Bajac, Bajica

Moglo bi se reci da u ovom nasem knjizevnom prostoru imam omiljene izdavacke kuce i da su one, vec veoma dugo, medju najpostovanijim i najuglednijim izdavacima kod nas. Nemam ja nista ni protiv nekih drugih koji su se u medjuvremenu na razne nacine kompromitovali, kao sto je slucaj sa Prosvetom ili Lagunom  - ciju pricu tegobnog nastanka veoma postujem i smatram cinom izuzetne hrabrosti - ali ove "moje" omiljene ostale su i pored svega sto se desavalo u nasoj zemlji i u izdavastvu "neuprljane" onom vrstom literature koju mislim da ne bi trebalo da izdaje ni nekakav Bazar u nastavcima a kamo li izdavacka kuca. Te i takve beskompromisne izdavacke kuce jesu pre svega Geopoetika, Clio i vec pominjana Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica, te vise nego simpaticni Kokoro sa hvale vrednom misijom priblizavanja Japana i ine kulture nama ovde u Srbiji, idealisticki nastrojena Utopija, pomalo elitisticna (neracunajuci Paola Koelja naravno) Paideia, Rende i VBZ koji pocinjem da postujem otkako se malo vise bavim knjizevnoscu Ex Yu prostora, i drugi. Ovaj put pak ne zelim mnogo da govorim o svim ovim kucama i razlozima moje vezanosti za njih - u ovom slucaju zanima me samo jedna od njih, ona sto pripada prvoj trojci - a to je Geopoetika i , jos vise, njen osnivac i vlasnik, pravi spiritus movens ove kuce i covek u ciji sud i knjizevni ukus gotovo da se uopste ne sumnja (od 5 meni omiljenih mladjih savremenih pisaca - a to su - Orhan Pamuk, Pol Oster, Justejn Gorder, Haruki Murakami i Amin Maluf, 4 izdaje upravo Bajac! - Amina, eto izdaje Laguna sto nije slucajno : i pored mnogih nipodastavanja ove izdavacke kuce upravo zbog onih petparackih momenata ova kuca je izdala i mnogo izuzetnih knjiga :) Medjutim, nije ni samo izbor pisaca tako fantastican - vec i prevodi (sa cim se bas recimo Laguna ne moze bas uvek pohvaliti) koje uvek vrse strucnjaci u svom polju. Tako se, recimo, Murakami i drugi japanski pisci prevode sa japanskog a ne sa engleskog ili cak nemackog (ili engleskog koji je prevod sa nemackog :) jezika. O vizuelnim i grafickim resenjima ovih izdanja ne mora se mnogo ni govoriti : Geopoetikine knjige su prepoznatljive i nemoguce ih je zameniti sa drugima, imaju izgradjen stil i vizuelni identitet cesto zahvaljujuci sjajnim fotografijama Jovana Cekica. I, kao da sve ovo nije dovoljno, Geopoetika jeste Kuca za citanje, prava a ne imaginarna, i nalazi se u samom centru grada i gde se, da, mogu kupiti knjige sa popustom kada se postane clan kluba citalaca ali, mnogo vise od toga, moze se otici, sesti i citati, prelistavati i pregledati knjige bez da vas neko gleda nepoverljivim okom. Devojka koja tamo radi vise je nego ljubazna a usla je u privatni zargon moje sestre i mene tako sto je izjavila jednom da su Bajac i Pamuk "nekakvi ortaci", tako da su otada i Bajac i Pamuk odista za nas dve ortaci, te ih zovemo ortak Bajac i ortak Pamuk.

A da su oni zaista ortaci saznaje se iz Bajceve knjige Hamam Balkanija - istinu govoreci pre te knjige jedva da sam i znala ko je V. Bajac i kako on uopste izgleda - tek tada sam povezala Bajca pisca i Bajca vlasnika Geopoetike.  Medjutim, do poslednjeg sajma sam to vec sve fino apsolvirala tako da me prethodno sramotno nepoznavanje stvari  nije sprecilo da pridjem (sad vec uveliko ortaku) Bajcu na sajmu knjiga kako bi mi potpisao upravo kupljenu Hamam Balkaniju (lepa posveta - napisao je : Da nam zivoti budu lepsi od knjiga ... Vlada Bajac)(mada se nista za sada ne moze porediti sa posvetom Vladimira Pistala, koga smo sasvim slucajno i neocekivano -toliko da ni oni u Platou toga nisu bili svesni- A. i ja zatekle kako se sprema da potpisuje knjige jednog kisnog dana : "Dragoj ... u "Platou", uz prisustvo macki, po kisi, srdacno Vladimir ") To je bilo upravo ono sto me je i privuklo toj knjizi u trenutku kada sam jos bila slabo svesna da su Bajac izdavac i taj pisac jedna te ista osoba :) - ideja da je taj lik nesto setao sa Orhanom i raspravljao setajuci Kalemegdanom ! Te da tu ima mnogo zanimljivosti o nasoj zajednickoj proslosti. Medjutim, evo, tek sam je ovih dana iscitavala - svaka knjiga ima svoje vreme i tom njihovom kapricu ja se retko odupirem svesno.

Naravno, ortak Bajac bi se sa svakim pravom mogao ljutiti na svo ovo neznanje o njemu - jer, ispostavilo se, covek je prilicna faca (takodje iz zbirke privatnih posalica - tako sam jednom,veoma davno,za Nikolu Kusovca izjavila "ovaj mora da je neka faca" nemajuci u tom trenutku predstavu ko je on:) - jer tesko je prevazici koga sve ovaj poznaje, sa kim je sve drugar, sa kim se sve dopisivao i koga sve ugostio u Beogradu, te gde je sve putovao i slicno. Nekako iz senke, smeseci se pored poznatih gostiju, uspeo je da ostane pomalo zanemaren. Cini mi se da tek sada, sa ovom knjigom, zapravo dobija zasluzemo mesto kako u knjizevnosti tako i u kolektivnom svesnom ovog naroda, ili bar, Beogradjana. Iako je i ranije dobijao razne nagrade (od kojih je meni najbizarnija ona za haiku poeziju i to u Japanu - pitam se kako li se to ocenjuje na jezicima koji nisu - japanski) izgleda je tek sada sa nagradama Balkanika (najbolji roman na Balkanu) i Isidora Sekulic dospeo, da tako kazemo, u zizu javnosti te su sada reflektori i foto aparati upreni u njega a ne u nekog gosta koga nam je doveo, poput Justejna ili Orhana.I ne samo to, ovih dana citamo kako ce ga prevoditi i na turski, sto je svakako odlicna stvar. Sad ce i njegov ortak moci da ga cita :) 

Salu na stranu - knjiga mi se zaista dopala. U medjuvremenu, razvila sam ukus i za nasu literaturu, koju dugo nisam mogla ni da smislim. U poslednje vreme pogotovo nesto sam rada da citam nase pisce, a kada kazem nase mislim na sve one koji pisu istim jezikom (da ne kazem - na srpskom:). Medjutim, medju  raznim tendencijama u tim knjizevnostima ova knjiga stoji potpuno izdvojena i za sebe, kako po temi (temama) tako i po svom neobicnom ustrojstvu - koncept paralelnih poglavlja, uporedo cirilicnih i latinicnih koja, pravilno se smenjujuci prate dve linije desavanja i dva vremenska perioda - 16. vek i sadasnjost. Kada se jos uzme da se u tim latinicnim poglavljima govori o Mehmed pasi Sokolovicu i arhitekti Sinanu a u cirilicnim o nastajanju same knjige, njenom problemu, traganjem za odgovorima i svim tim VIP druzenjima (za koja do kraja nije sasvim jasno koliko su stvarna a koliko imaginarna - on to nije mogao uvrnutije objasniti : "Pisci umeju da u privatnim životima budu jednako dosadni kao i neke dosadne knjige. No, ipak, strašnije od dosadnog pisca jeste dosadna knjiga. Možda sam zarad pokušaja stvaranja nedosadne knjige išao linijom manjeg otpora koristeći biografije zanimljivih pisaca i intelektualaca a koje je poznavao lik iz knjige po imenu V. Bajac. Kada sam ih ukrao književnom liku po imenu Vladislav Bajac, mogao sam da ih komotno koristim pod njihovim izmišljenim a vama znanim imenima. Tako sam mogao da potpišem knjigu svojim pravim imenom, a ne onim iz knjige".:), dolazi se do jedne ne samo poprilicno originalne tvorevine vec i do jedne u potpunosti intelektualne (ili intelektualisticne?) knjige koja zapravo spada u poprilicno elitisticnu literaturu. Pa opet, ona je nekako u isto vreme i veoma pitka. A volim i ona magijska povezivanja kojima sam i ja tako sklona, a izgleda i Bajac - on na primer odlucuje da pise bas ovu knjigu u trenutku kada pisac shvata da zivi u zgradi koja se nalazi na mestu gradjevine koju je izgradio Mehmed. Ovu novu zgradu je pri tom izgradio arhitekta Bajalovic. I eto onda magijskog trojstva : Bajica - Bajalovic-Bajac :)

Naravno, koliko god su me odusevljavale te samorefleksije i secanja na razgovore sa svim tim ljudima, toliko mi je (ako ne i vise) bilo interesantno da saznam sve te podatke koje Bajac iznosi o Mehmed pasi Sokolovicu i Sinanu. Doduse, svi znaju osnovne stvari o Mehmed pasi Sokolovicu - bio je Srbin, janicari ga odveli pa je postao Musliman ali ga ipak volimo (jer je gradio po Srbiji koju nije zaboravio) i svojatamo (jer je uspeo da postane - neki znaju - veliki vezir otomanske imperije). O Sinanu se manje zna ovde. Jer, kada se pominju recimo ti mostovi koji su sagradjeni u Bosni po volji Mehmed pase, malo ko se, od silnog ponosa i svojatanja Mehmeda uopste seti da pita ko li je zapravo most gradio. Retko ko u opstem javnom mnjenju zna koliko je bitan i veliki i taj covek bio, te sta je sve sagradio po celoj tadasnjoj imperiji, a narocito u Stanbolu. Neke od ovih podataka sam znala, jer sam na jednom drugom mestu, na engleskom, pisala pretprosle godine neku crticu o Sinanu na njegov rodjendan, te sam naisla na poneki zanimljiv podatak o njemu. Za Mehmeda sam se takodje interesovala malo vise prosle godine kada smo, putujuci na more kolima, u silasku dole svratili u Visegrad da vidimo Sokolovicev/Sinanov/Andricev most a u povratku videli i, takodje Mehmedov most, poznat i kao Arslanagicev most u Trebinju. Ali o tome svemu neki drugi put. Pa ipak, i pored ovog blagog interesovanja - zapamtila sam izmedju ostalog da je bio veoma visok :) potpuno sam prenebegla podatke koje su sami po sebi mnogo znacajniji i interesantniji, a koje sam sada nasla kod Bajca. OK, to nekako i nije bas najglavniji aspekt ovog romana (inace bi covek napisao klasican istorijski roman) i verovatno da se veliki deo podataka moze pronaci posvuda po internetu ali meni je bas sada, u ovoj knjizi bilo pisano da saznam da se Mehmed pasa Sokolovic zvao Bajica i da je bio poprilicno mator za uobicajen janicarski plen (nije uopste bio dete vec pre mladic!) te da se skolovao u manastiru Mileseva, tacnije, da bi verovatno postao svestenik ili monah kao njegov brat Makarije da ga Turci nisu oteli i preveli u Islam. Mislim da su bas ovi podaci i Bajcu bili medju najinteresantnijima jer problem oko koga su koncentrisane sve prosle i sadasnje teme ove knjige jeste dvojnost identiteta, te kako se sa takvim necim zivi i kako se sa tim miri covek, sam u sebi ,a mnogo je jace to dvojstvo u vec svom i oformljenom bicu i detetu koji se jedva iceg seca vrlo brzo posto je odveden. To, kao i podatak da su trideset godina nakon njegove obnove Pecke patrijarsije patrijarsi bili sve Sokolovici :) odusevilo me je i zaintrigiralo. Postoji i jedan feljton, pisan 2005. u Novostima koji sada planiram da procitam kako bih jos po nesto zanimljivo mozda nasla. Ono sto na sentimentalnom nivou narocito dotice u ovoj prici jeste prijateljstvo Mehmeda/Bajice i Sinana/Josifa, koje je gotovo idealno. 

 

Sto se Bajca tice, eno njega jezdi po Evropi i svetu uopste, uvek radan, bitan i vazan. Mislim da je danas u Zagrebu, ali nisam sigurna, nije bas da imam mapu njegovih kretanja sa ciodicama pobodenim u nju :) Dovoljno je to da taj Beogradjanin jos uvek zivi u svom gradu te da se na njega da nabasati - skoro je bio i u emisiji Moj Beograd ( koju veoma volim a stalno je propustam, mora biti da je nesto duboko podsvesno) gde je objasnjavao kako voli te setnje pored Ade, po Dorcolu i pored Dunava te i po omiljenom Kosancicevom vencu (i tu se slazemo - Kosancicev venac jeste zapostavljeni i skriveni biser centra grada, skoro magicno mesto najcesce u tisini i izloaciji od buke i strke, skoro kao neki zacarani kutak:). Sto se mene tice, imam jos 20tak strana knjige koje sam cuvala da ne odu prebrzo. Nakon toga - u potragu za ostalim Bajcevim knjigama :) Njegov ortak Orhan je manje sretan ovih dana jer su ga opet zestoko napadali u Turskoj, sto je prouzrokovalo to da napusti projekat stvaranja i pravog Muzeja nevinosti na Cukurdzumi u Istanbulu tokom ove godine, kada je taj grad, pored jos dva grada, prestonica kulture. Meni je licno izuzetno zao zbog toga - i zbog takvog ponasanja prema Orhanu ali i zbog njegove odluke da taj projekat obustavi, pa se sve nadam da ce se predomisliti : pored Istanbula ta mi je njegova knjiga mozda i najomiljenija (mrtva trka izmedju nje i Zovem se crveno ) pa mislim da bi bilo gotovo magicno da takvo mesto postoji i u stvarnosti.

I jos samo da pomenem meni zanimljivu cinjenicu da Vladislav Bajac ne izdaje svoje knjige - sem jedne Podmetaci za snove i prevoda Hamama (sve je u konceptu) - da li se tu radi o nekakvom integritetu (smesno mu je da izdaje sam sebe) ili ne moze sam sebe da priusti :))) tek Hamam Balkaniju je izdao Arhipelag (jos jena zanimljiva izdavacka kuca).Prethodne knjige izdali su mu razliciti izdavaci mada se tu mora priznati da su mnoge nastale i pre stvaranja Geopoetike. Sada, koliko vidim, Cigoja mu je stampala nekakva sabrana dela, ili slicno, sto opet govori da nam je Bajac sada in, kao sto to cine i sve one njemu mrske top liste najcitanijih te najkupovanijih knjiga (kako je moja sestra lepo primetila - s obzirom na tu tako veliku mrznju prema top listama mogao bi istu da skine sa svoga sajta, ali nema veze:)

i, kao sto kaze Bajac :

"Opšte mesto života je takozvana individualnost, koju kad raščlanite dolazite do osame, samoće i usamljenosti. Ta tri slična pojma označavaju individualnost. Koji god pojam da odaberete, on je okrent samom sebi, a vi ste uvek u jednoj vrsti potrage za onim što ste ili mislite da jeste ili tražite. Jedan od načina da se materijalizuje ta vrsta epiteta jeste to što morate da se bavite i čitanjem, čitanje je proces samoće, usamljenosti, osame. Kako god hoćete to jeste jedna vrsta dubine u kojoj se ne moraju nalaziti odgovori. Pisci postoje i nijedna knjiga nije napisana dok nije pročitana, to dopisavanje knjige zapravo čine čitaoci ne pisci."