Sta mislite, koji se izmedju dva velika hriscanska praznika smatra za svecaniji i kome se upravo svet vise raduje, Uskrsu ili Bozicu ? To bi gotovo pre trebalo pitati nasu decu i unuke, jer mi, matori, narocito na ovoj sada skupoci, vise vodimo brigu o tome kako ce nas oni jevtinije stati nego o tome kako cemo se o njima bolje provesti.
Neki dan, uoci Materica, vozi se u tramvaju jedan gospodin sa gospodjom. Vi znate da su u nasim tramvajima cesto cuju vrlo zabavni razgovori i vrlo sarene price. Jedan moj stari poznanik, besposlen "rentijer", redovno ce se provozati bar jedanput, ako ne i dvaput dnevno, od Cubure do Kalemegdana i od Kalemegdana do Cubure, samo da se naslusa tih tramvajskih prica i razgovora. Ti ga razgovori neobicno zanimaju i on voli da ih posle prepricava kad svrati kod "Krune" na odmor i melanz. On je i pricao o onoj gospodji i gospodinu. Ona, veli, drzi na krilu paket i kazuje muzu sta je sve kupila deci za Materice i koliko je platila za sve te igracke, koje ce deca polomiti jos istog dana. Muz joj na to primeti kako je video negde u izlogu vrlo lepe saonice za 400 dinara. "To im ti kupi za Oceve", rece mu zena osorljivo, ne setivsi se, u ljutini, da je i ovaj poklon placen iz njegovog dzepa, mal ako ona nije imala kakvu narocitu svoju "sparkasu".
Nekada, u staro dobro vreme, i mi smo se radovali Matericama i Ocevima, ali su ih nasi stari docekivali sa mnogo manje brige, troska i kubure. Jos uoci samog dana, donese momak iz bakalnice Hadzi-Dimitrove ili brace Nikolajevica-Hadzi, punu korpu svakojakih djakonija i poslastica. To su vam smokve na vencu, urme, roscici, rahat-lokum, leblebije, badem, pecati od secera zuti i crveni, sudzuci nadeveni orasima i bademom. Sve se to rasporedi u jednake fiseke i cuva pod kljucem u dolapu. Deca, nestrpljiva, vec spremila uzice i jedva cekaju vece. A kad se smrkne, unosi slusce lojane svece u limenim ciracima i sa gvozdenim mumakazama, da se njima fitilj usekne kad svece pocnu da zmire. Mati u toploj sobi, svukla skurteljku i zadovoljno posmatra decu kako se tiskaju oko njenih nogu, da je vezu. I ona, da se odresi, vadi one fiseke i podjednako ih deli radosnoj deci.
To se gotovo isto ponavlja i o Ocevima i zadovoljstvo u kuci doista je bilo vece nego sto je danas sa ovim skupim igrackama, za koje jedva da bi stigla i ona trinaesta plata, uzaludna nada toliko njih u navecje Bozica i Nove godine.
Mi nismo znali ni za ove sada "bozicne jelke", za koje nas uveravaju, kako je to neki davnasnji slovesnski obicaj. Onda je uoci Bozica po kuci posipana slama i bacani po njoj orasi, deca se hvatala materi za skut, a jedno drugome za haljinu i pijukali za njom kao pilici za kvockom, castili se posnim rezancima i hlebom namazanim pekmezom, zadovoljni pospali i nocu se pripijali jedno uz drugo plaseci se miseva, koji po svu noc kloparaju s onim orasima po razastrtoj slami.
Pa onda su deca imala jos jedno veliko zadovoljstvo o Bozicu. Svako se od njih otimalo da bude polozajnik, obicno najblizim srodnicima ili prijateljima. Zenskoj deci ta je radost uskracena, posto samo muskarac moze biti polozajnik. On se cele noci trza iza sna da se ne uspava i ne odocni. Daleko pre zore on izlazi u mrak, prti po snegu koji je zavejao staze, pa hita kuci koju ce da polazi, kuca na prozor ili lepa na kapiju. Promrzao od zime, on otresa sneg sa nogu, ljubi ruku domacinima da im cestita Bozic i bezi toploj peci da otkravi pomodrele usi i ukocene prste.
A sad nasa deca spavaju na Bozic do neko doba dana u toplim posteljama posle veselo provedene veceri pored bozicne jelke. Polozajnik je danas obicno ili mlekadzija koji s kantom ulazi u kujnu ili berberin koji s priborom pod pazuhom dolazi da obrije jos sanjivog gospodina.
...Iz : Zapisi starog Beogradjanina, Koste N. Hristica
******************************************************************************
Ovim predivnim tekstom starog Beogradjanina Koste N. Hristica, o kojem sam jos i ranije pisala , zelim svima srecno Badnje vece kaogod i sutrasnji Bozic ! Na zalost nikakve starinske nase cestitke niti fotografije nisam pronasla te sam uz ovaj tekst postavila ruske bozicne karte kojih jos dosta vise mozete pogledati ovde. Nastavak ovog Kostinog teksta, koji nije vezan za Bozic, postavicu uskoro na Bric a brac; do tada tamo stoji jos jedan lepi njegov tekst, posvecen balu kneza Mihaila :) Uzivajte u praznicima ! Nas veceras cekaju gosti te za sada toliko samo :)
Hristos se rodi, prijatelji dragi ! Sve najbolje od nas dvoje :)
Evo sat je otkucao pa mogu da kazem tj napisem : Vaistinu se rodi! Uzivajte u najlepsem prazniku od svih i budite nasmejani i radosni :)
ReplyDeleteEvo jednog komplimenta (ili mog blama)..nikad nista nisam citala od Koste, pa kad sam pocela da citam bas pomislih..:'ala lepo pise ova Ivana,pa da..kao i uvek, al' bas se izvestila' :)) Tek vidim ja nesto ne stima..a Kosta :))
Veliki poljubac!!
Hvala ! :)Eto pravili smo veceru pa potom bili na kuvanom vinu :)) sada gledam neku simpa TV dramu na RTS sa onim Acom postarom i Draganom Micanovicem (<3)a ako nebo bude naklonjeno odosmo danas sa psima i na Frusku goru :)Nadam se da su i tebi praznici bili lepi :)
ReplyDeleteEh, nije lako pisati tako kao Kosta :) Ali, ne brini, nije to cudno sto za njega nisi znala - retko ko zapravo i zna. Ako volis i stari, prasnjavi Beograd onda pronadji tu njegovu knjigu, jako ce ti se dopasti. Do tada, ja eto s vremena na vreme tako ubacim po malo onoga sto je on imao da kaze :)
Vaistinu se rodi! :)
ReplyDeleteMenjaju se vremena, pa i običaji... Neka vam je srećan najradosniji praznik :)
Ono sto je meni kod Koste potpuno fascinantno jeste to sto iako je covek pisao o starom Beogradu od 1921 do 1926. godine, znaci pre vise od 80 godina, sve to kako se on zali na svoje vreme u potpunosti odgovara onome kako se danas ljudi zale na sadasnje :) Ne smeta meni sto se obicaji menjaju, samo jako volim da znam kako je ranije to bilo :)
ReplyDeleteNadam se da si lepo provela danasnji dan :)