Englezi ovaj dan zovu danom svih glupaka, dok je u svetu rasprostranjeniji nesto blazi izraz - dan svih luda. Ne znam postoji li neki narociti naziv kod nas za ovaj dan - uglavnom mi kazemo jednostavno 1. april i onda pokusamo da nekoga nasamarimo i zavrsimo sa aprilililili. Medjutim, ti pokusaji kod nas nikada nisu bili narocito dovitljivi ili entuzijasticni, cini mi se barem. No ipak otkad znam za sebe znam i za aprilililili samo sto dugo nisam znala (a pitala sam se) zasto je bas 1. april dan luda i sala a ne neki drugi dan. Odgovor, bar delimican, dobila sam prosle godine kada sam trazila po internetu stare razglednice posvecene 1. aprilu, kada sam to my utter amazement shvatila da gotovo sve na sebi imaju nekakve ribe kao i da su vecinom te razglednice francuske. Ispostavilo se da to ima svojih razloga iako mi se u pocetku cinilo da riba sa prvim aprilom ima veze isto koliko i neka iguana ili rovcica.
Zapravo se ne zna bas sasvim otkud ovaj praznik potice. Jos u 18. veku ljudi su pocinjali da se pitaju o tome i nisu nalazili nekakve definitivne odgovore. Pomeni o ovom prazniku nalaze se vec u 16. veku, na primer kod flamanskog pisca Eduara de Dena, koji je u jednoj svojoj komicnoj pesmi opisao kako plemic kuje plan da izmaltretira svog slugu tako sto ce ga vasceli dan slati na neke stupidne i nemoguce misije. Sluga je najposle shvatio da je sve to aprilska sala. Tu je takodje i prica iz 17. veka o bekstvu vojvode od Lorena koji je po legendi zajedno sa svojom zenom bio zatocen u nekom zamku iz koga su pobegli prerusivsi se u seljake i izasavsi pravo kroz glavnu kapiju. Kada ih je neko prepoznao i pokusao da kaze strazarima da je vojvoda utekao ovi su mislili da je to prvoaprilska sala i poceli da se smeju pustajuci, na taj nacin,vojvodu da slobodno pobegne. U drugoj polovini 17. veka engleski antikvar Dzon Obri sakupljajuci materijal za svoju knjigu o obicajima kod hriscana i Jevreja, zapisao je sledece o prvom aprilu : "Fooles holy day. We observe it on ye first of April. And so it is kept in Germany everywhere." Dakle, vec tada se ovaj dan smatrao danom budala ili danom sale. Ove njegove beleske su objavljene posthumno, krajem 17. veka.
Najrasprostranjenija teorija o nastanku ovog praznika vezana je za Francusku ali i Englesku a tice se promene kalendara u 16. veku. Naime, Francuzi su se do 16. veka jos uvek upravljali ka lunarnom kalendaru, proslavljajuci dolazak nove godine oko Uskrsa. S obzirom na netacnost lunarnog kalendara ovaj praznik kao i pocetak godine stalno su se menjali pricinjavajuci pri tom mnogo zabune medju ljudima a pre svega je bio vrlo nepraktican. Tako su vec pocetkom 16. veka, samoinicijativno, ljudi Francuske odlucili da novu godinu premeste na 1. januar, kako bi na taj nacin postao fiksan. Tako da se stanovnistvo vec i uveliko naviklo na ovakvu promenu kada je, 1564. kralj Sarlo IX odlucio da ovu promenu i ozvanici, proglasivsi 1. januar i zvanicno prvim danom u godini. 1582. papa Grgur takodje otpocinje promenu i reformu kalendara, poznatu gregorijansku reformu zbog koje se pravoslavni verski kalendar vise ne slaze sa katolickim,po kome se takodje 1. januar proglasava prvim danom u godini a premoscava se i razlika koja je do tada napravljena zbog pogresnog racunanja vremena. Medjutim, iako je Francuska jod 80 godina ranije sama zapocela ovu praksu, izgleda je jos bilo ljudi koji su preferirali da im godina pocinje Uskrsom, sto je zapravo, kako smo videli, paganski obicaj doceka nove godine s prolecem in disguise. I tu je sada poenta ove teorije : te su ljude onda zezali , lepili im papirne ribe na ledja i nazivali ih Poisson d'Avril, to jest aprilskom ribom. Cak i dan danas ovaj praznik (ako je to praznik?) se naziva tako u Francuza.
Medjutim, cela ova prica izgleda ima mnogo vise veze sa Britancima jer ako su Francuzi slavili svoju novu godinu tu negde oko Uskrsa , sto je prilicno rastegljiv pojam, Britanci su je slavili bas 25. marta, na dan Blagovesti, da bi slavlje trajalo sve do 1. aprila. Ovaj obicaj u Britaniji spominje se vec 1766. a u vezi bas sa teorijom o promeni kalendara. Oni su, za razliku od Francuza, poprilicno pricekali pre no sto su promenili svoj kalendar, mozda i stoga sto jos od Henrija VIII i njegovog great matter-a nisu bas bili u nekakvim (zapravo su bili u nikakvim) odnosima sa Papom. A mozda su samo voleli da, kao u mnogim drugim stvarima budu mimo ostatka sveta, tek - oni su presli na novo racunanje vremena tek 1752. Dakle svi zajedno su bili te aprilske ribe. Pa ipak, izgleda da taj obicaj proslavljanja ovog dana kao dana luda i budala ipak ne potice sa tog divotnog autisticnog ostrva vec sa kontinenta, iako postoji pomen ili bar mnogi misle da je to pomen, o ovom danu kod Cosera u njegovim Kenterberijskim pricama, znaci u 14. veku. Problem lezi u tome sto je Coser izgleda namerno nejasno formulisao svoju misao rekavsi tridesetdrugi dan od marta - "Syn March began", sto bi, jelda, bio 1. april. Medjutim, mnogi misle da je Coser mislio na 32. dan od marta, sto bi onda bio 3. maj ... kako god, meni se cini da jeste mislio na 1. april zbog onog began, znaci od pocetka marta, a vaznost sve ovo stice kada se uzme da je povezano s pricom o lisici i petlu gde je lisica prevarila petla i skoro uspela da ga pojede.
Ostaje jos pitanje zasto riba u svemu ovome ? Jasno, Francuzi praznik zovu Poisson d'Avril po starom obicaju da se onima koji se pokusavaju zeznuti stavljaju papirne ribe na ledja i nazivaju aprilskim ribama. Ali zasto su aprilske ribe u pitanju a ne aprilski misevi ili bumbari ? Izgleda da ovo ima veze sa mrescenjem riba, tacnije, sa aprilom kada se pojavljuju mlade ribe. Ove mlade ribe je bio glas da se jako lako daju prevariti i upecati. Po toj drugoj teoriji nastanka ovog praznika ljudi su uobicajili da pokusavaju jedni druge da zeznu kako bi proslavili bogatstvo mlade, lakoverne ribe koja se pojavljuje u tom periodu.
Dan sale, kako se izgleda kod nas ovaj dan prevodi, proslavlja se sirom sveta, mada u ponekim drzavama, izmedju ostalog i u Engleskoj, zbijanje sala traje samo do podne, a ko pokusa da se nasali posle podne taj sam postaje "aprilska luda". U vecini zemalja, ipak, ovaj dan sale traje ceo dan. Ima mnogo poznatih sala koje su tokom vremena bile izvodjene od strane masovnih medija, kao sto je bio prvo radio, a potom i televizija. Kod nas je recimo objavljeno u Politici Ekspres davne 1964. da Dragan Sekularac prelazi u Partizan :) Mnogo ipak inovativnije su one vesti u stranim medijima, od kojih su neke prosto pisicne te evo par :
- 1835. je u Americi, u jednom njujorskom listu iznet podatak da je napravljen teleskop pomocu kojeg se mogu videti ljudi i zivotinje na mesecu :)
- 1915. u sred I svetskog rata jedan francuski pilot preleteo je nemacke polozaje bacivsi nesto sto je Nemcima zalicilo na bombu. Nemci su se, naravno, razbezali ali posto nista nije eksplodiralo na kraju su otisli da vide sta je to bilo. Ispostavilo se da je to bila velika lopta za fudbal sa porukom Poisson d'Avril !
- 1957. je BBC u emisiji Panorama dao prilog o tome kako su u Svajcarskoj, a zbog veoma blage zime, imali veoma bogat prinos spageta. Ovu vest su pratile i fotografije tih svajcarskih seljaka kako skupljaju spagete sa drveca. Jos zanimljivije od same sale jeste cinjenica da su mnogi ljudi tog dana zvali BBC da pitaju kako da pronadju i sami uzgoje to spageti drvo. BBC je mrtav ozbiljan odgovorio : "place a sprig of spaghetti in a tin of tomato sauce and hope for the best."
- 1962., kada su u Svedskoj jos uvek postojao samo jedan, crno-beli televizijski kanal, tehnicki ekspert ove televizije se na 1. april pojavio na vestima kako bi objavio kako, zahvaljujuci novoj tehnologiji, gledaoci mogu pretvoriti svoje televizore u one koje emituju u boji - sve sto je trebalo da urade jeste da stave najlonsku carapu preko TV-a. On je to i demonstrirao a mnogi su poverovali i pokusali to i sami. Valjda u secanje na ovu posalicu kolor televizija je pocela sa emitovanjem 1970. bas na 1. april.
- 1965. u dnevnom listu Politiken iz Kopenhagena stampan je clanak u kome se saopstava odluka o zakonu po kome svi psi moraju da se ofarbaju u belo, kako bi bili vidljiviji na putu.
- 1976. britanski astronom Patrik Mur objavio je na BBC 2 da ce tog dana da se desi veoma retko poravnanje planeta, pri cemu ce Pluton da zadje iza Jupitera, sto ce uciniti slabijom gravitaciju na zemlji. Kako ne bi propustili da dozive ovaj momenat posavetovao je gradjane da tacno u 9:47 skoce u vis kako bi osetili cudan lebdeci osecaj. Ne treba reci da su mnogi skocili i onda zvali BBC kako bi opisali svoj dozivljaj. Jedna zena je cak tvrdila da su ona i njenih 11 prijatelja lebdeli po sobi.
- 1993. jedna kelnska radio stanica obavestila je svoje sugradjane o novom gradskom propisu : dzogeri moraju da brzinu trcanja kroz park svedu na samo 6 m po casu jer sve brze od toga uznemirava veverice koje su usred sezone parenja.
- takodje 1993. londonski Independent objavljuje clanak da su arheolozi pronasli 3000 godina staro selo Asteriksa i to bas u blizini mesta gde ga je smestio tvorac Asteriksa. U clanku je takodje pisalo i to da su oksfordski naucnici utvrdili da Asteriksovo selo nikada nije bilo okupirano od strane Rimljana kao i da su nasli vise menhira "of the precise size favoured by the indomitable Obelix whose job as a menhir delivery man has added a certain academic weight to the books."
+ U medjuvremenu sam pronasla jos jedan fascinantan podatak a to je da se po britanskom folkloru ovaj dan povezuje sa legendarnim gradom Gotamom ! (Gotham) koji je grad budala. Znaci postojao je Gotham i pre Gothama i apparantly bio je tradicionalno vezan za Notinghempsir. Po ovoj legendi nastanak ovog grada kao grada budala vezuje se za 13. vek i kralja Dzona (brata kralja Ricarda poznatog takodje i kao Lackland) te za obicaj da svaki put (road) gde kralj spusti svoje kraljevsko stopalo postaje drzavno vlasnistvo. Tako su zitelji ovog grada Gotama zabranili kralju ulazak u njihov grad kako ne bi izgubili glavni put koji kroz njega vodi. Naravno, kralju se nije ovo narocito svidelo te je poslao svoje vojnike da izvide i srede stvar. Kada su vojnici stigli u Gotam zatekli su grad ludaka gde su svi do jednoga radili potpuno lude i sumanute stvari, poput davljenja ribe u vodi ili pokusavali da zatvore ptice u otvorene kaveze. Naravno, sve je ovo bila gluma ali je kralj poverovao izvestajima zgranutih vojnika i zakljucio da je Gotam suvise lud grad da bi bio kaznjen. Po ovoj legendi 1. april tradicionalno obelezava ovaj dan kada su zitelji Gotama prevarili kralja.
No comments:
Post a Comment