Dugo vec razmisljam o pokretanju bloga i smislu istoga, lomeci se izmedju dva suprotna misljenja o samoj prirodi blogopisanja. Po jednima, pisanje i citanje blogova jeste krajnja demokratizacija kako izgovorene tako i pisane reci, krajnja konsekvenca i logican zavrsetak demokratizacije samog misljenja - svako sada ima pravo ne samo da misljenje ima vec i da ga razglasi i objavi. Po drugima,a to su uglavnom oni koji se pisanjem bave profesionalno,pojava bloga je zapravo jedna bolest modernog doba te se uglavnom svodi na slovnu dijareju, kako je to slikovito izrekao gospodin Pancic. Ove dve krajnosti u razmisljanju, i sve medjufaze istih,smenjivale su se i u meni iz dana u dan sve do ove sada prosle subote. Tada sam nekako odlucila sta zapravo mislim o blogu, a to je evo sledece : ako, kako nas subotnja Politika obavestava, zivimo u zemlji u kojoj je najnovija knjiga Liljane Habjanovic-Djurovic apsolutni hit, bestseler rasprodat u 24 000 primeraka u samo nekoliko nedelja - onda je i blogopisanje sasvim OK. Jer, ako svako moze da izdaje knjige (samo pogledati celu listu najprodavanijih knjiga u Srbiji prosle godine) zasto onda svako ne bi mogao i da kucka po tastaturi i postavlja na ovaj apstraktni, nedodirljivi i bezgranicni internet prostor svoje misli ? Moram priznati da citam odredjene blogove i da mi isti pricinjavaju poprilicnu radost. Za mnoge mogu cak i tvrditi da su mi vise znacili, na sve nacine, nego sto su neke lose knjige za sobom ostavile traga. Narocito bih pomenula blogove B92, gde se izuzetno rado srecem sa gospodom kao sto je takozvani Vladimir Petrovic,moj omiljeni bloger,potom Srdjan Mitrovic, kolega Alexlambros, nsarski ili Budimac. Lose blogove preskociti, nezanimljive ostaviti neprocitane,to je sva mudrost koja je potrebna.
Zato blog. Zasto Gradiva ? Zapravo, mnogo bi mi vise odgovarao nick Norbert Hanold, ali sam nekako ipak shvatila da je neumesno da sebi dam muski nick. Norbert je medjutim meni po svemu slican - on je arheolog zaljubljen i zanesen jednim rimskim reljefom ciji odlivak ljubomorno cuva i svakodnevno gleda u svojoj sobi, izgubljen za sadasnjost i svet oko sebe. Na reljefu je prikazana devojka kako hodi i on je stoga naziva Gradiva. To je prica Vilhelma Jensena kojom je i Frojd bio toliko ocaran da je onda tu pricu i analizirao u spisu Sumanutost i snovi u "Gradivi" V. Jensena, pa je cak i sam posedovao odlivak ovoga neo-atickoga reljefa koji se sada nalazi u Vatikanskom muzeju koji je i sam Frojd posetio iste godine kada je napisao knjigu, 1907.
Iz Frojdove sobe
Obe ove knjizice spojene su sa veoma pohvalnim i lepim osecajem za smisao u jednu knjigu koju je izdala, meni jedna od omiljenih, IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOJANOVICA iz Sremskih Karlovaca.
Jedna mlada devojka uspela je da izbavi nesretnoga Norberta iz tog sveta snova, primenjujuci nesvesno, kako je i Frojd to mislio, psihoanalizu. Tako se Norbert konacno prenuo iz snova, tokom posete Pompeji, pocevsi da primecuje sadasnjost i svet oko sebe koji je popunjava. Ja sam, medjutim, ikao manje tezak slucaj zagubljenosti nego sto je Norbert bio, zauvek ostala pomalo zagubljena u proslosti, kako svojoj licnoj tako i onoj svetskoj, u istoriji. Narocito u antickom periodu, u straoj Grckoj i u starom Rimu koji ostaju moje najvece ljubavi. Zato sam izabrala i mozda najlepsu ili bar najelegantniju kucu sacuvanu u zauvek usnuloj Pompeji za naziv svog bloga. Kuca tragicnoga pesnika je tako povezana kako sa Gradivom tako i sa mojom ljubavi prema rimskoj starini.
Kuca tragicnoga pesnika u Pompeji
Sva pitanja postavljena ovim su odgovorena :)
No comments:
Post a Comment