Imaginarium : 15 imaginarnih ljubavi (knjizevnost i film)

1. Petar Pan

Znam koja je prva moja ljubav,imaginarna i svakakva, ne moram ni da porazmislim. Ta je ljubav na mene ostavila dubljeg i znacajnijeg traga nego poneki moji istinski bivsi momci, kojih ionako nije bilo puno. Ne secam se toliko samog gledanja filma prvi put ali se secam do detalja budjenja sledeceg jutra. To je bilo neko polu panicno (valjda cemo presnimiti film pre no sto vratimo kasetu!) polu oduzeto stanje apsolutne zaljubljenosti. Tacno, bila sam ja, kazu mi barem, opsednuta tim Petrom Panom i pre filma, pa sam stalno iznova trazila da mi se pricaju price o njemu pred spavanje. Toga se ne secam. Secam se da nam je jedna od baka pricala price o carobnom ormancicu iz koga je izlazio (gle cuda !) Petar Pan sa Zvoncicom i vodio te klince u neverovatne avanture. Taj P.P. je i inace figurirao na razlicitim funkcijama - od pravljenja pitica Petra Pana od brasna i jaja do neke vrste saucesnistva sa Deda Mrazom pri deljenju poklona tokom novogodisnje noci.

Ja sam pokusala da sedim na naslonu stolice,prekrstenih nogu, kao Petar Pan i jednako fantazirala kako ce doci i nama na prozor. I dan danas znam taj crtani film napamet a nastavak nisam odgledala namerno, kao sto ne volim ni onog Kuku sa Robinom Vililjamsom. Ne zelim ni da mislim o tome da Petar Pan moze da poraste. Strasno dugo sam bila zaljubljena u ovoga Petra Pana, ako se uopste moze reci da sam ikada to prestala da budem. U svakom slucaju do dan danas ostao mi je to najomiljeniji crtani film. Naravno, nisam zelela da budem Vendi, vec Zvoncica - Wendybird odlazi iz Nedodjije i od Petra dok Zvoncica ostaje. Sve u vezi ovog filma je bilo do te mere magicno (mada, svi su Diznijevi crtani u to vreme bili magicni i dozivljeni na nacin na koji se nista sada vise ne moze doziveti), a praceno prvom zaljubljenoscu jos magicnije,i nacin na koji Zvoncica zvoni, i taj fairy dust, i Think of a wonderful thought - any happy little thought?- Mhm, i sletanje na Big Ben i onaj gusarski brod i sirene i strahota one lobanje gde su vezali Tiger Lily, i ona bomba i spasavanje Darlingovih i izgubljenih decaka i ... Oh, Peter ! da jednostavno nisam imala sanse. Sada, naravno,kao krajnji rezultat, patim od kompleksa Petra Pana.

2. Ricard Cembrlen (Tri Musketara - Grof Monte Kristo)

Malo kasnije dosla je zaljubljenost u Ricarda. Zaista, jako je smesno koliko ono sto gledamo, a potom i citamo, u detinjstvu postaje deo nas samih, deo naseg identiteta i neke unutrasnje strukture nase licnosti. Ne znam da li sam vise volela Ricarda ili uopste Musketare kao takve. Odusevljavali su me do besvesti, ti kostimi, to macevanje, te intrige ! Obviously, nikada nece za mene postojati neki drugi musketari do ovih, iz ove glumacke podele. Neverovatno, ali zapravo sada ima da se nadje DVD izdanje kako prvog tako i onog drugog filma. Nije potrebno reci - kupila sam ih :)

Medjutim prava navala ljubavi je tek dosla sa filmom i knjigom (tim redom cini mi se) Grof Monte Kristo. Dugo sam verovala, verovatno sve do Hamleta kog sam procitala na samom kraju osnovne skole, da je ovo najbolja knjiga svih vremena :) a i sada mislim da je sjajna, a Edmund Dantes da je jedan od najzavodjivijih likova ikada. Ovaj film je, doduse, dosta pojednostavljena verzija knjige ali to uopste nije bitno - za mene je ona, kaogod sto su to i Musketari ostala jedina verzija. Dok sam ono odbrojavanje sredjenih neprijatelja od strane Ricarda smatrala najuzbudljivijim necim sto sam ikada videla, sve do onih velicanstvenih gde je scena brojanja, pri njihovom okupljanju, za mene i dalje najuzbudljivija.

Ricard je, ispostavilo se, gay. No, to nista ne menja na stvari. Bio je sjajan musketar, sjajan Mone Kristo, a onda i sjajan onaj lik iz Soguna, koga sam takodje citala i volela. Ptice umiru pevajuci, medjutim, nisu bas my cup of tea. No, pod uticajem ovih filmova zavoleh ne samo kostimirane filmove as such (sto je veliki i vazan uticaj na mene indeed) , vec i Dimu.

Sto se tice Vas, Morele, evo tajne moga ponasanja prema Vama : nema ni srece ni nesrece na ovom svetu, postoji samo uporedjenje jednog stanja sa drugim. Samo onaj koji je osetio krajnju nesrecu moze osetiti i krajnju srecu. Trebalo je, Maksimilijane, da se odlucite umreti da biste znali kako je lepo ziveti.

Zivite, dakle, i budite srecni, deco draga mome srcu, i ne zaboravite nikad da je do onoga dana kada se Bogu bude svidelo da coveku otkrije buducnost, sva mudrost ljudska u ove dve reci :

                                                        Cekati i nadati se !

Treba pomenuti da sam takodje bila poprilicno ocarana likom/pripovedacem iz 20 000 milja pod morem Zila Verna. To se ne bi moglo nazvati pravom zaljubljenoscu ili zanesenoscu ali smatram bitnim da napomenem :)

3. Serlok Holms

Naucila sam da pisem pre skole a u biblioteku sam se uclanila negde valjda pred pocetak skole ili neposredno posle. U drugom razredu kolektivno su nas, medjutim, uclanili u biblioteku Djordje Jovanovic kod Studentskog parka, pa sam onda tamo presla. Od tog trenutka biblioteka je bila jedno od meni omiljenih mesta, a i medju prvima gde sam uopste i smela odlaziti sama. Ponekad je to bilo i po nekoliko puta nedeljno dok sam redovno dobijala da iznesem znatno vise knjiga nego sto se to inace sme. Secam se koja je bila prva knjiga koju sam uzela - Alisa u zemlji cuda i Ali baba i 40 razbojnika, dve bajke u jednoj, narandzastoj knjizi. Mislim da je to prva knjiga koju sam procitala sama od pocetka do kraja, celu. Jako mi se svidelo kako mirise. I danas volim da njuskam knjige, kako one nove, tek izasle iz stampe, tako i one stare koje mirisu na prasinu i drvene police. Eto, tako je zapocela ta citalacka manija. Nije ni cudno, obe su nam bake pricale price, te sam bila poprilicno pripremljena na takvu jednu ljubav. Medjutim, iskazivala sam zelje za dosta ozbiljnijim knjigama nego sto je to bilo za moj uzrast (verovatno posledica bakinog prepricavanja Romea i Julije ili Ane Karenjine u slobodno vreme:) te je Boginja (tako se zvala bibliotekarka koja se jednom pojavila i u Kockici) izjavila onu cuvenu recenicu, cuvenu u nasoj porodici barem,koje moj tata nikako ne moze da se zasiti - da posto sada zelim da citam tako ozbiljne knjige kasnije u zivotu cu citati (traziti) samo bajke ... sto se ispostvailo kao poprilicno tacno.

Kako god, tek u jednom trenutku sam tako otkrila Serloka Holmsa. Znam tacno kako je ta knjiga izgledala i srecna sam sto D. ima jednu takvu knjigu. Serlok Holms me je potpuno zaneo i danima bih tako isla i samo mislila, a ponekad i govorila, kako bih sve eto dala kada bih mogla biti Votson na samo jedan dan. Moja mladja sestra mi se tada smejala, mislim, to sto zelim da budem nekakav Votson, ali joj se to kasnije sve vratilo kada je ona postala naj sasvim najveci fan tog Serloka Holmsa :) Ne secam se kada je to tacno bilo niti koliko kasnije je dosla Granadina serija, tek, sa Dzeremi Bretom kao Holmsom moja je obuzetost bila dostigla neke nove srazmere. I dalje mislim da je to jedna od najboljih serija koje sam ikada gledala a da je Dzeremi jedini moguci Serlok, sve i pored mnogovoljenogiobozavanog Roberta Daunija. Serlok je ujedno bio i prvi kod koga me je zaneo um, sto ce se kasnije cesce desavati.

4. Robin Hud

Vec sam sve ispricala u vezi tuzne price o nesretnome Robinu Hudu sa Erolom u glavnoj ulozi koji je, nesretan, zaginuo zarad Klinta Istvuda. Cinjenica je bila da sam ja bila zaljubljena koliko u Erola, toliko isto i u Robina, slicno kako je to bilo i sa musketarima. Zapravo su dugo oni za mene bili jedno, nerazdvojivo i privlacno sopstvo. A taj entitet je bio prosto toliko privlacan da i dan-danas reagujem na njega i sve se nesto nadam da cu jednom uspeti da dodjem i do tog Servuda i zavirim ne krije li se Robin jos uvek tamo negde sa svojom veselom druzinom. Naravno, obzirom da sam kasnije procitala knjige, znam da nije sve bilo tako veselo na kraju i da ima jos cela ta jedna knjiga napisana nakon vencanja Robina sa njegovom lejdi. No, Nevermind. Cinjenica je da je Robin sexy - on je princ lopova, krade ali je dobar sav, odan kralju Ricardu i svojoj Merien, daje siromasnima i zivi na drvecu. Pored toga obucen je u zeleno i ima kapu sa percetom. Da ne govorimo o onoj sposobnosti da svojom strelom raspoluti tudju. Tja, ona scena kada upadaju na veceru kod laznoga, samoproklamovanog kralja Dzona, i krkljanac koji nastupi posle par ostrih dosetki upucenih Dzonu, a sve preko onih brcica, ta to je uzbudljivo taman onoliko koliko i svi za jednog, jedan za sve, ili ostalo gore navedeno. Robin se, inace, pojavljuje na kratko i u (mnogo boljem) romanu Ajvanho, koga sam u to doba nekako jedva procitala ali koji mi se jako svideo. Narocito delovi gde se pojavljuje Robin ;)

5. Lanselot (vitezovi okruglog stola)

Eto znaci kako je to bilo,od Petra Pana koji ne zeli da odraste, putem francuskih Musketara, do Engleza Robina i Serloka Holmsa, i onda do vitezova. Mislim da su vitezovi bili (i da jos uvek to jesu), onako, generalno, nekakav vrhunac tih mladalackih zanesenosti, negde na prelazu iz detinjstva ka prvom mladom dobu, u vreme kada se od veoma nevinih ljubavi prelazi ka nekom mnogo vise izgarajucem,romanticnom osecanju. Citala sam nekog Kralja Artura u dve knjige, mislim da je izdanje bilo ona Lastavica. Te dve knjige progutane  su u roku manjem od dva dana, jos brze nego onaj Robin Hud iz iste te edicije. Odjednom, onaj ne bas toliko sexy svet iz Diznijevog Mac u kamenu, poprima sada neke neslucene dimenzije pojavom kako novih licnosti tako i vezama medju njima. Da, Artur je super i volela sam ga na neki drugarski, skoro bratsko/sestrinski nacin ; ali Lanselot ! Razumela sam onu Ginevru savrseno dobro :) Tog Lanselota je u starom filmu igrao Robert Tejlor,takodje u drugom jednom filmu Ajvanho, dok je Artura igrao Mel Ferer. Ne zelim uopste da komentarisem onaj film u kome je Lanselot Ricard Gir (bljak). No moram pomenuti da mi se mnoooogo svideo najnoviji Lanselot (mada mozda ima i noviji !?) iz filma Artur koji mi se, uopste, veoma dopao jer daje jednu sasvim drugu viziju tog mita kroz nekakvu mogucu istoricnost. Taj Artur je onaj Hornblauer, jos ga tako zovem po onoj seriji a zapravo se zove Ioan Gruffudd (ne znam kako se izgovara) i da je i malo pravde bio bi na onoj prethodnoj listi ;)

Vitezovi su jednostavno i nepojamno privlacni. Mislim da ih podjednako vole i o njima mastaju i decaci, koji zele da budu vitezovi i bore se, u onim sjajnim oklopima, macevima i kopljima, sto za nekog kralja, sto za neku damu; devojcice stoga sto bi volele da mogu nekom vitezu da vezu maramu za koplje i da joj on onda posveti tu pobedu na kraju turnira. Pored toga, vitezovi ne samo da su tako sjajni i lepi vec su i pravedni, zive po tom kodeksu, a jos su cesto i umetnicke duse. Prelistavala sam i cituckala onu kjigu o vitezovima koju je izdala Utopija gde se kaze da su i trubaduri, zapravo, vitezovi. Te viteske romanse (chivalric romances) bile su najpopularniji vid kako srednjevekovne usmene predaje tako i pisane reci. Do nas su dosle i preko kasnije obrade renesansnih pesnika koji uoblicavaju mnoge medjusobno povezane ili ne, cak suprotstavljene mitove u ono sto danas poznajemo kao pricu o kralju Arturu ili Robinu Hudu. Verovatno je da ni jedan ni drugi nikada nisu stvarno postojali, not as such, mada se zbog lepote i zavodljivosti ovih prica stalno iznova trazi istorijski Artur i istorijski Robin. Najpoznatije ove romanse datiraju jos u 12. vek (Lanselot, Kretjena de Tro(j)a) i 14. vek (Sir Gawain and the Green Knight). Sto se ostalih vitezova tice - svaki je bio interesantan za sebe a svako to ime zvuci jednom tako privlacnom notom - Tristan, Galahad,Gavejn, Zeleni vitez .... da mi je bilo i jeste svejedno ... vitezovima se ne da odoleti. Pogotovu kada tu ima raznih carobnica, magova i - zmajeva !

6. Poslednji Mohikanac  (i Atrej)

Ocito, ne onaj sa Danijel Dej Luisom, jer je taj mnogo kasnije dosao, vec je to bio crtani film koji sada nigde ne mogu da nadjem. Mislim da je mozda izasao iz studija Hana i Barbera, kao i mnogo drugih tada pustanih crtanih filmova. Imala sam cak i Hana-Barbera album sa slicicama, gde su bili svi njihovi likovi. Tek, ovaj crtani film je bio jedan od onih koji su pustani nedeljom uvece. Verovatno je da je to bio dugometrazni crtani film koji je onda podeljen na dve ili tri epizode na RTS-u. A mozda je i bio serija. Tek, jako mi se dopao i zaljubila sam se, ali skroz, u tog indijanca, tog poslednjeg Mohikanca i htela da budem ona sestra koja je, na kraju filma, odjahala sa njim da mu bude skvo, a ne ona koja se zaljubila u onog vojnika. Nesto kasnije sam pocitala i knjigu koja, koliko se secam, nema bas srecan kraj. Unkas je tako u meni probudio interesovanje za Indijance, mada je ono bilo short lived. Naime - procitala sam Dejvi Kroketa i onda prvi deo Vinetua i to je bilo to sto se Indijanaca tice sve do Beskrajne price kada sam se preko svake mere zaljubila u onog malog "indijanca" iz filma Atreja, a onda potom i u celu magicnu knjigu i istog lika u njoj.

7. Indijana Dzons

Nekako uvek oko Nove godine pustali su Indijanu 1, 2 i 3 i to je bilo skoro pa neka tradicija (slicno tome pustani su i Ghostbusters, i , recimo, Gremline) - valjda su mislili da je to prigodan zanr za praznike kada coveku treba pre svega da se opusti i zabavi. I to jeste istina i bio je pun pogodak. Mislim da sam svaki put gledala tog Indijanu,bilo sa punom, bilo sa podeljenom paznjom; on je, jednostavno, neodoljiv. Toliko da smo i novi film gledali u bioskopu, dok je bioskopa jos bilo u ovom Novom Sadu. Medjutim iako je pocelo sve dobro toliko da su mi skoro suze krenule i iako je Harison  jos uvek Indijana, Spilberg ga je onda pred kraj upropastio. Ja protiv Stivena nemam apsolutno nista, i , kao sto je to sa Diznijem, mislim da mi je obogatio detinjstvo izvesnom neponovljivom magijom. Medjutim, ponekad i Stiven pretera. Tako je to i ovde bilo. Steta. Medjutim, Indijana je toliko bitan za sve sto sam ja da to prosto ne mogu dovoljno naglasiti. Mislim da kazem da je smesna Spilberg/Lukas ideja - o pomalo smotanom profesoru arheologije koji je medjutim u slobodno vreme pravi avanturista koji koristi bic i skace po nekim grobnicama i preko nekih provalija u potrazi za ... svetim gralom na primer - kod mene proizvela tu preogromnu ljubav prema arheologiji koju sada imam. To je, doduse, bio zacetak ali znacajan jer je iz tih fantazija iznikla ljubav o svemu prasnjavom i starom. Naravno, ima tu jos uzrocnika, poput knjiga onog blesavog Eriha fon Denikena i Zenona Kosidovskog, ali to je doslo posle Indijane. Tako da - umalo da upisem arheologiju nakon gimnazije. Medjutim, odlucila sam se na kraju za drugu katedru na istom spratu :) A da ovo moje Indijana - ludilo nije bas skroz blesavo dokazuje upravo poster doticnog koji je do pre par godina visio kod arheologa u kabinetu. Pa vi sad vidite. PS Lovac na zeleni dijamant je takodje bio jedan od onig mnogovoljenih filmova ali nije imao nikakav dalji uticaj na moj zivot.

8. Ret Batler

Do bitne promene u mom shvatanju privlacnog muskarca doslo je u trenutku kada je,dok sam citala knjigu, boreci se u meni, pobedio Ret Batler nad Eslijem Vilksom. To je jedna veoma znacajna mada ne tako lako izvojevana pobeda jednog mracnijeg, aktivnijeg elementa nad romanticnijim i kontemplativnijim, koji ce na smenu kod mene vladati i biti u stalnom ratu. Mada, sada kada to gledam sa distance, vidim da nisam imala ama bas nikakve sanse :) Iako je Margaret Micel Klerku dala samo prelaznu ocenu u ulozi Reta, ja ne mogu ni da zamislim nekog drugog kao Reta Batlera koga ovaj covek, cini mi se, otelotvara. Ret je prvi lik koji je a bit on a dark side - nije bas ni totalni neki probisvet, ima i on tu neku cast i zapravo je posteniji u tom svom nacinu zivota nego sto je to bio mnogi dzentlmen juga, ali svejedno ne moze se nazvati bas ni herojem u starovremenskom smislu, kakav bi, recimo, poetski nastrojen sanjar Esli bio. Ret je zapravo neka vrsta antiheroja i pomalo grubijana no mislim da je upravo to ono sto kod njega i privlaci. I, dok se Esli, ma koliko zaljubljen u Skarlet, ne usudjuje ni da je dotakne vec je samo posmatra onim svojim vodnjikavim okicama, Ret je grabi a ona, na zalost, shvata da je to ono sto joj se vise svidja i sto zeli. Sve mi tako zapocnemo tim nekim Eslijima, pravim ili zamisljenim, ali, at the end of the day zelimo mnogo vise da nas neki takav manly man dograbi.

9. Zilijen Sorel (Le Rouge et le Noir, Chronique du XIX^e siécle)

Evo jos jednoga antiheroja koji me je, medjutim, poprilicno zaneo. Ne znam tacno zasto mi se ovaj Zilijen toliko svideo jer nije bas toliko simpatican - jeste, zao nam ga je kada ga otac maltretira i drago nam je kada pocinje da se uzdize polako u drustvu, sto on i zeli tako zarko. Ali, on je zapravo jedan mali hladnokrvni prevarant. To koliko je emotivno hladan pokazuje jasno onaj njegov odnos prema zenama koje je , navodno, voleo a koje su zapravo volele njega. Tak na samom kraju on ce se donekle oprati od greha i nepravde koje im je naneo. S druge strane - nije bas ni normalan, prica najozbiljnije sa Napoleonom svaki dan. Pa ipak, nekako mi se urezao u dusu isto onako kako ce mi se kasnije jos vise urezati Felix Krul Tomasa Mana, jos jedna vrsna varalica. Davno je bilo kada sam citala Crveno i crno i ni ne secam se bas skroz svega no znam da sam dosta kasnije gledala i film sa Juanom kao Zilijenom :) Uopste se ne bunim izborom glumca za ovaj lik, mada ce on meni ipak biti najdrazi kao Obi Van :)

10. Ficvilijam Darsi (Pride and Prejudice) i Mark Darsi (Bridget Jones)

Kaogod sto postoje samo jedan Serlok Holms,samo jedan Robin Hud ili pak samo jedan moguci Ret Batler, tako postoji i samo jedan i nijedan drugi Ficvilijam Darsi. In fact to je bas prelepa posalica bila u kastingu za Bridget Jones' Diary kada su za ulogu Darsija uzeli bas Kolina Firta : jer, ne samo sto je on prethodno i igrao Darsija iz Gordost i predrasuda Dzejn Ostin, ciji je omaz ovaj Mark Darsi iz Bridzet, vec je u knjizi Bridzet opsednuta Kolinom Firtom as Darcy iz pomenute ekranizacije :) Tacnije, narocito je opsednuta jednim trenutkom kada se doticni malo pokvasio u jednoj fontani i onda mu kosulja bila mokra. Cak ga u knjigama luda Bridzet i intervjuise, no to su naravno morali da izbace jer ne moze Kolin biti i Kolin i Mark Darsi odjednom :)

Darsi je jedan od onih likova koji su toliko bozanstveni da se nema druge nego da se obozavaju. To jest, ako se vole ti engleski tipovi kojih je on olicenje. Naravno, s pocetka saosecamo u potpunosti sa Elizabet Benet i on nas bas strasno nervira. Zaista mislimo da ima taj krastavac u zadnjici, kako to Bridzet kaze za modernog Darsija. Medjutim, cak i onda kada nas nervira on nas privlaci i , kao sto to kaze Ketlin Keli u You've got mail - istinski zivimo u agoniji dok ne saznamo da li ce njih dvoje truly biti zajedno na kraju. I tako navijamo za nju, ali je posle mrzimo :)

Ne postoji nacin da Kolin utekne od ovog lika. Ne mislim pri tom da kazem da je Kolin los ili tipski glumac, niposto ! Kolin je jedan od onih retkih savrsenih glumaca koji mogu zapravo bilo sta; ali on je, divan kakav jeste, zaista jedan, mozda malko opusteniji, Darsi. Isto tako mislim da nema u Dzejn Ostin, koju mnogo obozavam, tako privlacnog lika kao sto je ovaj Darsi. Doduse, nije ona ni napisala mnogo knjiga, mislim da ih ima 6, no su one pune zena a samim tim i muskaraca te ipak ima izbora. Onaj nitkov Vilobi iz Razum i osecajnost je jako privlacan ali je zaista nitkov, pa se nekako ne vazi. Mada je Marijana Desvud iz iste knjige meni ipak draza, intimno, nego sto je to Elizabet Benet.

11. Demijan

Spas od mojih muka dosao je sa potpuno neocekivane strane; a istovremeno s njim uslo je u moj zivot nesto novo, sto i dan - danji vrsi uticaj na mene. 

U nasu latinsku skolu stupio je bio nedavno jedan nov djak. On je bio sin neke imucne udovice; nosio je oko ruku crnu traku, u znak zalosti. Isao je u stariji razred nego ja, i bio je stariji vise godina, ali je uskoro pao u oci i meni, kao i svima. Taj neobicni djak izgledao je mnogo stariji nego sto je bio, i ni na koga nije ostavljao utisak decaka. Izmedju nas detinjastih derana kretao se on tudj i odrastao kao covek, stavise kao gospodin. Nije bio omiljen, nije uzimao udela u igrama, a jos manje u tucama, samo se drugim asvideo njegov samosvestan i odlucan stav prema uciteljima. Zvao se Maks Demijan.

On mi, pravo reci, nije bio prijatan; naprotiv, osecao sam neki otpor, bio je za mene suvise nadmocan i hladan, bio mi je po svom bicu suvise izazivacki pouzdan, a oci su mu imale izraz odraslih - koji deca nikad ne vole - malo tuzan, s odsevima ruganja. Pri svemu tom morao sam jednako da ga gledam, bio mi on drag ili neprijatan; ali tek sto je on jednom pogledao u mene, ja uplasen, odvratih svoj pogled od njega. Kad danas razmisljam o tome kako je on tada izgledao kao djak, mogu da kazem : bio je u svakom pogledu drukciji od sviju, imao je na sebi beleg potpuno svojstven i lican, i stoga je padao u oci - a u isti mah cinio je sve samo da ne bude upadljiv, nosio se i ponasao kao kakav preruseni kraljevic koji je medju secackim decacima, pa se na svaki nacin trudi da izgleda ravan njima.

Jos i sada se najezim kada procitam ove redove, pa se eto i sada to desilo dok sam prekucavala tekst, iako to nije onaj isti prevod te mi sve zvuci kao melodija u kojoj su note malo pobrkane pa je vrlo, vrlo slicno ali ne i istovetno originalu. Negde u drugoj godini gimnazije, a iz skolske biblioteke, uzela sam Demijana. Ne znam kako niti zasto bas njega. I, isto kao i ovome Emilu Sinkleru, promenio mi je zivot. Mislim, ne kazem to tako da znaci da se on i realno izmenio vec da je u njega uplovila magicna jedna, carobna nova struja koja je fizicki izgledala kao komplet knjiga Hermana Hesea, onih sto zajedno cine njegov lik, a koje sam onda pozajmljivala iz Geteovog kulturnog centra. Demijan je samo bio prvi u nizu, ali najbitniji od svih. Danima i nedeljama ja sam tako cekala da se taj Demijan odista i pojavi i spase i mene od mojih Kromera. Ispisivala sam delove iz knjige po sveskama, vezbankama i po bloku 5. Zivela sam u potpunosti obuzeta jednim svetom koji mi je bio egzotican i nov i nudio sasvim drugacije romanse od onih na koje sam navikla. Blagi homoerotizam ove knjizevnosti, uopste nemacke knjizevnosti jos od romantizma a mozda i pre, odvukao me je po prvi put u nekakve nemacke gradove, romanicke i goticke crkve i opatije a onda, bogami i na daleki Istok, ka Budi. Herman Hese je postao moj prorok, kacila sam i ramila njegove slike po zidu, fotokopirala tekstove i slike iz knjiga, zivela samo njegovim recima. Ostao je za mene najveci madjionicar reci, pravi veliki mag. A Emilova (potom i moja) ljubav prema Demijanu ostala mi je u nekom slatko-bolnom secanju koje svojom snagom prevazilazi sve one Ginevre i Lanselote pre toga.

12. Sjenkjevicevi likovi  

Ima vise likova od ovog Sjenkjevica u koje sam bila poprilicno zaljubljena. Na primer, iako sam dosta kasno procitala Kroz pustinju i prasumu taj klinac Stasa mi je bio prava zvezda danima. Mnogo vise nego recimo Tom Sojer ili Haklberi Fin. Kako se taj klinac snasao da izvuce citave sebe i svoju sestricu iz crne Afrike, to naravno, nije ni malo realno. No, ipak, taj je Stasa heroj. Nista manje ali sa, dakako vise prave zaljubljenosti, svideo mi se Petronije, iz Quo Vadis,kao takodje i onaj rimski vojnik kome ne mogu da se setim imena jer nije stvarno postojao, za razliku od ovoga arbitera ukusa. Petronije je bio tako cool i kada je odlucio da bi trebalo prekinuti svoj zivot skoro da sam zaplakala ali sam bila O kako samo ponosna. Naravno, i u ovome filmu nije se moglo pobeci od Roberta Tejlora, tako da fino zaokruzuje svoj romanticni opus. Jako sam volela Quo vadis iako mnogi misle da su te i takve knjige istorijski kic. Ja ih pak obozavam, recimo Teodoru Velmana, ili Grejvsov Ja, Klaudije ...

13. Dorijan Grej

I knew that I had come face to face with someone whose mere personality was so fascinating that, if I allowed it to do so, it would absorb my whole nature, my whole soul, my very art itself.

O Dorijanu sam vec pisala jedan veoma dugacak blog pa ne bih da mnogo sta odande ponavljam. Opsesija filmom, tamo je nadugacko i nasiroko objasnjena; opsesija knjigom dosla je kasnije. Nakon te knjige, pored potpunog infatuation-a Dorijanom, nastao je jedan period pomahnitalog citanja all things Oscar Wilde. Kao rezultat danas mogu reci da sam procitala sve sem De Profundis i malo poezije. O njemu cu verovatno nekada pisati neki blog posto on predstavlja trajnu opsesiju i trajnu jednu ljubav ...

14. Dzordz Emerson (A Room With A View) 

Predivna arija O Mio Babbino Caro Djakoma Pucinija zauvek ce za mene biti neodvojivo povezana sa scenom iz podjednako predivnog filma obozavane Mercant-Ajvori produkcije a po Fosterovoj knjizi - A Room With A View. Ne secam se kada sam prvi put gledala taj film, samo znam da bi to moralo biti vec jako davno. Svakako, nisam mogla ostati ravnodusna ni prvi put kada sam ga gledala, a svaki potonji put me je bacao u sve vece obozavanje i ekstazu. Naravno, ima i zasto - Fosterova knjiga je predivna, a film jedan od najlepsih koje sam ikada gledala. Snimljen velikim delom u Italiji, sa gotovo nenormalno dobrom glumackom podelom (Megi Smit, Dzulijan Sends, Helen Bonam Karter, Danijel Dej Luis, Rupert Grejvs, Dzudi Denc, Sajmon Kalou, Denholm Eliot ...) ovaj film se kandiduje za veoma visoko mesto najromanticnijih filmova svih vremena, dok scena onog poljupca na polju svakako zauzima ako ne najvise a ono svakako medju najvisim mestima najuzbudljivijih scena na filmu :)

Dzordza Emersona, tog cudnog, cutljivog i posve drugacijeg mladica koji cini potpuni kontrast samozaljubljenome Danijel Dej Luisu koji glumi verenika mlade Lusi, igra Dzulijan Sends. Ovo je verovatno najnormalnija Dzulijenova uloga koju sam ja videla, on se uglavnom upusta u neke posve nenormalne projekte. No, tu je veoma mlad, kao i vecina sada veoma poznatih i afirmisanih glumaca. Predivan je. Mislim da je lik Dzordza Emersona, toliko drugacijeg od mladica epohe, i inace neodoljiv. Kada ga medjutim igra Dzulijen, onda postaje jos i uzbudljiv. Narocito sto u filmu postoji za to vreme vrlo cudna svena golisavog kupanja muskog dela ekipe, gde se vidi sve  ... ;)

15. Legolas (Lord of the Rings)

Avaj, avaj, rekao je Legolas. Moram reci da mi se dok sam citala knjige na vise mahova ucinilo da je i sam Tolkin bio pomalo zaljubljen u svog glavnog vilenjaka. Ne znam kako bi neko mogao biti ne-zaljubljen u Legolasa. Mislim, uopste u Tolkinove knjige, a onda, u okviru njih, i u Legolasa. Moj verenik, eto, sav je naopak i vise voli patuljke. A to je kao kada bi neko svesno izabrao buldoga naspram, recimo, zlatnog ritrivera. Mislim, znam da ima i takvih i raznih ali vilenjaci su do te mere divni i poeticni, carobni, da ne znam kako bi neko mogao ostati ravnodusan prema njima. Mislim, prema elven folk generalno, ali narocito prema ovim Tolkinovim. E sad, jeste da su mozda suvise lepi, suvise savrseni no, neko mora i to ;) Uzasna zaljubljenost u ovoga elfa iz Mrke sume i uopste u ceo njegov rod. 

+ Sebastijan Flajt (Brideshead Revisited)

Brideshead ...

He told me and, on the instant, it was as  ...  though someone had switched off the wireless, and a voice that had been bawling in my ears, incessantly, fatuously, for days beyond number, had been suddenly cut short; an immense silence followed, empty at first, but gradually, as my outraged sense regained authority, full of a multitude of sweet and natural and long-forgotten sounds – for he had spoken a name that was so familiar to me, a conjuror's name of such ancient power, that, at its mere sound, the phantoms of those haunted late years began to take flight.

 

Gde god da se pojavim na internetu, koja god da je mreza ili portal ili forum u pitanju, mogu u novac da se kladim da cu pre ili kasnije pomenuti ili pisati ili se vec na neki nacin obazreti na Brajdshed, a da, isto tako, veliki broj ljudi nece znati ko/sta je dodjavola to. Mada ima i onih koji znaju o cemu i cemu svo to moje trubljenje. Ona blaga homoerotika nemackog porekla mojih srednjoskolskih dana svoj pun izraz nasla je kod Engleza. Pa, i oni imaju i semenista i all boys schools i sve ! Opsesija Brajdshedom dolazi iz kasnijeg vremena, a ipak i otad je prosla vec i decenija, ako ne i vise : seriju (opet Granada!) je pustao RTS jednog (cini mi se ) raspusta. Moja sestra i ja smo poceli da je gledamo, najvise stoga sto je igrao Dzeremi Ajrons i sto se radilo o nekakvim Englezima dok je radnja bila smestena u proslost a jos se pominjao i Oksford. Obicno je samo jedna od navedenih stvari dovoljna da se nesto pogleda :)

Od tada pocinje ta opsesija Brajdshedom i , narocito, Sebastijanom Flajtom. Eto ga on na slikama, onaj koji nije Dzeremi, obviously, sa svojim medom Alojzijem u rukama. Slicna slika, samo bez Dzeremija, ali sa Alojzijem, stoji mi u radnoj sobi. Sebastijan. Naravno, usledila je knjiga, pa jos veca ljubav prema Sebastijanu i celoj prici. To je sada vec kult. Sama muzika iz serije ili mesto koje je trebalo da bude Brideshead nose cudna neka osecanja koja jeze na nacin veoma slican Demijanu. Ne mogu da kazem da je to ona prava zaljubljenost u Sebastijana... nije pre svega sto u knjizi nije bas jasno da li je Sebastijan zapravo gay ili ne, to ostaje nekako da visi nedorecenosti. Zato i osecanja prema njemu nekako variraju. Cini mi se da osecam isto sto i Carls koji je i sam bio zbunjen jacinom osecanja prema Sebastijanu, koja su kasnije opravdanje (i olaksanje) nasla u njegovoj sestri Dzuliji - to je zanesenost koja po svemu lici na (uzaludnu i neprihvatljivu, pogresnu moglo bi se reci) zaljubljenost. 

A evo i kako je to lepo Erlend Lu opisao u Volvo kamionima : 

Ostatak dana lezao sam na kaucu i izmedju ostalog gledao Brajdshead Revisited na TV-u. To je jedna fantasticna serija koja ima sve englesko sto volim. Stara vremena. Klasno drustvo. Kembridz. Aristokratiju, homofiliju i neostvarivu ljubav. Okvirna prica je smestena u drugi svetski ratkad neko (Dzeremi Ajrons) kao vojnik biva stacioniran u blizini imanja Brideshead i tako mu se vracaju secanja na mladost, na studentske dane, a pricu je napisao Ivin Vo i ja (koji ovo pisem) prosto jos uvek ne mogu sasvim da pojmim da je to musko. Vise od deset godina sam bio ubedjen da je u pitanju zena. Ivlin. To je zena. A onda ipak ispadne da nije. To je bilo sokantno otkrice. I to je samo jos jedan dokaz da Englezi daleko prednjace u mnogim oblastima (npr. u imenima i stvaranju imperija, samo da spomenem najociglednije. )

PS Zapravo se sve desava u Oksfordu, ali nije vazno. 

PS 2 KAKVA ENGLESTINA ! :))

O, lepote ! najlepsi muskarci (moga) sveta ...

Za nekih 16 ili 17 dana polazimo na nasu veliku Evro avanturu, putem Holandije, Belgije a pomalo i Nemacke i Austrije. Mozda cak uspemo da zdraknemo i ka Francuskoj na jedno vece. I dok se tako pripremam, krajnje ozbiljno, za taj ambiciozni plan od nekih 13 gradova za malo vise od toga dana, jednostavno nemam vremena da pisem zahtevnije blogove. Pa ipak imam potrebu da pisem i juce sam vec pocela da se virtuelno ceskam, kao pravi net junkie. Pisacu o necemu jednostavnom, onda, o necemu sto nije vezano ni za kakvog Prusta, cemu nisu potrebni citati, prekucavanja iz knjiga, nalazenje pravih odlomaka niti internet research. Poslednjih par blogova je ionako bilo vecim delom na taj stos, pa sto ne bih napisala jedan sav takav. Odmah mi je dosla i ideja o cemu bi takav jedan blog bio a posto mi je citalacka publika u potpunosti ili gotovo u potpunosti zenska, moze doci kao razonoda : pisacu o decacima :)

Ne smatram sebe povrsnom osobom ali moram priznati da sam beauty addict. To sto se tice kako nezivih predmeta tako i zivih bica. Nista me toliko ne ushicuje i ne baca u zanos kao izrazito lepo, bilo da je to neka prelepa gradjevina, skulptura, slika ili pak neki predivan covek. Zato sto sam zavisnik od lepote i stalno je trazim i na istu reagujem, ne slazem se najbolje s onim sto se zove estetikom ruznog, ni u umetnosti, ni inace. E sad, treba reci da, naravno, meni ta lepota nije najbitnija, da nisam toliko poludela za svojim anticarima da i ja smatram da je ono sto je lepo to i (neizostavno) dobro, te da sam savrseno svesna da (lepoj) formi treba i takav sadrzaj. Zaista, onaj strasno ruzni francuski pevac koji neku zenu moli da ga ne ostavlja ili onaj Serdj Gejnzborou, podjednako ruzan i sarmantan, bili su sa najlepsim zenama (koliko znam intoksinirajuci j'taime je posvecen Brizit Bardo!) ne bez razloga. Verovatno, stoga, bi vecina zena, pa i ja , izabrali takvog jednog Serdja mnogo pre nego sto bi nekog Kelvin Klajn modela za donji ves. Pa ipak ... dok neke zene ne reaguju na musku lepotu at all, smatrajuci je nekako nedolicnom muskarcima, cak i nemuzevnom, ja se nikada nisam mogla, jos od najranijih dana, odbraniti od nje. Ja verujem da je to u pitanju moja preosetljiva umetnicka dusa kriva sto padam u zanos zbog lepote nekog muskarca toliko da bih kao Petrarka pisala sonete :) Ili pre - kao nesretni Mikelandjelo koji je bio osetljiv na lepe muskarce isto koliko i ja :) Previse sam gledala u grcku i rimsku skulpturu i sav mi je taj mermer udario konacno u glavu, smatram. Ali, kako god to da nazovem, ima njih koji kada ih ugledam pomisao se sama javi : "O, lepote!" i neki zmarci se ustrce mojom kicmom. Retko koja zena moze da me svojom lepotom toliko dotakne, sto je valjda ipak normalno jer sam i ja zena,bez imalo lezbo sklonosti, ali ima i takvih, jednom cu ih pomenuti. A odnos prema ovim mojim lepotanima koje cu navesti je uglavnom onaj sto je moj drug N. rekao u vezi Monike Beluci (koja je the takva retka zena za mene:) : on ne bi njoj ni prisao, sve i kada bi mogao, vec bi je posadio na stolicu, seo preko puta nje i - gledao. Jer - takva se lepota ne dodiruje. Vinsent bi se zakleo da to nije tako, though.

Sinoc sam napravila neku listu od 20 tih muskaraca. Mind you - ovo nisu najzgodniji (glede nekakvih misica i tako to) muskarci niti oni koji su najprivlacniji vec su najlepsi. Tako da razumem da vecina ili svi oni ne deluju na mnoge dame kojima srce zadrhti na nekakvog Al Pacina ili , kao mojoj sestri A. - Alana Rikmana. Ova lista ima jednostavno pravilo da oni na njoj moraju za mene biti najlepsi ljudi za koje znam. Mada sam svakako nekog zaboravila, pa moze da se intervenise u komentarima. Sad, vecina njih su ujedno meni i najprivlacniji a posto ni ja nisam nesto odusevljena modelima za bokserice, ovi ljudi su i vrhunski talenti u svom poslu, te su daleko od forme bez sadrzaja ;)

Here it goes :

1. DZUD (Jude Law)

Necu da zapocinjem ovu listu unazad pa da na kraju otkrijem ko je taj najlepsi na svetu za mene. Nepotreban efekat kada su svi na ovoj listi meni tako lepi. No, postoji samo jedan naj-sasvim-najlepsi covek tako da zapravo samo on ima broj a raspored ostalih i nije toliko bitan.Sa Dzudom je to tako da vazi onaj Monika efekat moga druga. I ja bih, dakle, njega tako posela na neku stolicu i onda gledala. Taj covek je toliko lep (iako sada gubi kosu i sve) da ne mogu ni da zamislim da ga dodirnem - pre bih dotakla neku skulpturu u muzeju. Jos neverovatnije - toliko je lep da miri dva potpuno razlicita ukusa moje sestre i mene koji, sto se jaceg pola tice ne bi mogao biti razlicitiji (dok sam ja redovno padala na neke lepe decake ona je volela narecenog Alana Rikmana i njemu slicne:) : obe smo sasvim sigurne da je Dzud najlepsi muskarac naseg vremena, a mozda i van naseg vremena :). Pored toga on je i bolno sarmantan, ima i verovatno najlepsi osmeh na svetu a i godinama je najbolje je obucen. Na listu dobrih stvari u vezi njega ide i njegov neosporni glumacki talenat koji je dokazao tokom godina toliko puta, kao i to sto mu je Juan Mekgregor jedan od najboljih drugara i ex cimer ;)

E sad, jeste da je onomad prevario Sijenu sa bebi siterkom ali - pa ta Sijena je ionako bila pomalo mrska jer je sa njim tvorila nekako previse lep par (mada je i u tom paru Dzud bio - lepsa polovina:) a i zavideli smo joj vise nego onoj Dzudovoj bivsoj zeni koju je ozenio onako mlad. Covek ima vec toliko dece sto usvojene (tj. prisvojene od bivse zene), sto svoje i tako je sjajan tata da je Gvinet pricala kako nije mogla da veruje da neko tako mlad i tako lep van snimanja prica samo o toj svojoj deci i kako jedva ceka da im se vrati :) Tako da je njegov greh sa bebi - siterkom zapravo zanemarljiv in the grand scheme of things, pogotovo kada se uzme sta sve drugi rade u toj Sodomi i Gomori sou biznisa. A i Sijena mu je oprostila a ja nekako vidim da se njemu da oprostiti bas sve ... :)

Moja veza sa Dzudom otpocela je filmom Talented Mr. Ripley, koji sam gledala potom mnogo puta. Tacnije - onaj deo do ubistva Dikija sam gledala mnogo puta :) Dickie je Dzud at his best i iako je gotovo svuda izrazito lep, ma sta da mu urade, sa Dikijem je on bio dosegao jednu granicu koji verujem da ni sam vise nikada nece doseci. Cak ni u rimejku Alfi gde je tako ljubak nije se primakao privlacnosti Dikija. Ono sto je medjutim bila uloga snova koja bi bila, kao i uloga Dikija, savrsena za njega jeste uloga Sebastijana u Brajdshedu. To bi bilo, onako, kao dream come true za moju sestru i mene : najlepsi da igra Sebastijana ! pa niko drugi to ni ne bi mogao sem onoga koji ga je vec igrao u seriji. Carls je trebalo da bude Pol Betani,ranije Dzeremi Ajrons, savrseni kasting. To se nikada nije desilo, kao sto znamo, a ja JOS UVEK nisam odgledala verziju sin Jude. Medjutim, postoji jos jedna, po meni i za mene, dream uloga koju je Dzud ostvario, mada mala i kratka - igrao je jos jednoga sa ove liste, koga zaista mislim da niko drugi ne bi ni mogao igrati : Erola Flina :)

Za Dzuda u principu savrseno pasuje recenica koju Gvinet u filmu izgovara u vezi Dikija :

The thing with Dickie... it's like the sun shines on you, and it's glorious. And then he forgets you and it's very, very cold. Ili ona stara pesma : When you're smiling, when you're smiling - the whole world smiles with you...

A sada malo konciznije :)

2. RUDI (Rudolph Valentino)

Nikada ni jedan film nisam uspela da odgledam sa Rudolfom. Nema ih na raznim habovima i torentima, a ono jednom kada je bio nekakav mini ciklus njegovih filmova u kinoteci - ja nisam bila u Beogradu. Tako da ga nisam videla kako se krece i poznajem ga samo u zamrznutoj varijanti proslosti. Ipak, savrseno mi je bilo jasno, jos prvi put kada sam videla neke njegove fotografije, da je bio jedan od najlepsih ljudi na svetu, te mi nije bila ni malo cudna zenska histerija i oni pokusaji samoubistva nakon njegove smrti. Cini mi se da je on prva zvezda koja je na kolena bacila sveukupni zenski auditorijum. A ni muskarci nisu bili daleko. Doduse, svasta se prica o Italijancicu , pa i to da je bio gay, u najmanju ruku bi. Onaj njegov brak sa Natasom, smatraju, bio je prevara da bi se zamaskirala kako njegova homoseksualnost tako i njeno lezbejstvo. Whatever. Uzasno je lep, na neki taman, mracan, uznemirujuci nacin. Nije ni cudno sto su ga prozvali the dark lover.Nadam se da cu nekada uspeti da odgledam te Seike i ostale njegove filmove. Volela bih da ga, iako nemog, vidim zivoga. Posebno sto je u par filmova i plesao, sto je radio i kada je stigao u Ameriku kako bi preziveo. A pisao je i poeziju :) Rekla bih da bi mi Rudi onda bio na nekom drugom mestu.

3. DZONI (Johnny Depp)

Verujem da ovde uopste ne treba objasnjavati stvari niti govoriti mnogo at all. Isti onaj drug koji bi da gleda Moniku jednom je pao u nesto sto bi se moglo nazvati zanosom ali ne bih da ispadne gejast pa cu reci da je to bilo jedno duboko priznanje ali i nerazumevanje kako je moguce da je Dzoni toliko lep. Pri tom je on tako lep vec veoma dugo, pa bi se covek sa pravom mogao zapitati kada i gde je tacno potpisan taj ugovor s djavlom i koje su tacke ugovora. Jer, nije bas normalno. A kada je neko jos toliko talentovan kao ovaj ovde Dzoni, onda se sa pravom pomislja da je tu svoju dusu prodao bar dva puta.

Dzonija sam prvo gledala, naravno, u Cry Baby mada mi se, iskreno, nije svideo ni film ni Dzoni. Posle toga, medjutim, gotovo da mi se svideo svaki njegov film (sem, recimo, one Astronautove zene) a on ... pa ne treba ni pricati da mi se svideo ceo :) Ali, Dzoni je u mojoj glavi uvek bio nekako suvise cudan da bi bas slao one zmarce niz ledja i, iako savrseno svesna njegove lepote i privlacnosti, retko sam o njemu mislila bas na taj nacin. Vise je on za mene bio neki suludi, prelepi drugar koga, doduse, obozavam do ludila ali ne zelim da vidjam bas cesto ... jer ga se u stvari plasim.

4. DZORDZ (George Michael)

Kada smo vec kod tih ljudi koji mi ne salju zmarce moram pomenuti i Dzordza (za koga me stvarno mrzi da trazim pravo, grcko, ime:)

Veoma dugo, verovatno sve dok nisam ugledala Dzuda, mislila sam da je ovaj covek najlepsi covek na svetu. U tom Careless whispers trenutku verovatno i jeste bio nesto najlepse sto hoda zemljom. Kao i za Dzonija - i muskarci rado pristaju da priznaju koliko je on lep. Ja sam, medjutim, u svom detinjstvu bila ubedjena da je on nekakva inkarnacija Aleksandra Makedonskog (a da nisam ni znala tada da je Dzordz Grk !) te da izgleda bas i sasvim isto kao Aleksandar, prema kome sam, jos tada i pre toga, gajila kult beskrajnog obozavanja. Mislim da je za ovo moje ubedjenje kriv neki strip koji se zvao valjda Svet saznanja ili tako nekako a ilustrovao je, u citavoj seriji, uglavnom istorijski neke bitne momente, pa tako i Aleksandra. Valjda mi je onda taj nacrtani Aleksandar licio na Dzordz Majkla, ili, bolje, da je Dzordz licio na njega. A kada sam shvatila ovu vezu sa Aleksandrom - mojoj ljubavi prema Dzordzu vise nije bilo kraja. Eto, i on je talentovan do bola i kao pevac (Boze, glasa!) i kao pesmopisac. Onaj Endru iz Wham-a je imao samo ideju da se bend osnuje, sve ostalo je Dzordz. I sada, kada puste neki taj rani spot, javi se spontano to O, lepote samo bez zmaraca. Njega se ne plasim ali ga volim na sasvim drugi nacin.

5. VACA (Vaclav Nijinsky)

Tesko je svrstavati Vacu u ovu grupu jer je on toliko propatio bas zbog svoje lepote da to deluje pomalo degutantno. Naravno, da nije bilo zlostavljaca Djagiljeva, ne bi bilo ni Nizinskog, barem ne za nas. Tako da je pitanje, kada se tako pogleda, sta bi bilo gore - da ga nikada nije sreo i ziveo potom nekim poprilicno siromasnim i jadnim, duhovno potpuno nerazvijenim zivotom u kakvom selu ili ova verzija koja se dogodila, gde je on , doduse, bio boy toy tom zlu od Djagiljeva ali mu je na taj nacin bilo omoguceno ne samo to da postane besmrtan vec i da deo zivota provede odista srecan. On je ziveo ne za balet, vec je ziveo balet; ne postoji nacin za njega da bude srecan a da ne bude to. Smatra se da je, i jos uvek, bio najveci genije igre. Ne samo baletski igrac vec i koreograf, vizionar, revolucionar, zacetnik svega modernog u baletu. Mozda su ga izvizdali, ispljuvali i izgadjali svim i svacim posle Fauna ali je taj Faun i danas moderan. U svom dnevniku on pise kako mrzi Djagiljeva i koliko ga je ovaj eksploatisao. Dnevnik je pisao vec pomracenog uma, od cega se nikada nije oporavio te je veci deo svog zivota proveo u sanatorijumu. Deo tog dnevnika dala sam ovde, na njegov rodjendan u martu.

Njegova lepota bila je skoro vanzemaljska. Pricaju o tome koliko se mogao menjati, transformisati, da ga je jedva bilo moguce prepoznati. Majstorski je upravljao ne samo telom i telesnim pokretom vec i facijalnom ekspresijom. On je bio to sto igra. Kada su vikali na njega zblaznjeni nakon Fauna, on je rekao Ali nisam to bio ja, to je bio faun!

6. BENOA (Benoit Magimel)

Jugoslavu Pantelicu cu zauvek biti zahvalna na Kralj plese, sjajnom filmu o mladome  Luju 14., koji je valjda samo on i pustao. Ne znam kakva je to zavera ali ne samo sto taj film sve druge TV stanice potpuno ignorisu vec ga je gotovo nemoguce pronaci i inace. Doduse, na kraju je jedan A. drug uspeo u tome da film nadje na netu, doduse bez prevoda...koji nam mnogo ni ne treba jer smo ga gledali dovoljno puta da znamo sta se sve desava sa Molijerom, na primer, te slobodno mozemo premotavati na scene s mladim kraljem ... Benoa sam, ne treba reci, ovde prvi put videla, te ce meni on u intimnom secanju uvek biti zlatni Luj. Doduse, igrao je potom i u onoj Profesorki klavira, koju nikada nisam uspela da odgledam do kraja, a onda i u komercijalnim Purpurnim rekama II. I - svuda je lep i ima taj nos sa kvrzicom kao sto je, sudeci po skulpturama, i Luj imao a koji je meni (iz potpuno nepoznatih razloga) a minor fetish. U poslednje vreme se izgleda malo ubucio i promenio, mozda stoga sto mu je mnogo uspesnija zena (Zilijet Binos) dala nogu. Zilijet mi je sada (stoga) mnogo manje mrska, a Benoa drzim u secanju na ovaj film gde su se prvi put pojavili ti zmarci. I, da, njega bih uspela da dodirnem, nekako ;)

7. STEFAN (Stephane Lambiel)

Evo gde iskrsavaju moje blage pedo sklonosti ;) ovo dete ima 25 godina i najmladji je na mojoj listi. Ne znam kako se to uopste desilo da sam gledala klizanje, koje nisam gledala od detinjstva, no eto gledala sam i onda se pojavio on. Recimo da sam od tada gledala klizanje redovno, to jest, gledala sam redovno poslednju, najbolju, grupu klizaca. Ostalo me nije toliko interesovalo. Treba reci da se tih desetak (i manje) klizaca od svih drugih razlikuje ne za jednu, vec za nekoliko klasa. To je u ovom sportu ociglednije nego i na jednom drugom, ta elita. Stefan je, po mom misljenju, odmah posle neprikosnovenog (Plusenka), dakle drugi, iako je bivao i treci i cetvrti ... on kada klize to je jednostavno - umetnost u pokretu, cista poezija, magija. I sve znam ja da je, recimo, Brajan Zuber sjajan klizac ali Stefan je nesto sasvim posebno. Uglavnom hvale njegove vrteske, jer u tome jeste najbolji na svetu. Medjutim je ceo njegov program uvek do te mere prozivljen od strane Stefana, do te mere savrsen u lepoti da ... pa, ostavlja bez daha. Izuzetna lepota njegovih programa (i njega, u njima a i van njih :) me je vise puta dovela do suza. Kada je prestao da klize za mene je prestalo klizanje da postoji. Sada se , izgleda, vratio, pa opet obracam paznju na klizacka takmicenja. Zmarci i (cak) strujice u stomaku svaki put kad izadje na led.

8. ROBERTO (Roberto Bolle)

Jos jedan baletan, jos jedan Italijan :) Ovaj covek je toliko lep da je to vec apsolutno ridiculous. Opet ekstremno talentovan (izgleda su mi svi takvi, ovi moji lepotani) zaneo me je TRENUTACNO kada sam ga prvi put ugledala. Mislim da je to bio video njega sa Zaharovom u Labudovom jezeru, u Skali. Doduse, prvih par minuta sam videla samo njene noge, ali mislim da je to normalno, kada je Zaharova u pitanju, a onda mi je pogled skliznuo i na podrsku, tj. princa :) I vise se nije mnogo vracao Zaharovoj ... :))) i sve se nesto nadam da ce sledeci put kada odluci da dodje u Beograd dovesti i drugara. Za to nema bas puno vremena jer Roberto ima vec 35 godina.

Njega je "pronasao" none other than obozavani mi Rudolf Nurejev, koji bi mozda bio na ovoj listi da mi nije vise privlacan (onako magnestski, zivotinjski) nego lep i da me ne plasi jos mnogo, mnogo vise nego Johnny. A kako se sve moje ljubavi nekako povezuju - uzeo ga je da igra Tadja u projektu Smrt u Veneciji :) To je otprilike bilo kao ono sa Dzudom i Erolom, ili kao sto bi bilo da je Dzud igrao Sebastijana Flajta. E sad, ne znam da li je prelepi Roberto imao problema sa Rudolfom ili ne, te da li je sada gay ili ne. Znam samo da je, pored toga sto je verovatno jedna od najvecih muskih baletskih zvezdi, i ambasador Unicefa, pa tako u slobodno vreme ide u Afriku da se druzi sa malim crncima.

9. DZEJMS (James Franco)

Sa Dzejmsom nisam bas sigurna kada sam se bas prvi put susrela a njegov appeal mi je nekako polako prodirao u svest. Dakle, moglo je to biti u Spajdermenu a moglo je biti i u Tristanu i Izoldi. Tek, u jednom trenutku sam pocela da ga prepoznajem kao onaj mali iz Spajdermena i Tristana :) Samo da se zna : on uopste nije mali i stariji je (malo) od mene. Takodje, iako sam postala fan manje gromovito nego sa nekim gore navedenim licnostima - svejedno a mozda bas zato - sada sam njegov izraziti fan. Znajuci sebe verovatno je da sam ga postala svesna u Tristanu, jer je to bas my kind of movie a on tu izgleda bas onako kako bi mi se moglo svideti (patim od tih frckica, sta da radim:)

Dzejms je izuzetno zanimljiva osoba, iznimno talentovana, iznimno zgodna sa poprilicnim stepenom slicnosti sa Dzejmsom Dinom, kojega je jednom i igrao. Ja sam veliki fan i Dzejmsa Dina, koga sam uvek preferirala nad Brandom (i fizicki i po talentu) ali iako bi po svemu trebalo da bude na ovoj mojoj listi, nisam sigurna da cu ga staviti jer mi je malo strasno. Sve ono umri mlad i budi lep les me pomalo vuce na stranu bez apsolutno ikakvih zmaraca. No, Dzejms mladji ima taj neki muceni, pomalo mracni, intelektualni izraz koji je svojevremeno proslavio Dilana iz Beverli Hilsa. Medjutim za razliku od Dilana Dzejms ima stvarnu harizmu i poprilicno stvarnu lepotu, pa sve iako je pomalo mucena, kao i veoma stvarni talenat. A kada ne glumi on i rezira, pise scenarija, producira i - slika ! Tako da je svojevrsni homo universalis :) Nije ni cudo kada mu je majka something of a poet a baka drzi umetnicku galeriju. Ne tako ludacki kao Vejnvort iz Prison Break-a koji ima najludje poreklo koje sam ikada videla, Dzejms je sa tatine strane portugalsko-svedskog a sa mamine jevrejsko-ruskog porekla. Izgleda su takvi ludacki miksevi najbolji ;)

10.  HENRI (Henry Cavill)

Evo jos jednoga sa frckicama i jos jednoga iz Tristana i Izolde (what a movie!). Medjutim, da li zbog Dzejmsa ili neceg drugog ja se Henrija uopste ne secam iz tog filma. Henri je moj poslednji pick, ali ne poslednji na listi (ha,ha nisam jos gotova:) vec poslednji koga sam pripojila ovom svom Panteonu lepote. I on, poput Dzejmsa, polako mi je prodirao u svest dok smo gledali Tjudore (sezonu 1, 2 i 3:) pa mi je zasijao u svoj jasnosti kada se pojavio obucen kao vitez, u oklopu i na konju. Zaista, ne znam ko moze odoleti lepom frckavom (bez frckica tada, doduse) u oklopu i na konju. Mislim ko uopste moze odoleti vitezovima. No, on tu i nije bio vitez vec zapovednik vojske u nemilom zadatku da smiri pobunu katolika a po zahtevu Henrija VIII koga igra Dzonatan Ris Majers, koji ce se takodje naci na ovoj listi. Valjda stoga nisam ni primetila mladoga (opet blagi pedo - on ima samo 26 godina !) Henrija, jer me je Dzonatan hipnotisao onim ludackim ocima. I Henri nije tipican neki star, jeste da se sada proslavio ali i dalje se o njemu malo zna jer o sebi malo i govori.

11. DZIMI (James Douglas Morrison)

Svakako, mada je i on na ivici da me vise uznemirava no sto zraci lepotom. Mislim, ne treba ni obrazlagati mnogo - on je bio sveukupno uznemirujuc, i u svom talentu, i u svom ludilu, i u svojoj lepoti. Sigurno - bio je jedan od najlepsih ljudi koji su hodali ovom zemljom, sve i kad je pustio onu bradurinu i poceo puno da pije pivo. Lizard king.

Mislim da bar polovina devojaka pocne da slusa Dorse, negde u srednjoj skoli, bas zbog Dzimijeve lepote. Uopste u tome ne uznemirava cinjenica da je covek mrtav, eno ih cak vode svoje momke u Pariz da bi vodili ljubav na Dzimijevom grobu. Jadni momci, ni ne znaju da tada igraju Dzimija, ili znaju pa im se to bas svidja, ili im je svejedno :) I ja, priznajem, u jednom trenutku kao da sam bila hipnotisana. Eto, samo tako. Pre toga me je bas nervirala cela ta Dors manija. U sledecem trenutku sam lepila Dzimijeve slike po zidovima i kacila bedzeve po skolskoj torbi. I dalje ga volim, i njihovu muziku. Procitala sam zbirke njegove poezije, obozavatelj sam njega kao pesnika. Ne volim mnogo film Olivera Stouna, iako mislim da je Val Kilmer uradio nenormalno dobar posao i da je zastrasujuc u momentima. Pa ipak, iako imam sve te knjige i kasete i sve - pojma nemam kako se zovu ostali iz benda. That's the point.

12. ORLANDO (Orlando Bloom)

Namerno sam stavila ovu sliku gde se po prvi put vidi Legolas. Upravo su dojahali, on i elfovi, na sastanak kod Elronda u Rivendel, on se okrece i mi ga ugledamo po prvi put. Mislim da sam tada osetila onaj presek u stomaku koji se obicno desava pred ispit ili neku drugu strasnu situaciju, ne zato sto je bilo strasno vec, naprotiv, zato sto je opozit strasnog samo se taj , tako snazni opozit, retko desava pa je dosao kao iznenadjenje. To je jedan od onih munjevitih i gromovitih i, sve u svemu, veoma potresnih momenata kada pomislim ne samo to standardno O lepote vec i da je to, upravo to, nesto najlepse sto sam do sada videla. Naravno, ovo ne ugrozava Dzudovu poziciju i titulu najlepseg jer taj Legolas, to je lik iz knjige after all, a Orlando uopste tako ne izgleda, U stvari, dozivela sam quite a shock kada sam ga videla van filma i Legolasove maske. Ali mi se svejedno toliko svideo (i on, ispostavilo se, ima frckice) da je sve dok nisam upoznala D. nosio i zvanicno titulu moga decka : ) Orlando je prosto bozanstven a i bira sve tako neke uloge koje ne mogu biti bajkovitije. Cujem da se zeni uskoro, a zelim mu sve najbolje jer iz svedocenja bukvalno svake osobe koja ga je ikada upoznala znam da je divna osoba. I, uopste ne strasi kao Dzoni i jos neki ovde. To je to - jednostavno je bozanstven. A meni je do skoro stajao njegov poster iznad kreveta u Beogradu.

13. DENZEL (Denzel Washington)

Ako mi je Orlando bivsi decko, ovaj mi je Denzel bivsi muz. Tako ga i zovem i svima objasnjavam kako smo se, eto, morali rastati ali da smo i dan danas veoma dobri prijatelji. Denzel je, po meni, ne samo najlepsi crnac za koga ja znam, ever, nego i verovatno najlepsi muskarac u Holivudu. Kada kazem muskarac, to i mislim - vecina navedenih su jos decarci naspram njega a on i dalje tako savrseno izgleda. Cula sam da on ima i najsimetricnije, dakle najpravilnije, lice medju poznatima. Ma, Denzel je institucija a o njegovom talentu i velicini uopste ne treba pisati.

Ja sam se pogubila za Denzelom u ranim teenage godinama, kada sam gledala Rikoset. Tako da se ne moze reci da je Denzel deo moje crnacke faze, kada sam oblepljivala zidove slikama i citatima Martina Lutera Kinga i Malkolma X-a, vec da je ta faza sasvim moguce i proistekla (podsvesno) zbog Denzela. Jer, on je jedan vrlo ponosan i samosvestan crnac ili African-american sto bi on rekao, koji je onda rado glumio tako te Stivene Bikoe i Malkolme (ciju sam (auto)biografiju takodje citala) a to je sve uticalo na mene da postanem pravi mali black power monster. Tako da mislim da je Denzel, moj prvi muz dakle, kriv za to.

Nego, ta scena iz Rikoseta nema nikakve veze sa Malkolmom X-om, ma nema ni dodirnih tacaka. Scene iz Rikoseta su verovatno poznate svima koji vole Denzela a gledali su film. Mislim, kazes scena iz Rikoseta i onda se zaverenicki smeskas sa istomisljenicama. Ne moras reci nista vise. Denzel se tu, naime, skida. Ne skroz, naravski, on to ne radi i frustrira tako zene sirom sveta. Ali, skida se skoro skroz, tacnije, ostaje u donjem vesu. I onda upucava bad guy-a  pistoljem skrivenim u tom donjem vesu, neverovatnim nekim pokretom. I to je jako uzbudljivo, ali nije sve jer malo posle toga sledi jos jedna scena koja onda, posle one prve, deluje skoro kao too much to handle - Denzel go (skroz) sakriva se iza ormancica kada novinarka dodje da ga intervjuise. Eh. Pa to su bili rani radovi, kasnije nece biti ni toliko. O Lepote ! just doesn't do him justice ...

14. ALEKSANDAR Popov

Olimpijada u Atlanti bila je prva koju sam (svesno) gledala. Prethodnih Olimpijada uopste nisam bila svesna, nisu me se doticale ama ni najmanje. E onda me je (1996?) uhvatio taj neki strc te sam pratila bukvalno sve zivo. Nije to bilo zato sto je nasim sportistima bilo dozvoljeno ucesce, mada je i to bio vazan deo moje manije, vec je najvazniji udeo u tome imao plivac Aleksandar Popov a onda potom i Aleksej Njemov, gimnasticar. Pa ipak, Njemov mi nije za ovu listu i iako sam mnogo tada gledala u njega a i sad ga smatram prosto divnim on ipak ne moze uci na ovu listu, kaogod i svaki drugi gimnasticar. Suvise odstupa od nekog ideala lepote kojim se vodim. Aleksandar, s druge strane, ne odstupa vec ga olicava. I inace su svi plivaci savrseno gradjeni i ako bi im covek poskidao glave (ne bukvalno vec u foto sopu :) tesko bismo prepoznali koji je koji. Medjutim Aleksandar ima i lepu glavu. Secam se kako me je (opet) odmah udarila neka strujica/munjica cim sam ga videla. Naravno, tada nisam znala ni da je najbrzi plivac na svetu ni da je pokupi vec toliko medalja. Cesto se to desava da tako "izaberem" jednoga cak i u sportu koji me UOPSTE ne interesuje (na primer americki fudbal) i taj se ispostavi da je vec ili ubrzo postane najbolji (Sanatonio Holms:). To je neki moj (utterly useless) talenat. Aleksandar je, medjutim, vec bio najbolji. Uzasno sam vatreno navijala i gotovo razbolela od tuge kada se plivanje okoncalo. Da se Njemov nije pojavio ko zna sta bi samnom bilo :) On mi je pomogao i da savladam uzasan stres kada su Aleksandra uboli nozem u Rusiji, neposredno posle toga, dok je kupovao lubenice. On sada ne pliva vec duze vreme, zivi u Australiji i , mislim, trenira druge.

15. EROL (Errol Flynn)

Jedna od stvari koje mislim da nikada necu moci bas sasvim da prezalim, sve iako sam, kao , oprostila roditeljima, jeste to sto su mi jednog dana, bez ikakvog upozorenja a kamo li pitanja, presnimili film Robin Hood sa Erolom Flinom i to sa nekakvim Bledolikim jahacem Klinta Istvuda ! To je jedna od onih nepravdi detinjstva koje posle tesko prevazidjemo i gotovo nikada ne zaboravimo. Evo, ja se jos uvek secam tacno trenutka kada sam htela da pustim Robina a naletela na Klinta. Taj ocaj. Jer, ja sam tog Robina - Erola prosto obozavala. I nikada ni jedan drugi Robin za mene nije i nece postojati (potogovu onaj gospodebozemesakloni sa Kevinom Kostnerom) sem onoga Men in Tights Mel Bruksa, koji, iako zapravo ismeva Robina i celu tu pricu, cini to na bozanstven nacin. I, taj Robin je, neverovatno ali istinito, bas taj kojeg jedino jos i mogu prihvatiti sem Erola. Erol je, naravno, bio mnogo toga a ne samo Robin a to saznanje me je samo ucvrstilo u mom Erol-idolopoklonstvu. Doduse, bilo je tu svakakvih traceva, i o nekakvim maloletnicama i o homo sklonostima, no to me bas nista (za sada barem) nije poklolebalo u obozavanju istoga. I u uverenju da je bio, iako zapravo jako smesan kao taj moj Robin, jedan od zaista najlepsih ljudi ikada. Zato mi je tako drago sto ga je igrao najlepsi covek ikada ;)

16. DZONATAN (Johnatan Rhys Meyers)

Molim da se sklone u stranu svi oni koji su za Dzonatana prvi put culi kada je snimio film sa Vudijem (Matchpoint) ili - jos gore - u seriji o Tjudorovima. I will not have it. Ja sam ponosni obozavatelj Dzonatana jos od srednje skole, jos od takvih ranih filmova kao sto je B-Monkey, kada je pomenuti imao samo 21 godinu. Odmah se mogao uociti neki , tada doduse jos poprilicno histericni, talenat i ista takva lepota. Takodje i u Velvet Goldmine gde je igrao nekog ko bi u stvarnosti trebalo da bude Dejvid Bouvi. Zbog ova dva filma  smo dugo mislili da je gay. Bio je model a sada je veoma cenjeni glumac. Zaista je sazreo i briljirao i kod Vudija i kao Henri VIII. Histerija se polako transformisala u jedno narocito ludilo koje je prisutno gotovo u potpunosti u njegovim ocima. Ta, izguglajte ga i pogledajte slike. Izgleda kao neki prelepi andjeo unistenja, toliko lep da covek jedva moze da poveruje sta mu je misija ... sve dok ga ne pogleda u oci. Zaista, i ja jedva izdrzim ponekad da duze gledam takve njegove fotografije. Pogledajte seriju, bozanstvena je kao i Rome. Dzonatana mozete sresti svuda u gradu na reklamama Hugo Boss. Prosto da se covek zapita kako je moguce da ovo postoji.

17. RAJAN (Rayan Phillippe)

Rajan je prosto toliko lep da je vec gotovo i sam zensko, isto kao i njegov kolega, sledeci na listi Dzered. Mislim, jos treba da nadjem film u kojem je njegova partnerka zapravo lepsa od njega. Njegova lepota je, dakle, zenskaste prirode. I, iako sam poprilicno simpatisala njegovu bivsu zenu, i jos uvek je simpatisem,  cinjenica je bila da sta god on radio sebi, pustao bradu, bildovao se pomalo i pokusavao da izgleda jako macho na sve nacine, i dalje je bio lepsi nego njegova lepsa polovina.

Rajan je takodje jedan od onih sa kojim se vec jako dugo znam - jos od Diskoteke 54, koju sam gledala u bioskopu gde sam i dozivela taj manji potres kada sam ga ugledala. Od tada do sada Rajan se nije mnogo izmenio a igrao je iako u manje filmova (po mom misljenju) kvalitetnije uloge nego Riz. Recimo, jako volim onaj film sa gomilom poznatih ljudi 10 lessons about love , gde mu je partnerka Andjelina (pa je i OPET lepsi:) kao i Gosford Park, gde zavodi Kristin Skot Tomas.

18. DZERED (Jered Leto)

Verovatno jos uvek mnogo ljudi ima tikove pri spomenu na Dzereda a u vezi serije My So-called Life. Jeste da je bila davno ali su toliko svi (ili bar devojcice) poludeli za njom da su oni drugi, koji nisu na tabli ispisivali imena protagonista, zaista vec i dobili tikove od nje. I ja sam je gledala a onda posle se i meni pomalo smucila. Mada nikada nisam pisala Andjela + Dzordan (?) na tabli. Ali, iako mozda i ima ljudi s tikovima kada se pomenu serija i/ili Dzered niko in their right mind ne bi mogao da kaze da Dzered nije prelep. To jednostavno ne bi bila istina. I, iako nisam neki zaista veliki Dzeredov fan, on zaista JESTE jedan od tih smesno lepih ljudi poput, recimo, Rajana, a pored koga ce gotovo svaka zena/devojka biti ruznija polovina. Dzeredu medjutim svaka cast i na posvecivanju muzici. Covek je stopirao svoju filmsku karijeru zarad grupe 30 seconds to Mars, gde i peva i to cak dobro cini. Mogu cak reci da mi se veoma svidjaju. Tako da mi je u svakom slucaju veoma drag.

19. KONSTANTIN (Kostjukov)

Pred kraj ove liste, pomislila sam, trebalo bi uvrstiti bar nekog naseg na ovu listu. Odmah sam se setila Koste, mada mi je jasan bio problem - on nije bas nas. I eto jos jednoga baletana na ovoj mojoj listi. Pored glumaca cini mi se da su drugi po zastupljenosti :) O Kosti sam posle cula svasta nesto i ne tako sve lepo i prijatno ali to ovde ipak zanemarujem. Zaista mislim da je prelep covek, cak i sada kada vise i nije tako mlad. Jedno vreme sam bila poprilicno opsednuta njime, tako da i to opravdava ovaj moj izbor. Videla sam ga cak i uzivo nekoliko puta i , moram reci, uzivo jos lepse izgleda. E sad sto mu je zena poprilicno mrska, to je vec neka druga stvar. Kosta je talentovani umetnik i prelepi (frckavi) muskarac. Treba pomenuti da je i prethodni muz te mrske zene (znaci dvostruko je mrska) isto izuzetno lep muskarac, te jos veci umetnik, ako se to uopste i moze meriti - Jovan Kolundzija. Kako sudbina, karma, sta li je, jednoj zeni dodeli dva ovakva muskarca, to mi nikako nije jasno. No, blago njoj :P U ove zgodne genije sa nasih prostora svakako je spadao i Ivo Pogorelic, u onim ranim danima svoga genija.

20. BAJRON (George Gordon, Lord Byron)

Ovaj Bajron, koga obozavam toliko da se to nikako ne moze opisati, ne samo da je bio mad,bad and dangerous to know, sto je sve bilo tacno, vec je bio i - prelep. Imao je svetle plavo-sive oci poput Dzuda i svetlosmedju do tamnosmedje frckavu kosu. Jeste da je hramao, sto je za njega bilo ponizavajuce u zivotu i veoma strasno, ali to ni malo nije pokolebalo horde zena koje su se bacale pesniku pred noge. I, zaista, on je to uglavnom i prihvatao, sladostrasnik nijedan, sve dok mu izvesna ne bi dosadila. Sta da se radi, voleo je i on jednu svim bicem, ali mu je ona bila polu sestra tako da ... a onda je, vec pred kraj njegovog kratkog zivota, dosla i ta Tereza, koju u filmu glumi Branka Katic, i kojoj je napisao prelepo jedno pismo pred polazak u Grcku. I sad - jeste on bio takav i onakav ali ja ga volim a zanos mi nista ne umanjuje cinjenica da je proslo vise od 150 godina kako je umro tamo, u Misolongiju.

0. ALEKSANDAR (ili - kako je sve pocelo)

Nema sumnje, moj tip muskarca, ako ga ima, stoji evo ovde sa desne strane i svi od njega poticu. Jeste da nisu bas svi iz tog kalupa izasli, ali velika vecina jeste ... Moja opsesija Aleksandrom je, kao sto rekoh, vrlo verovatno zapocela onim stripovima da bi se kasnije prosirila dalje. Ne secam se, zaista, kada je to uzelo maha. Cini mi se da za Aleksandra znam isto toliko dugo kao sto znam za sebe. Naravno, i ovakvi prikazi Aleksandra su stilizacije i on je na njima, zapravo, Apolon. Tako da i koren moje zanesenosti ima svoj koren a to bi onda bio tako lepi ali cesto i surovi bog starih Grka. Naravno da ce se koren svim mojim zanosima naci u Grckoj ili Rimu ... nisam ni sumnjala. Ali, Aleksandar nije za mene samo lik, on je mnogo vise. Ali, o tome mozda drugi put, treba zavrsiti ovaj vec izuzetno dugacak post i praviti veceru. A ako neko ovo zapravo i bude procitao neka slobodno predlozi neke svoje lepotane, mozda nadjem i nekoga koga sam zaboravila pa da ispravimo nepravdu !