bulla

Kada se pored paviljona Cvijete Zuzoric skrene pored fontane Budjenje sa onim nesretnim ukradenim golubovima, odnosno sada - bez njih, pa se krece onim meni narocito carobnim stazama u pravcu luna parka i zooloskog vrta, nailazi se, kao sto se i u mom detinjstvu nailazilo, na prodavce svacega neceg sto moze zainteresovati dete. Pre svega tu su bili oni veliki baloni sa zrnevljem u sebi, onda i razne plasticne stvarcice jarkih boja, poput pistolja na vodu, a zatim su tu uvek bile i flasice sa sapunicom za duvanje mehurica. Kada smo moja sestra i ja jos bile sasvim male dobijale smo ove flasice na povratku iz zooloskog vrta; kasnije smo stajale na nasoj dvoristu okrenutoj terasi i odasiljali ove pokretne fragilne carolije sa cetvrtog sprata ka dole. Sada u tom dvoristu cuci jedan trzni centar; onda su tu bile zbudzene kucice sa obucarskim radnjama i drvece. Postoji neko deci urodjeno odusevljenje i radost stvarima i pojavama koje lako nestaju, u sekundi; to ih valjda u njihovim ocima cini carobnima : svetlosni odsevi sa prozora, duga, lisce koje pojuri vetar, kamencici koji potonu kada se u vodu bace. Nedavno smo D. i ja kupili jednu ovakvu bocicu da bismo veselili nasu Geu; ona je posizela od srece, lajala i hvatala mehurice skacuci nakolo. Setila sam se tada te tako jednostavne srece sto pruzaju ove stvarcice kao i toga da sam se kasnije sa njima susretala i u slikarstvu, narocito kod Holandjana; zapitala sam se onda od kada potice ova leprsava zabava.

Ispostavlja se da je kompanija iz Cikaga, izvesni Chemtoy pocela sa proizvodnjom i prodajom ove sapunice 40tih godina 20. veka te da su od tada do sada ovi mehurici toliko popularni da se i dalje, pored svih Barbika, robota i transformersa oni izgleda prodaju u najvecem broju - smatra se da je to cak 200 miliona bocica godisnje, brojka koja se verovatno odnosi samo na Ameriku. Naravno, ova kompanija je prva samo uslovno - i mnogo ranije postojale su ovakve lulice koje su sluzile istoj svrsi, kao sto se vidi na  pomenutim slikama. Medjutim, nikada nisam narocito razmisljala o tome da ovi mehurici, pored toga sto su pricinjavali radost deci jos od, cini se 16. veka, imaju i dublje znacenje, znacenje koje zivi svoj zivot jos od antike a u sklopu onoga sto zovemo vanitas.

Ti anticki koreni mehurica i njihovog simbolicnog znacenja poticu izgleda jos od Varona koji je u svom delu De Re Rustica napisao : quod, ut dicitur, si est homo bulla, eo magis senex  (jer,ako je kao sto kazu, covek mehuric, jos vise je to star covek ). Pitanje je, naravno, da li je bas on, koji je ziveo u godinama od 116. do 27. godine pre nove ere prvi smislio to poredjenje coveka sa baloncicem od sapunice ili se to jos ranije moglo naci bilo u knjizevnosti bilo kao izraz u narodu; medjutim od njega nam homo bulla, dakle - covek kao mehuric - ostaje. Zivot je kratak, prolazan i nestalan - bas kao muhuric sapunice. U 16. veku, u doba renesanse, veliki humanista Erazmo ponovo uvodi ovu latinsku izreku u jednoj knjizi svojih izreka, te tako otpocinje i njen post anticki zivot, a sve u sklopu zanra vanitas. 

Vanitas vanitatum omnia vanitas, pise u Bibliji. Tastina tastine sve je tastina, reklo bi se u slobodnom prevodu. Ovaj zanr u umetnosti najvise se poistovecuje sa flamanskim i holandskim slikarstvom bas tog 16. i kasnije 17. veka : sve one lepe holandske mrtve prirode, izvedene s neverovatnim stepenom realizma, reklo bi se vec - verizma, nisu nikada samo to vec sluze tome da se posmatraci podsete na prolaznost svega materijalnog, pa i ljudskog zivota. Treba samo pogledati malo bolje : neke od jabuka na slici nisu bas reprezentativni primerci, vec pocinju da trule; iz nekih cak viri i crv. Cvece u vazi vec vene a i grupisano je tako da obuhvata sva godisnja doba, znaci jedan nemoguci spoj; lisce na njima vec zuti, latice otpadaju. Cesto je tu prevrnuta, polupana ili poluispijena casa nekog pica; sat, obican ili pescani, koji podseca da vreme neumitno prolazi; tek ugasena sveca ili dim; ponekad i lobanja, najrecitiji i najjasniji znak prolaznosti ljudskog veka. Ta lobanja ponekad ima na sebi nesto sto lici na lovorov venac : sva slava koju u ovom zivotu covek stekne - nestaje sa njim. A onda posto se ukazalo na prolaznost ljudskog veka i svih stvari govori se i o tome kako su sva zadovoljstva zivota ne samo prolazna, vec i besmislena na neki nacin.  

Memento mori, seti se smrti cak i onda kada uzivas u blagodetima ovoga sveta. To sto imas, kao da i nemas, ne uznosi se mnogo in worldly possessions and pleasures. Tako su saputali robovi rimskim generalima dok su proslavljali trijumf. Simboli prolaznosti postaju i oni predmeti za koje bismo mogli da pomislimo kako prikazuju bogatstvo posednika slike, da se on njima hvalise : grupisu se tako na ovim opominjucim slikama novac, skupo srebrno ili cak zlatno posudje, anticki ili savremeni umetnicki predmeti - slike, gravire, skulpture. Cesto su tu i skoljke i to iz cak trostrukog razloga : tokom 17. veka bilo je popularno skupljati neobicne skoljke; skoljke su takodje i afrodizijak, te ukazuju na prolaznost of all flesh te njegovih zadovoljstava; pored svega, skoljke su gorke, kao sto je limun kiseo - i on se pojavljuje poluoljusten na ovakvim kompozicijama; gorko i kiselo simbolisu onda nase iskustvo na ovome svetu. Tu su cesto i muzicki instrumenti; muzika je neuhvatljiva, nestaje onako kako se i pojavila da bi se vratila u - nista. Ponekad je tu globus koji opominje da je sudbina ista za sve ali govori i o prolaznosti svake vlasti; samim tim tu su ponekad predstavljeni i portreti vladara, insignije pa cak i papska tijara i svestenicki sesir : vlast, svetovna ili duhovna nece trajati zauvek; Sic transit gloria mundi, govorili su papama na njihovom ustolicenju. Ovakvi simboli, poznati jos sa srednjevekovnih grobnica gde su umeli da budu i mnogo eksplicitniji i poprilicno uzasavajuci, uglavnom su sakupljani u emblematskim knjigama i prirucnicima; u to vreme bili su jasni i prepoznatljivi svakome ko ih vidi. U stvari - jos od antike imali smo one dioskure ili vec druge prilike s prevrnutim bakljama : svaki se zivot gasi. Poput natpisa na nekim grobnicama gde se kaze : Ono sto si ti sada, ja sam bio; ono sto sam ja - ti ces biti.

Jedan od meni najzanimljivijih primera vanitas zanra jeste, u stvari, pomalo neobican; pomalo kazem jer nije jedini takav primer; medjutim ovakve slike nisu bas ni toliko ceste. U pitanju je autoportret a u isto vreme vanitas slika Dejvida Beilija iz 17. veka. Neobicno je to sto je uz kompletni vanitas asesoar slikar naslikao i sebe. Pri tom, obzirom da je slika nastala 1651. a da je Dejvid rodjen 1584. - naslikao je sebe ovde u mladosti u vreme kada on to vise nije bio. Vanitas simboli su brojni : tu je neizbezna lobanja, biseri koji govore o (materijalnom) bogatstvu, novac, prevrnuta casa, vec poprilicno sasusene ruze u vazi i pored nje, te razni umetnicki predmeti, tu je cak i tek ugasena sveca ciji se dim jos uvek vijuga u vazdugu; oko svega ovoga lebde u vazduhu nasi mehurici sapunice. No, ova slika je zanimljiva iz jos nekoliko razloga : Dejvid drzi sliku svoga oca, kaligrafa i dobrog macevaoca, ili pak sliku svog ucitelja umetnosti; na ovalnom portretu iza nalazi se slika njegove zene koja je preminula. Njen duh je takodje prikazan ali ga je lako omasiti - nalazi se, sav providan, iza one dugacke, nekom zuckastom tecnoscu ispunjene case. Na zidu je jos jedno umetnicko delo, odnosno njegova reprodukcija : iznad palete koja visi na zidu, a odmah pored Dejvidove glave, nalazi se reprodukcija slike Fransa Halsa, jednog od najpoznatijih slikara zlatnog holandskog veka. Ovo mozda nije slucajno : to je slika sviraca, lautiste, svojevrsnog motiva radosti zivota, narocito karakteristicnog za ranog Fransa Halsa. Pa ipak, Frans Hals je umro skoro zaboravljen, prevazidjen i siromasan u Harlemu. Otkrili su ga ponovo tek impresionisti i, kasnije, Van Gog. Moguce je da i tu, dakle, lezi vanitas poruka o prolaznosti svega materijalnog ali mozda i vrsta odavanja poste starom majstoru. Ovaj slikar je i inace bio poznat po vanitas slikama. Sebe je mozda, sa duhom svoje preminule zene, naslikao i stoga sto je predosecao svoj kraj : sest godina nakon ove slike umro je i on.

U sklopu ovog i ovakvog strasnog repertoara nalazio se i nas Homo Bulla. Evo jednoga iz 16. veka koji savrseno prikazuje tip : to je uvek decak koji veoma podseca na nekadasnje amore i pute; veoma je mali, debeljuskast i sladak : tek je na pocetku zivota. On se zabavlja duvanjem baloncica od sapunice, naslanjajuci se, gotovo nesvesno, na lobanju koja mu stoji pod rukom. On gleda u te baloncice kojima se veseli, naizgled potpuno nesvestan toga da je zapravo vec krenuo ka svojoj smrti koja ce svakako uskoro doci jer - zivot je kratak. U podnozju pise Quis evadet - ko (moze) izbeci (smrt) ? Cak i ovaj malni decak, tek stvoren, to ne moze : i on, kao baloncici koje duva uskoro ce nestati jer je smrtan. Ovaj malisan nekada stoji na lobanji, nekada je jos iza njega more i brod u daljini - no, postavka je ista. Ovakav jedan mali pojavio se i u spilu karata - Floskaartjes - nekoj vrsti holandskih tarot karata. Ovakvi spilovi karata koji su nastali bas negde u 17. veku, u sebi su sadrzali kao kartu broj 2 decaka koji duva baloncice a sa slicnom porukom :

                                                                        Floskaartjes

Medjutim, bas u Holandiji koja je toliko volela taj vanitas zanr ovaj mali njega se oslobodio, te homo bulla, alegorija prolaznosti zivota sada najednom postaje zanr slikarstvo, pa su to sada obicni neki klinci koji se igraju. Mehurici, neovisno od maloga duvaca, ostaju deo ovakvih alegorijskih slika no deca koja duvaju baloncice, iako ponekad i dalje sa istim pod-tekstom sada sve cesce postaju samo to - deca zaneta u igri. Ovaj motiv nije gubio na popularnosti te se kasnije mnogi slikari posvecuju ovoj temi. Mako je i Dzon Everet Mile naslikao svoga unuka kako duva jedan ovakav baloncic. Ova slika postala je izuzetno popularna gotovo odmah no narocito je to bilo nakon sto je slika kupljena i uz saglasnost samog slikar stavljena za reklamu cuvenih Pirsovih mirisljavih sapuna. Ovi sapuni razlikovali su se od dotadasnjih mnogim inovacijama - bio je prvi providni sapun i verovatno prvi koji je zaista mirisao. Ulagano je mnogo u njegovu reklamu a cinjenica da je bio prvi registrovani brend cini ga i najstarijim brendom na svetu :) Njegov tvorac bio je berberin iz Londona. S vremenom ovaj berberin poceo je da spravlja kozmeticke preparate te je dosao i do recepta za sapune koji je ukljucivao glicerin i druge prirodne sastojke. Cak je ucinio da mirise poput engleske baste :) Ove reklame, sve sa mehuricima od sapunice, verovatno su donekle doprinele i ideji o stvarnju fabricke tecnosti i modernih lulica ili duvaljki koje bi sluzile deci kao igracke.

Medjutim, iako se to tako kaze - da u jednom trenutku deca (ipak, najcesce su to decaci) koja duvaju baloncice od sapunice nisu nista vise do upravo to - deca koja se igraju - ipak istorija umetnosti ne uspeva najcesce da pobegne od sebe same te oni uveliko ostaju - homo bulla. Svesno ili ne umetnici i dalje, kako je to slucaj i sa tim Mileovim unukom koji je zavrsio na reklami za sapune, prenose simbolicka znacenja iz prethodnih vekova. Evo, na kraju, par slika homo bulla koje se meni dopadaju, te o kojima sada mislim kada uzimam tu flasicu u ruke da zabavljam moju Geu :)

                                         Karel Dejurdin, Homo bulla kao Fortuna , 1663.

                                              Frans van Mieris, Decak koji duva baloncice, 1663.

                                             Bartholomeus van Helst, Homo bulla, 1665.

                                           Caspar Netscher, Dva decaka prave baloncice, 1670.

                                            Pierre Mignard, Devojcica koja duva baloncice, 1674.

                                           Jean Simeon Chardin, Mehurici od sapunice, 1734.

                                           Jozef Geirnaert, Duvanje baloncica, 1842.

                                            Thomas Couture, Mehurici od sapunice, 1859.

                                             Edouard Manet, Mehurici od sapunice, 1867. 

                                        Elizabeth Gardner Bougereaue, Duvanje baloncica, 1871.

                                          Edward Potthast, Duvanje baloncica

                                              Alfred Carlton Smith, Duvanje baloncica, 1883.

                                               John Everett Millais, Baloncici, 1885.