Imaginarium : 15 imaginarnih ljubavi (knjizevnost i film)

1. Petar Pan

Znam koja je prva moja ljubav,imaginarna i svakakva, ne moram ni da porazmislim. Ta je ljubav na mene ostavila dubljeg i znacajnijeg traga nego poneki moji istinski bivsi momci, kojih ionako nije bilo puno. Ne secam se toliko samog gledanja filma prvi put ali se secam do detalja budjenja sledeceg jutra. To je bilo neko polu panicno (valjda cemo presnimiti film pre no sto vratimo kasetu!) polu oduzeto stanje apsolutne zaljubljenosti. Tacno, bila sam ja, kazu mi barem, opsednuta tim Petrom Panom i pre filma, pa sam stalno iznova trazila da mi se pricaju price o njemu pred spavanje. Toga se ne secam. Secam se da nam je jedna od baka pricala price o carobnom ormancicu iz koga je izlazio (gle cuda !) Petar Pan sa Zvoncicom i vodio te klince u neverovatne avanture. Taj P.P. je i inace figurirao na razlicitim funkcijama - od pravljenja pitica Petra Pana od brasna i jaja do neke vrste saucesnistva sa Deda Mrazom pri deljenju poklona tokom novogodisnje noci.

Ja sam pokusala da sedim na naslonu stolice,prekrstenih nogu, kao Petar Pan i jednako fantazirala kako ce doci i nama na prozor. I dan danas znam taj crtani film napamet a nastavak nisam odgledala namerno, kao sto ne volim ni onog Kuku sa Robinom Vililjamsom. Ne zelim ni da mislim o tome da Petar Pan moze da poraste. Strasno dugo sam bila zaljubljena u ovoga Petra Pana, ako se uopste moze reci da sam ikada to prestala da budem. U svakom slucaju do dan danas ostao mi je to najomiljeniji crtani film. Naravno, nisam zelela da budem Vendi, vec Zvoncica - Wendybird odlazi iz Nedodjije i od Petra dok Zvoncica ostaje. Sve u vezi ovog filma je bilo do te mere magicno (mada, svi su Diznijevi crtani u to vreme bili magicni i dozivljeni na nacin na koji se nista sada vise ne moze doziveti), a praceno prvom zaljubljenoscu jos magicnije,i nacin na koji Zvoncica zvoni, i taj fairy dust, i Think of a wonderful thought - any happy little thought?- Mhm, i sletanje na Big Ben i onaj gusarski brod i sirene i strahota one lobanje gde su vezali Tiger Lily, i ona bomba i spasavanje Darlingovih i izgubljenih decaka i ... Oh, Peter ! da jednostavno nisam imala sanse. Sada, naravno,kao krajnji rezultat, patim od kompleksa Petra Pana.

2. Ricard Cembrlen (Tri Musketara - Grof Monte Kristo)

Malo kasnije dosla je zaljubljenost u Ricarda. Zaista, jako je smesno koliko ono sto gledamo, a potom i citamo, u detinjstvu postaje deo nas samih, deo naseg identiteta i neke unutrasnje strukture nase licnosti. Ne znam da li sam vise volela Ricarda ili uopste Musketare kao takve. Odusevljavali su me do besvesti, ti kostimi, to macevanje, te intrige ! Obviously, nikada nece za mene postojati neki drugi musketari do ovih, iz ove glumacke podele. Neverovatno, ali zapravo sada ima da se nadje DVD izdanje kako prvog tako i onog drugog filma. Nije potrebno reci - kupila sam ih :)

Medjutim prava navala ljubavi je tek dosla sa filmom i knjigom (tim redom cini mi se) Grof Monte Kristo. Dugo sam verovala, verovatno sve do Hamleta kog sam procitala na samom kraju osnovne skole, da je ovo najbolja knjiga svih vremena :) a i sada mislim da je sjajna, a Edmund Dantes da je jedan od najzavodjivijih likova ikada. Ovaj film je, doduse, dosta pojednostavljena verzija knjige ali to uopste nije bitno - za mene je ona, kaogod sto su to i Musketari ostala jedina verzija. Dok sam ono odbrojavanje sredjenih neprijatelja od strane Ricarda smatrala najuzbudljivijim necim sto sam ikada videla, sve do onih velicanstvenih gde je scena brojanja, pri njihovom okupljanju, za mene i dalje najuzbudljivija.

Ricard je, ispostavilo se, gay. No, to nista ne menja na stvari. Bio je sjajan musketar, sjajan Mone Kristo, a onda i sjajan onaj lik iz Soguna, koga sam takodje citala i volela. Ptice umiru pevajuci, medjutim, nisu bas my cup of tea. No, pod uticajem ovih filmova zavoleh ne samo kostimirane filmove as such (sto je veliki i vazan uticaj na mene indeed) , vec i Dimu.

Sto se tice Vas, Morele, evo tajne moga ponasanja prema Vama : nema ni srece ni nesrece na ovom svetu, postoji samo uporedjenje jednog stanja sa drugim. Samo onaj koji je osetio krajnju nesrecu moze osetiti i krajnju srecu. Trebalo je, Maksimilijane, da se odlucite umreti da biste znali kako je lepo ziveti.

Zivite, dakle, i budite srecni, deco draga mome srcu, i ne zaboravite nikad da je do onoga dana kada se Bogu bude svidelo da coveku otkrije buducnost, sva mudrost ljudska u ove dve reci :

                                                        Cekati i nadati se !

Treba pomenuti da sam takodje bila poprilicno ocarana likom/pripovedacem iz 20 000 milja pod morem Zila Verna. To se ne bi moglo nazvati pravom zaljubljenoscu ili zanesenoscu ali smatram bitnim da napomenem :)

3. Serlok Holms

Naucila sam da pisem pre skole a u biblioteku sam se uclanila negde valjda pred pocetak skole ili neposredno posle. U drugom razredu kolektivno su nas, medjutim, uclanili u biblioteku Djordje Jovanovic kod Studentskog parka, pa sam onda tamo presla. Od tog trenutka biblioteka je bila jedno od meni omiljenih mesta, a i medju prvima gde sam uopste i smela odlaziti sama. Ponekad je to bilo i po nekoliko puta nedeljno dok sam redovno dobijala da iznesem znatno vise knjiga nego sto se to inace sme. Secam se koja je bila prva knjiga koju sam uzela - Alisa u zemlji cuda i Ali baba i 40 razbojnika, dve bajke u jednoj, narandzastoj knjizi. Mislim da je to prva knjiga koju sam procitala sama od pocetka do kraja, celu. Jako mi se svidelo kako mirise. I danas volim da njuskam knjige, kako one nove, tek izasle iz stampe, tako i one stare koje mirisu na prasinu i drvene police. Eto, tako je zapocela ta citalacka manija. Nije ni cudno, obe su nam bake pricale price, te sam bila poprilicno pripremljena na takvu jednu ljubav. Medjutim, iskazivala sam zelje za dosta ozbiljnijim knjigama nego sto je to bilo za moj uzrast (verovatno posledica bakinog prepricavanja Romea i Julije ili Ane Karenjine u slobodno vreme:) te je Boginja (tako se zvala bibliotekarka koja se jednom pojavila i u Kockici) izjavila onu cuvenu recenicu, cuvenu u nasoj porodici barem,koje moj tata nikako ne moze da se zasiti - da posto sada zelim da citam tako ozbiljne knjige kasnije u zivotu cu citati (traziti) samo bajke ... sto se ispostvailo kao poprilicno tacno.

Kako god, tek u jednom trenutku sam tako otkrila Serloka Holmsa. Znam tacno kako je ta knjiga izgledala i srecna sam sto D. ima jednu takvu knjigu. Serlok Holms me je potpuno zaneo i danima bih tako isla i samo mislila, a ponekad i govorila, kako bih sve eto dala kada bih mogla biti Votson na samo jedan dan. Moja mladja sestra mi se tada smejala, mislim, to sto zelim da budem nekakav Votson, ali joj se to kasnije sve vratilo kada je ona postala naj sasvim najveci fan tog Serloka Holmsa :) Ne secam se kada je to tacno bilo niti koliko kasnije je dosla Granadina serija, tek, sa Dzeremi Bretom kao Holmsom moja je obuzetost bila dostigla neke nove srazmere. I dalje mislim da je to jedna od najboljih serija koje sam ikada gledala a da je Dzeremi jedini moguci Serlok, sve i pored mnogovoljenogiobozavanog Roberta Daunija. Serlok je ujedno bio i prvi kod koga me je zaneo um, sto ce se kasnije cesce desavati.

4. Robin Hud

Vec sam sve ispricala u vezi tuzne price o nesretnome Robinu Hudu sa Erolom u glavnoj ulozi koji je, nesretan, zaginuo zarad Klinta Istvuda. Cinjenica je bila da sam ja bila zaljubljena koliko u Erola, toliko isto i u Robina, slicno kako je to bilo i sa musketarima. Zapravo su dugo oni za mene bili jedno, nerazdvojivo i privlacno sopstvo. A taj entitet je bio prosto toliko privlacan da i dan-danas reagujem na njega i sve se nesto nadam da cu jednom uspeti da dodjem i do tog Servuda i zavirim ne krije li se Robin jos uvek tamo negde sa svojom veselom druzinom. Naravno, obzirom da sam kasnije procitala knjige, znam da nije sve bilo tako veselo na kraju i da ima jos cela ta jedna knjiga napisana nakon vencanja Robina sa njegovom lejdi. No, Nevermind. Cinjenica je da je Robin sexy - on je princ lopova, krade ali je dobar sav, odan kralju Ricardu i svojoj Merien, daje siromasnima i zivi na drvecu. Pored toga obucen je u zeleno i ima kapu sa percetom. Da ne govorimo o onoj sposobnosti da svojom strelom raspoluti tudju. Tja, ona scena kada upadaju na veceru kod laznoga, samoproklamovanog kralja Dzona, i krkljanac koji nastupi posle par ostrih dosetki upucenih Dzonu, a sve preko onih brcica, ta to je uzbudljivo taman onoliko koliko i svi za jednog, jedan za sve, ili ostalo gore navedeno. Robin se, inace, pojavljuje na kratko i u (mnogo boljem) romanu Ajvanho, koga sam u to doba nekako jedva procitala ali koji mi se jako svideo. Narocito delovi gde se pojavljuje Robin ;)

5. Lanselot (vitezovi okruglog stola)

Eto znaci kako je to bilo,od Petra Pana koji ne zeli da odraste, putem francuskih Musketara, do Engleza Robina i Serloka Holmsa, i onda do vitezova. Mislim da su vitezovi bili (i da jos uvek to jesu), onako, generalno, nekakav vrhunac tih mladalackih zanesenosti, negde na prelazu iz detinjstva ka prvom mladom dobu, u vreme kada se od veoma nevinih ljubavi prelazi ka nekom mnogo vise izgarajucem,romanticnom osecanju. Citala sam nekog Kralja Artura u dve knjige, mislim da je izdanje bilo ona Lastavica. Te dve knjige progutane  su u roku manjem od dva dana, jos brze nego onaj Robin Hud iz iste te edicije. Odjednom, onaj ne bas toliko sexy svet iz Diznijevog Mac u kamenu, poprima sada neke neslucene dimenzije pojavom kako novih licnosti tako i vezama medju njima. Da, Artur je super i volela sam ga na neki drugarski, skoro bratsko/sestrinski nacin ; ali Lanselot ! Razumela sam onu Ginevru savrseno dobro :) Tog Lanselota je u starom filmu igrao Robert Tejlor,takodje u drugom jednom filmu Ajvanho, dok je Artura igrao Mel Ferer. Ne zelim uopste da komentarisem onaj film u kome je Lanselot Ricard Gir (bljak). No moram pomenuti da mi se mnoooogo svideo najnoviji Lanselot (mada mozda ima i noviji !?) iz filma Artur koji mi se, uopste, veoma dopao jer daje jednu sasvim drugu viziju tog mita kroz nekakvu mogucu istoricnost. Taj Artur je onaj Hornblauer, jos ga tako zovem po onoj seriji a zapravo se zove Ioan Gruffudd (ne znam kako se izgovara) i da je i malo pravde bio bi na onoj prethodnoj listi ;)

Vitezovi su jednostavno i nepojamno privlacni. Mislim da ih podjednako vole i o njima mastaju i decaci, koji zele da budu vitezovi i bore se, u onim sjajnim oklopima, macevima i kopljima, sto za nekog kralja, sto za neku damu; devojcice stoga sto bi volele da mogu nekom vitezu da vezu maramu za koplje i da joj on onda posveti tu pobedu na kraju turnira. Pored toga, vitezovi ne samo da su tako sjajni i lepi vec su i pravedni, zive po tom kodeksu, a jos su cesto i umetnicke duse. Prelistavala sam i cituckala onu kjigu o vitezovima koju je izdala Utopija gde se kaze da su i trubaduri, zapravo, vitezovi. Te viteske romanse (chivalric romances) bile su najpopularniji vid kako srednjevekovne usmene predaje tako i pisane reci. Do nas su dosle i preko kasnije obrade renesansnih pesnika koji uoblicavaju mnoge medjusobno povezane ili ne, cak suprotstavljene mitove u ono sto danas poznajemo kao pricu o kralju Arturu ili Robinu Hudu. Verovatno je da ni jedan ni drugi nikada nisu stvarno postojali, not as such, mada se zbog lepote i zavodljivosti ovih prica stalno iznova trazi istorijski Artur i istorijski Robin. Najpoznatije ove romanse datiraju jos u 12. vek (Lanselot, Kretjena de Tro(j)a) i 14. vek (Sir Gawain and the Green Knight). Sto se ostalih vitezova tice - svaki je bio interesantan za sebe a svako to ime zvuci jednom tako privlacnom notom - Tristan, Galahad,Gavejn, Zeleni vitez .... da mi je bilo i jeste svejedno ... vitezovima se ne da odoleti. Pogotovu kada tu ima raznih carobnica, magova i - zmajeva !

6. Poslednji Mohikanac  (i Atrej)

Ocito, ne onaj sa Danijel Dej Luisom, jer je taj mnogo kasnije dosao, vec je to bio crtani film koji sada nigde ne mogu da nadjem. Mislim da je mozda izasao iz studija Hana i Barbera, kao i mnogo drugih tada pustanih crtanih filmova. Imala sam cak i Hana-Barbera album sa slicicama, gde su bili svi njihovi likovi. Tek, ovaj crtani film je bio jedan od onih koji su pustani nedeljom uvece. Verovatno je da je to bio dugometrazni crtani film koji je onda podeljen na dve ili tri epizode na RTS-u. A mozda je i bio serija. Tek, jako mi se dopao i zaljubila sam se, ali skroz, u tog indijanca, tog poslednjeg Mohikanca i htela da budem ona sestra koja je, na kraju filma, odjahala sa njim da mu bude skvo, a ne ona koja se zaljubila u onog vojnika. Nesto kasnije sam pocitala i knjigu koja, koliko se secam, nema bas srecan kraj. Unkas je tako u meni probudio interesovanje za Indijance, mada je ono bilo short lived. Naime - procitala sam Dejvi Kroketa i onda prvi deo Vinetua i to je bilo to sto se Indijanaca tice sve do Beskrajne price kada sam se preko svake mere zaljubila u onog malog "indijanca" iz filma Atreja, a onda potom i u celu magicnu knjigu i istog lika u njoj.

7. Indijana Dzons

Nekako uvek oko Nove godine pustali su Indijanu 1, 2 i 3 i to je bilo skoro pa neka tradicija (slicno tome pustani su i Ghostbusters, i , recimo, Gremline) - valjda su mislili da je to prigodan zanr za praznike kada coveku treba pre svega da se opusti i zabavi. I to jeste istina i bio je pun pogodak. Mislim da sam svaki put gledala tog Indijanu,bilo sa punom, bilo sa podeljenom paznjom; on je, jednostavno, neodoljiv. Toliko da smo i novi film gledali u bioskopu, dok je bioskopa jos bilo u ovom Novom Sadu. Medjutim iako je pocelo sve dobro toliko da su mi skoro suze krenule i iako je Harison  jos uvek Indijana, Spilberg ga je onda pred kraj upropastio. Ja protiv Stivena nemam apsolutno nista, i , kao sto je to sa Diznijem, mislim da mi je obogatio detinjstvo izvesnom neponovljivom magijom. Medjutim, ponekad i Stiven pretera. Tako je to i ovde bilo. Steta. Medjutim, Indijana je toliko bitan za sve sto sam ja da to prosto ne mogu dovoljno naglasiti. Mislim da kazem da je smesna Spilberg/Lukas ideja - o pomalo smotanom profesoru arheologije koji je medjutim u slobodno vreme pravi avanturista koji koristi bic i skace po nekim grobnicama i preko nekih provalija u potrazi za ... svetim gralom na primer - kod mene proizvela tu preogromnu ljubav prema arheologiji koju sada imam. To je, doduse, bio zacetak ali znacajan jer je iz tih fantazija iznikla ljubav o svemu prasnjavom i starom. Naravno, ima tu jos uzrocnika, poput knjiga onog blesavog Eriha fon Denikena i Zenona Kosidovskog, ali to je doslo posle Indijane. Tako da - umalo da upisem arheologiju nakon gimnazije. Medjutim, odlucila sam se na kraju za drugu katedru na istom spratu :) A da ovo moje Indijana - ludilo nije bas skroz blesavo dokazuje upravo poster doticnog koji je do pre par godina visio kod arheologa u kabinetu. Pa vi sad vidite. PS Lovac na zeleni dijamant je takodje bio jedan od onig mnogovoljenih filmova ali nije imao nikakav dalji uticaj na moj zivot.

8. Ret Batler

Do bitne promene u mom shvatanju privlacnog muskarca doslo je u trenutku kada je,dok sam citala knjigu, boreci se u meni, pobedio Ret Batler nad Eslijem Vilksom. To je jedna veoma znacajna mada ne tako lako izvojevana pobeda jednog mracnijeg, aktivnijeg elementa nad romanticnijim i kontemplativnijim, koji ce na smenu kod mene vladati i biti u stalnom ratu. Mada, sada kada to gledam sa distance, vidim da nisam imala ama bas nikakve sanse :) Iako je Margaret Micel Klerku dala samo prelaznu ocenu u ulozi Reta, ja ne mogu ni da zamislim nekog drugog kao Reta Batlera koga ovaj covek, cini mi se, otelotvara. Ret je prvi lik koji je a bit on a dark side - nije bas ni totalni neki probisvet, ima i on tu neku cast i zapravo je posteniji u tom svom nacinu zivota nego sto je to bio mnogi dzentlmen juga, ali svejedno ne moze se nazvati bas ni herojem u starovremenskom smislu, kakav bi, recimo, poetski nastrojen sanjar Esli bio. Ret je zapravo neka vrsta antiheroja i pomalo grubijana no mislim da je upravo to ono sto kod njega i privlaci. I, dok se Esli, ma koliko zaljubljen u Skarlet, ne usudjuje ni da je dotakne vec je samo posmatra onim svojim vodnjikavim okicama, Ret je grabi a ona, na zalost, shvata da je to ono sto joj se vise svidja i sto zeli. Sve mi tako zapocnemo tim nekim Eslijima, pravim ili zamisljenim, ali, at the end of the day zelimo mnogo vise da nas neki takav manly man dograbi.

9. Zilijen Sorel (Le Rouge et le Noir, Chronique du XIX^e siécle)

Evo jos jednoga antiheroja koji me je, medjutim, poprilicno zaneo. Ne znam tacno zasto mi se ovaj Zilijen toliko svideo jer nije bas toliko simpatican - jeste, zao nam ga je kada ga otac maltretira i drago nam je kada pocinje da se uzdize polako u drustvu, sto on i zeli tako zarko. Ali, on je zapravo jedan mali hladnokrvni prevarant. To koliko je emotivno hladan pokazuje jasno onaj njegov odnos prema zenama koje je , navodno, voleo a koje su zapravo volele njega. Tak na samom kraju on ce se donekle oprati od greha i nepravde koje im je naneo. S druge strane - nije bas ni normalan, prica najozbiljnije sa Napoleonom svaki dan. Pa ipak, nekako mi se urezao u dusu isto onako kako ce mi se kasnije jos vise urezati Felix Krul Tomasa Mana, jos jedna vrsna varalica. Davno je bilo kada sam citala Crveno i crno i ni ne secam se bas skroz svega no znam da sam dosta kasnije gledala i film sa Juanom kao Zilijenom :) Uopste se ne bunim izborom glumca za ovaj lik, mada ce on meni ipak biti najdrazi kao Obi Van :)

10. Ficvilijam Darsi (Pride and Prejudice) i Mark Darsi (Bridget Jones)

Kaogod sto postoje samo jedan Serlok Holms,samo jedan Robin Hud ili pak samo jedan moguci Ret Batler, tako postoji i samo jedan i nijedan drugi Ficvilijam Darsi. In fact to je bas prelepa posalica bila u kastingu za Bridget Jones' Diary kada su za ulogu Darsija uzeli bas Kolina Firta : jer, ne samo sto je on prethodno i igrao Darsija iz Gordost i predrasuda Dzejn Ostin, ciji je omaz ovaj Mark Darsi iz Bridzet, vec je u knjizi Bridzet opsednuta Kolinom Firtom as Darcy iz pomenute ekranizacije :) Tacnije, narocito je opsednuta jednim trenutkom kada se doticni malo pokvasio u jednoj fontani i onda mu kosulja bila mokra. Cak ga u knjigama luda Bridzet i intervjuise, no to su naravno morali da izbace jer ne moze Kolin biti i Kolin i Mark Darsi odjednom :)

Darsi je jedan od onih likova koji su toliko bozanstveni da se nema druge nego da se obozavaju. To jest, ako se vole ti engleski tipovi kojih je on olicenje. Naravno, s pocetka saosecamo u potpunosti sa Elizabet Benet i on nas bas strasno nervira. Zaista mislimo da ima taj krastavac u zadnjici, kako to Bridzet kaze za modernog Darsija. Medjutim, cak i onda kada nas nervira on nas privlaci i , kao sto to kaze Ketlin Keli u You've got mail - istinski zivimo u agoniji dok ne saznamo da li ce njih dvoje truly biti zajedno na kraju. I tako navijamo za nju, ali je posle mrzimo :)

Ne postoji nacin da Kolin utekne od ovog lika. Ne mislim pri tom da kazem da je Kolin los ili tipski glumac, niposto ! Kolin je jedan od onih retkih savrsenih glumaca koji mogu zapravo bilo sta; ali on je, divan kakav jeste, zaista jedan, mozda malko opusteniji, Darsi. Isto tako mislim da nema u Dzejn Ostin, koju mnogo obozavam, tako privlacnog lika kao sto je ovaj Darsi. Doduse, nije ona ni napisala mnogo knjiga, mislim da ih ima 6, no su one pune zena a samim tim i muskaraca te ipak ima izbora. Onaj nitkov Vilobi iz Razum i osecajnost je jako privlacan ali je zaista nitkov, pa se nekako ne vazi. Mada je Marijana Desvud iz iste knjige meni ipak draza, intimno, nego sto je to Elizabet Benet.

11. Demijan

Spas od mojih muka dosao je sa potpuno neocekivane strane; a istovremeno s njim uslo je u moj zivot nesto novo, sto i dan - danji vrsi uticaj na mene. 

U nasu latinsku skolu stupio je bio nedavno jedan nov djak. On je bio sin neke imucne udovice; nosio je oko ruku crnu traku, u znak zalosti. Isao je u stariji razred nego ja, i bio je stariji vise godina, ali je uskoro pao u oci i meni, kao i svima. Taj neobicni djak izgledao je mnogo stariji nego sto je bio, i ni na koga nije ostavljao utisak decaka. Izmedju nas detinjastih derana kretao se on tudj i odrastao kao covek, stavise kao gospodin. Nije bio omiljen, nije uzimao udela u igrama, a jos manje u tucama, samo se drugim asvideo njegov samosvestan i odlucan stav prema uciteljima. Zvao se Maks Demijan.

On mi, pravo reci, nije bio prijatan; naprotiv, osecao sam neki otpor, bio je za mene suvise nadmocan i hladan, bio mi je po svom bicu suvise izazivacki pouzdan, a oci su mu imale izraz odraslih - koji deca nikad ne vole - malo tuzan, s odsevima ruganja. Pri svemu tom morao sam jednako da ga gledam, bio mi on drag ili neprijatan; ali tek sto je on jednom pogledao u mene, ja uplasen, odvratih svoj pogled od njega. Kad danas razmisljam o tome kako je on tada izgledao kao djak, mogu da kazem : bio je u svakom pogledu drukciji od sviju, imao je na sebi beleg potpuno svojstven i lican, i stoga je padao u oci - a u isti mah cinio je sve samo da ne bude upadljiv, nosio se i ponasao kao kakav preruseni kraljevic koji je medju secackim decacima, pa se na svaki nacin trudi da izgleda ravan njima.

Jos i sada se najezim kada procitam ove redove, pa se eto i sada to desilo dok sam prekucavala tekst, iako to nije onaj isti prevod te mi sve zvuci kao melodija u kojoj su note malo pobrkane pa je vrlo, vrlo slicno ali ne i istovetno originalu. Negde u drugoj godini gimnazije, a iz skolske biblioteke, uzela sam Demijana. Ne znam kako niti zasto bas njega. I, isto kao i ovome Emilu Sinkleru, promenio mi je zivot. Mislim, ne kazem to tako da znaci da se on i realno izmenio vec da je u njega uplovila magicna jedna, carobna nova struja koja je fizicki izgledala kao komplet knjiga Hermana Hesea, onih sto zajedno cine njegov lik, a koje sam onda pozajmljivala iz Geteovog kulturnog centra. Demijan je samo bio prvi u nizu, ali najbitniji od svih. Danima i nedeljama ja sam tako cekala da se taj Demijan odista i pojavi i spase i mene od mojih Kromera. Ispisivala sam delove iz knjige po sveskama, vezbankama i po bloku 5. Zivela sam u potpunosti obuzeta jednim svetom koji mi je bio egzotican i nov i nudio sasvim drugacije romanse od onih na koje sam navikla. Blagi homoerotizam ove knjizevnosti, uopste nemacke knjizevnosti jos od romantizma a mozda i pre, odvukao me je po prvi put u nekakve nemacke gradove, romanicke i goticke crkve i opatije a onda, bogami i na daleki Istok, ka Budi. Herman Hese je postao moj prorok, kacila sam i ramila njegove slike po zidu, fotokopirala tekstove i slike iz knjiga, zivela samo njegovim recima. Ostao je za mene najveci madjionicar reci, pravi veliki mag. A Emilova (potom i moja) ljubav prema Demijanu ostala mi je u nekom slatko-bolnom secanju koje svojom snagom prevazilazi sve one Ginevre i Lanselote pre toga.

12. Sjenkjevicevi likovi  

Ima vise likova od ovog Sjenkjevica u koje sam bila poprilicno zaljubljena. Na primer, iako sam dosta kasno procitala Kroz pustinju i prasumu taj klinac Stasa mi je bio prava zvezda danima. Mnogo vise nego recimo Tom Sojer ili Haklberi Fin. Kako se taj klinac snasao da izvuce citave sebe i svoju sestricu iz crne Afrike, to naravno, nije ni malo realno. No, ipak, taj je Stasa heroj. Nista manje ali sa, dakako vise prave zaljubljenosti, svideo mi se Petronije, iz Quo Vadis,kao takodje i onaj rimski vojnik kome ne mogu da se setim imena jer nije stvarno postojao, za razliku od ovoga arbitera ukusa. Petronije je bio tako cool i kada je odlucio da bi trebalo prekinuti svoj zivot skoro da sam zaplakala ali sam bila O kako samo ponosna. Naravno, i u ovome filmu nije se moglo pobeci od Roberta Tejlora, tako da fino zaokruzuje svoj romanticni opus. Jako sam volela Quo vadis iako mnogi misle da su te i takve knjige istorijski kic. Ja ih pak obozavam, recimo Teodoru Velmana, ili Grejvsov Ja, Klaudije ...

13. Dorijan Grej

I knew that I had come face to face with someone whose mere personality was so fascinating that, if I allowed it to do so, it would absorb my whole nature, my whole soul, my very art itself.

O Dorijanu sam vec pisala jedan veoma dugacak blog pa ne bih da mnogo sta odande ponavljam. Opsesija filmom, tamo je nadugacko i nasiroko objasnjena; opsesija knjigom dosla je kasnije. Nakon te knjige, pored potpunog infatuation-a Dorijanom, nastao je jedan period pomahnitalog citanja all things Oscar Wilde. Kao rezultat danas mogu reci da sam procitala sve sem De Profundis i malo poezije. O njemu cu verovatno nekada pisati neki blog posto on predstavlja trajnu opsesiju i trajnu jednu ljubav ...

14. Dzordz Emerson (A Room With A View) 

Predivna arija O Mio Babbino Caro Djakoma Pucinija zauvek ce za mene biti neodvojivo povezana sa scenom iz podjednako predivnog filma obozavane Mercant-Ajvori produkcije a po Fosterovoj knjizi - A Room With A View. Ne secam se kada sam prvi put gledala taj film, samo znam da bi to moralo biti vec jako davno. Svakako, nisam mogla ostati ravnodusna ni prvi put kada sam ga gledala, a svaki potonji put me je bacao u sve vece obozavanje i ekstazu. Naravno, ima i zasto - Fosterova knjiga je predivna, a film jedan od najlepsih koje sam ikada gledala. Snimljen velikim delom u Italiji, sa gotovo nenormalno dobrom glumackom podelom (Megi Smit, Dzulijan Sends, Helen Bonam Karter, Danijel Dej Luis, Rupert Grejvs, Dzudi Denc, Sajmon Kalou, Denholm Eliot ...) ovaj film se kandiduje za veoma visoko mesto najromanticnijih filmova svih vremena, dok scena onog poljupca na polju svakako zauzima ako ne najvise a ono svakako medju najvisim mestima najuzbudljivijih scena na filmu :)

Dzordza Emersona, tog cudnog, cutljivog i posve drugacijeg mladica koji cini potpuni kontrast samozaljubljenome Danijel Dej Luisu koji glumi verenika mlade Lusi, igra Dzulijan Sends. Ovo je verovatno najnormalnija Dzulijenova uloga koju sam ja videla, on se uglavnom upusta u neke posve nenormalne projekte. No, tu je veoma mlad, kao i vecina sada veoma poznatih i afirmisanih glumaca. Predivan je. Mislim da je lik Dzordza Emersona, toliko drugacijeg od mladica epohe, i inace neodoljiv. Kada ga medjutim igra Dzulijen, onda postaje jos i uzbudljiv. Narocito sto u filmu postoji za to vreme vrlo cudna svena golisavog kupanja muskog dela ekipe, gde se vidi sve  ... ;)

15. Legolas (Lord of the Rings)

Avaj, avaj, rekao je Legolas. Moram reci da mi se dok sam citala knjige na vise mahova ucinilo da je i sam Tolkin bio pomalo zaljubljen u svog glavnog vilenjaka. Ne znam kako bi neko mogao biti ne-zaljubljen u Legolasa. Mislim, uopste u Tolkinove knjige, a onda, u okviru njih, i u Legolasa. Moj verenik, eto, sav je naopak i vise voli patuljke. A to je kao kada bi neko svesno izabrao buldoga naspram, recimo, zlatnog ritrivera. Mislim, znam da ima i takvih i raznih ali vilenjaci su do te mere divni i poeticni, carobni, da ne znam kako bi neko mogao ostati ravnodusan prema njima. Mislim, prema elven folk generalno, ali narocito prema ovim Tolkinovim. E sad, jeste da su mozda suvise lepi, suvise savrseni no, neko mora i to ;) Uzasna zaljubljenost u ovoga elfa iz Mrke sume i uopste u ceo njegov rod. 

+ Sebastijan Flajt (Brideshead Revisited)

Brideshead ...

He told me and, on the instant, it was as  ...  though someone had switched off the wireless, and a voice that had been bawling in my ears, incessantly, fatuously, for days beyond number, had been suddenly cut short; an immense silence followed, empty at first, but gradually, as my outraged sense regained authority, full of a multitude of sweet and natural and long-forgotten sounds – for he had spoken a name that was so familiar to me, a conjuror's name of such ancient power, that, at its mere sound, the phantoms of those haunted late years began to take flight.

 

Gde god da se pojavim na internetu, koja god da je mreza ili portal ili forum u pitanju, mogu u novac da se kladim da cu pre ili kasnije pomenuti ili pisati ili se vec na neki nacin obazreti na Brajdshed, a da, isto tako, veliki broj ljudi nece znati ko/sta je dodjavola to. Mada ima i onih koji znaju o cemu i cemu svo to moje trubljenje. Ona blaga homoerotika nemackog porekla mojih srednjoskolskih dana svoj pun izraz nasla je kod Engleza. Pa, i oni imaju i semenista i all boys schools i sve ! Opsesija Brajdshedom dolazi iz kasnijeg vremena, a ipak i otad je prosla vec i decenija, ako ne i vise : seriju (opet Granada!) je pustao RTS jednog (cini mi se ) raspusta. Moja sestra i ja smo poceli da je gledamo, najvise stoga sto je igrao Dzeremi Ajrons i sto se radilo o nekakvim Englezima dok je radnja bila smestena u proslost a jos se pominjao i Oksford. Obicno je samo jedna od navedenih stvari dovoljna da se nesto pogleda :)

Od tada pocinje ta opsesija Brajdshedom i , narocito, Sebastijanom Flajtom. Eto ga on na slikama, onaj koji nije Dzeremi, obviously, sa svojim medom Alojzijem u rukama. Slicna slika, samo bez Dzeremija, ali sa Alojzijem, stoji mi u radnoj sobi. Sebastijan. Naravno, usledila je knjiga, pa jos veca ljubav prema Sebastijanu i celoj prici. To je sada vec kult. Sama muzika iz serije ili mesto koje je trebalo da bude Brideshead nose cudna neka osecanja koja jeze na nacin veoma slican Demijanu. Ne mogu da kazem da je to ona prava zaljubljenost u Sebastijana... nije pre svega sto u knjizi nije bas jasno da li je Sebastijan zapravo gay ili ne, to ostaje nekako da visi nedorecenosti. Zato i osecanja prema njemu nekako variraju. Cini mi se da osecam isto sto i Carls koji je i sam bio zbunjen jacinom osecanja prema Sebastijanu, koja su kasnije opravdanje (i olaksanje) nasla u njegovoj sestri Dzuliji - to je zanesenost koja po svemu lici na (uzaludnu i neprihvatljivu, pogresnu moglo bi se reci) zaljubljenost. 

A evo i kako je to lepo Erlend Lu opisao u Volvo kamionima : 

Ostatak dana lezao sam na kaucu i izmedju ostalog gledao Brajdshead Revisited na TV-u. To je jedna fantasticna serija koja ima sve englesko sto volim. Stara vremena. Klasno drustvo. Kembridz. Aristokratiju, homofiliju i neostvarivu ljubav. Okvirna prica je smestena u drugi svetski ratkad neko (Dzeremi Ajrons) kao vojnik biva stacioniran u blizini imanja Brideshead i tako mu se vracaju secanja na mladost, na studentske dane, a pricu je napisao Ivin Vo i ja (koji ovo pisem) prosto jos uvek ne mogu sasvim da pojmim da je to musko. Vise od deset godina sam bio ubedjen da je u pitanju zena. Ivlin. To je zena. A onda ipak ispadne da nije. To je bilo sokantno otkrice. I to je samo jos jedan dokaz da Englezi daleko prednjace u mnogim oblastima (npr. u imenima i stvaranju imperija, samo da spomenem najociglednije. )

PS Zapravo se sve desava u Oksfordu, ali nije vazno. 

PS 2 KAKVA ENGLESTINA ! :))